Tuženi je dostavio odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23-drugi zakon) – u daljem tekstu ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog, na poslovima ..., sve do 28.04.2015. godine, kada je tuženi doneo rešenje o prestanku radnog odnosa, s pozivom na odredbe člana 179. st. 2. i 3. Zakona o radu i člana 121. stav 1. tačka 16) Pravilnika o radu tuženog. Prethodno je utvrđeno da je tužilac odbio izvršenje pisanog naloga v.d. direktora tuženog kojim mu je naloženo izvršenje mera bitnih za poslovanje tuženog, odnosno da u roku od 48 časova od prijema naloga, direktoru preda traktor marke ... ... ... . Nadalje, tokom postupka je utvrđeno i da su Odlukom Kancelarije za Kosovo i Metohiju od 06.12.2012. godine, Opštini Lipljan odobrena novčana sredstva radi nabavke jednog traktora, prikolice i priključnih mašina za čišćenje snega i rešenjem iste kancelarije od 10.12.2012. godine Opštini Lipljan je odobren prenos sredstava. Dana 30.01.2013. godine, Opština Lipljan je donela odluku kojom se tužilac, kao član Opštinskog veća, ovlašćuje da u svoje ime, a za račun Opštine Lipljan, izvrši kupovinu navedenog traktora i da kao vlasnik izvrši registraciju, pa je po tom osnovu između tužioca i Opštine Lipljan zaključen ugovor dana 01.02.2013. godine, kojim je tužilac obavezan da izvrši kupovinu, da izvrši registraciju navedenih sredstava kao vlasnik i da ih čuva za račun Opštine Lipljan. Opština Lipljan je dana 10.12.2014. godine sa Gradom Priština zaključila Ugovor o ustupanju traktora, nakon čega je, 24.02.2015. godine, Ugovor o ustupanju navedenog traktora zaključen i između Grada Prištine sa tuženim. Dopisom od 03.03.2015. godine tužilac je pozvan od strane v.d. direktora tuženog da u roku od 48 časova od dana prijema poziva, tuženom preda predmetni traktor sa prikolicom i raonikom za čišćenje snega za potrebe delatnosti ovog preduzeća, uz napomenu da nepostupanjem po nalogu direktora čini povredu radne obaveze iz člana 121. stav 1. tačka 16) Pravilnika o radu tuženog. Tužilac nije postupio po navedenom pozivu, nakon čega je doneto rešenje o prestanku radnog odnosa. Prethodno, tužiocu je uručeno upozorenje da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu. Utvrđeno je i da je tužilac bio ovlašćen od strane Opštine Lipljan da kupi jedan traktor za potrebe opštine, a kako traktor nije mogao da se registruje na pravno lice, registrovan je na njegovo ime, ali je kupljen sredstvima opštine, koja su prebačena na njegov račun. Nakon što je tužiocu prestao mandat i izvršena promena vlasti u Opštini Lipljan, od tužioca je traženo da traktor vrati, što je odbio, zbog nekorektnog odnosa prema njemu. Tužilac nije sporio da je dobijao opomene, na koje nije odgovarao, da mu je predočeno rešenje o prestanku radnog odnosa, te da se upoznao sa njegovom sadržinom, ali je odbio da navedeno rešenje primi, zahtevajući da mu se uruči na kućnu adresu. Rešenje o prestanku radnog odnosa je, nakon što je tužilac odbio njegov prijem u kancelariji, ostavljeno ispred radnika na stolu u službenoj prostoriji.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca, smatrajući da rešenje o otkazu ugovora o radu nije uručeno, kao i da u upozorenju od 25.03.2015. godine, tužilac nije bio upoznat sa činjenicom da je zaključen ugovor o ustupanju između Opštine Lipljan i Grada Prištine.

Drugostepeni sud je, nalazeći da je prvostepeni sud na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo, preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio tužbeni zahtev tužioca za poništaj otkaza ugovora o radu i vraćanje na rad.

Odredbom člana 179. st. 2. i 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 95/18), propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i ako ne poštuje radnu disciplinu.

Prema odredbi člana 180. navedenog zakona, poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. st. 2. i 3. ovog zakona, zaposlenog pismenim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja (stav 1). U upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje (stav 2).

Odredbom člana 121. stav 1. tačka 16) Pravilnika o radu tuženog broj 3/1 od 20.02.2015. godine, propisano je da direktor/v.d direktora može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe JKP „Regionalni vodovod i kanalizacija“ i to ako odbije usmeni ili pismeni nalog pretpostavljenog ili direktora/v.d. direktora, kojim se nalaže izvršenje mera bitnih za poslovanje JKP „Regionalni vodovod i kanalizacija“.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev tužioca, zaključivši da je tužilac učinio povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret, koja se sastoji u odbijanju da postupi po pisanom nalogu v.d. direktora tuženog kojim mu je naloženo da preda traktor sa prikolicom i raonikom za čišćenje snega za potrebe obavljanja delatnosti tuženog. I po stanovištu ovog suda tužilac je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret, posebno jer ni sam ne negira tu činjenicu, da nije postupio po navedenom pisanom nalogu. Takođe, kako je postupio suprotno odredbi člana 121. stav 1. tačka 16) Pravilnika o radu tuženog, i po nalaženju ovog suda, tužilac je učinio povrede radne obaveze koje su mu stavljene na teret, zbog čega je postojao opravdan razlog za donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu.

Imajući u vidu da je odbijen kao neosnovan zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, pravilno je odbijen i zahtev tužioca za vraćanje na rad, s obzirom na akcesorni karakter zahteva.

Bez uticaja su navodi revizije kojima se ukazuje da postupak davanja otkaza nije u svemu sproveden u skladu sa odredbama Zakona o radu, s obzirom da tužiocu rešenje o otkazu ugovora o radu nije dostavljeno na kućnu adresu, niti je sačinjena beleška da je zaposleni, ovde tužilac odbio prijem tog rešenja, niti je isto stavljeno na oglasnu tablu poslodavca, s obzirom da tužilac ne spori da je nakon upoznavanja sa sadržinom rešenja o otkazu odbio njegov prijem.

Kako se ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Kako je revizija tužioca odbijena kao neosnovana, odbijen je i njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je na osnovu člana 165. u člana 153. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Odluka sadržana u stavu trećem izreke presude doneta je na osnovu čl. 153. i 154. stav 1. ZPP budući da isti ne predstavljaju troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.

Predsednik veća – sudija

Željko Škorić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković