.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3401/2024
27.11.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Tanja Simonović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo zdravlja, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi činidbe, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2449/2024 od 13.08.2024. godine, u sednici održanoj 27.11.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2449/2024 od 13.08.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 102/24 od 31.05.2024. godine, stavom stavom prvim izreke, tužena je obavezana da tužilji na ime potraživanja koje ona ima prema Zdravstvenom centru Vranje, po rešenju Osnovnog suda u Vranju II 3556/2017 od 21.06.2017. godine i Zaključku Javnog izvršitelja Aleksandra Nikolića II 3180/2017 od 19.07.2017. godine, isplati iznos od 42.350,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.06.2017. godine, na ime troškova izvršenja pred sudom 7.198,00 dinara i na ime troškova izvršenja nastalih pred izvršiteljem 11.634,24 dinara. Stavom drugim izreke, tužena je obavezana da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati 58.194,56 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 49.500,00 dinara, počev od izvršnosti presude do isplate.
Apelacioni sud u Nišu je, presudom Gž1 2449/2024 od 13.08.2024. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Osnovnog suda u Vranju P1 102/24 od 31.05.2024. godine.
Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremenu reviziju je izjavilo Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, Kancelarija Vranje, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br 72/11...18/20) i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 85. stav 7. Zakona o parničnom postupku, propisano je da se zastupanje Republike Srbije i njenih organa, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave uređuje posebnim propisom.
Zakon o pravobranilaštvu („Službeni glasnik RS“ br 55/14) propisuje da zaštitu imovinskoh prava i interesa Republike Srbije obavlja Državno pravobranilaštvo (čl 2. stav 3). Državno pravobranilaštvo je ovlašćeno za zastupanje pod istim uslovima kao advokat (član 11.stav 4). Državni pravobranilac i zamenik državnog pravobranioca obavljaju funkciju Državnog pravobranilaštva (član 6.).
Na osnovu odredbe člana 85. stav 6. Zakona o parničnom postupku, reviziju i druga pravna sredstva u ime stranke može da izjavi isključivo advokat.
U konkretnom slučaju reviziju je za zamenika Državnog pravobranioca, Sašu Stanojevića potpisao izvesni „BB“ čije svojstvo nije navedeno, što znači da je reviziju izjavilo lice koje nije ovlašćeno za podnošenje revizije, u smislu odredbe člana 410 stav 2. tačka 1. Zakona o paraničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
