.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3397/2021
22.12.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Jelene Ivanović i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Aleksandar Marinković advokat iz ..., protiv tuženog JP „Elektroprivreda Srbije“ iz Beograda, koga zastupa Aleksandar Budalić advokat iz ..., radi isplate po tužbi i protivtužbi, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2405/21 od 18.06.2021. godine, na sednici održanoj 22.12.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2405/21 od 18.06.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2405/21 od 18.06.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3921/19 od 02.03.2021. godine usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da isplati tužiocu iznos od 50.000,00 dinara na ime naknade štete po osnovu manje isplaćene stimulativne naknade sa zakonskom zateznom kamatom od 17.01.2017. godine do isplate (stavom prvim izreke). Istom presudom, stavom drugim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev tuženog da mu tužilac isplati iznos od 50.000,00 dinara po osnovu zajma sa zakonskom zateznom kamatom od 30.12.2016. godine do isplate. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da isplati tužiocu iznos od 36.750,00 dinara na ime troškova parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2405/21 od 18.06.2021. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđena navedena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, s pozivom na odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20) u daljem tekstu: ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca. U konkretnoj parnici pružena je pravna zaštita tužiocu, kome je radni odnos kod tuženog prestao sa 28.12.2016. godine na osnovu sporazuma o prestanku radnog odnosa od 19.12.2006. godine, kojim se tuženi obavezao (član 3) da isplati tužiocu stimulativnu naknadu u neto iznosu od 1.850.544,00 dinara, koji je iznos tuženi, prilikom isplate ove naknade 12.01.2017. godine, umanjio za 50.000,00 dinara na ime neotplaćenog beskamatnog zajma. Prema stanovištu drugostepenog suda, stimulativna naknada ima karakter potraživanja kojeg se, u smislu člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije, niko ne može odreći. Pobijanom presudom odlučeno je o tužbenom i protivtužbenom zahtevu uz primenu materijalnog prava koja je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjima i pravnim osnovom. Pošto u konkretnom slučaju ne postoji potreba ni za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ni u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, pa je odlučeio kao u prvom stavu izreke, primenom člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Tužba u ovom postupku podneta je 16.12.2019. godine a protivtužba 30.12.2019. godine sa zahtevom za isplatu iznosa koji su niži od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti zbog čega revizija nije dozvoljena, te je odbačena drugim stavom izreke, primenom člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
