Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2800/22 od 29.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalbe tužene Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije i potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 474/19 od 01.06.2021. godine, ispravljena rešenjima istog suda P1 474/19 od 10.08.2021. godine i P1 474/19 od 21.04.2022. godine u delu stava prvog izreke koji se odnosi na tuženu Agenciju, stavu drugom i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije i potvrđeno rešenje Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 474/19 od 21.04.2022. godine. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije za naknadu troškova postupka po žalbi, kao neosnovan.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavila tužena Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o posebnoj po članu 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011...10/23, u daljem tekstu: ZPP) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, nisu ispunjeni navedeni zakonski uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, pošto solidarna obaveza Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije za spornu obavezu postoji zbog propusta njenog pravnog prethodnika, Agencije za privatizaciju u postupku usvajanja socijalnog programa, kao organa nadležnog za sprovođenje postupka restrukturiranja poslodavca tužilaca Kompanija „Internacional CG“ DP Beograd i „Generaleksport“ DP Beograd. O ovom pitanju izražen je stav u presudi Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1341/2016 od 31.01.2018. godine, nakon odluke Ustavnog suda Už 2049/2013 od 04.10.2013. godine, koja je prihvatila stanovište u odluci Už 4639/2012 od 08.05.2013. godine, i koja ima pravno dejstvo i prema licima koja nisu podnela ustavnu žalbu, a nalaze se u istoj pravnoj situaciji kao i podnosioci ustavne žalbe u tom predmetu, saglasno odredbi člana 87. Zakona o ustavnom sudu. Presuđenjem u ovoj parnici nije odstupljeno od sudske prakse u kojoj je raspravljeno pitanje isplate tražene naknade u odnosu na Agenciju (pasivna legitimacija, odgovornost za naknadu štete, obim naknade štete i rok zastarelosti potraživanja).

Iz izloženih razloga, na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

U sporovima o novčanim potraživanjima iz radnog odnosa za dozvoljenost revizije merodavna je odredba člana 403. stav 3. ZPP. Ovom odredbom propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate je podneta dana 07.09.2018. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela za svakog od tužioca zasebno, kao formalnih suparničara iz člana 205. stav 1. tačka 2. ZPP, ne prelaze dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, s obzirom da je najviša vrednost pobijanog dela 6.000,00 evra, te revizija tužene nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu odredbe člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković