U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba praničnog postupka iz člana 347. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je u spornom periodu od 21.08.2019. do 17.09.2023. godine u kontinuintetu bio zaposlen kod tuženog, po više zaključenih ugovora o radu na određeno vreme. Nakon isteka ugovorenog vremena po svakom ugovoru tužiocu je otkazivan ugovor o radu. U periodu od 21.08.2019. do 20.08.2021. godine tužilac je radio na poslovima ..., zbog povećanog obima posla. Nakon toga, do 18.09.2023. godine kada mu je otkazan poslednji zaključeni ugovor o radu na određeno vreme, svi ugovori zaključivani su zbog zamene odsutnih radnika, zaposlenih na različitim poslovima. Tužilac nije obavljao poslove radnih mesta zaposlenih, osim deo poslova vezano za prijem zahteva od strane putnika, već je sve vreme obavljao poslove za potrebe Smart centra, koji nisu bili sistematizovani. Poslove koje je tužilac sve vreme obavljao nakon 21.08.2019. godine sistematizovani su izmenama opšteg akta tuženog koji je stupio na snagu 05.09.2023. godine. Tokom trajanja rada tužioca tuženi nije tražio saglasnost od nadležne komisije za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, odnosno za prijem tužioca u radni odnos na neodređeno vreme.

Nižestepeni sudovi nalaze da je tužilac radno angažovan u skladu sa odredbama članova 30, 31, 32, 34. i 37. Zakona o radu, te da nema zloupotrebe prava tuženog vezanog za radno angažovanje u pravnoj formi zaključenja ugovora na određeno vreme. Radno angažovanje do 21.08.2021. godine bilo je zbog povećanog obima poslova, a ugovori su zaključeni u okviru perioda od 24 meseca. Iza toga, ugovori su zaključivani radi zamene odsutnih radnika na osnovu člana 37. stav 4. tačka 1. Zakona o radu, po kom pravnom osnovu zakonodavac ne ograničava vreme za koje se može zaključiti ugovor o radu na određeno vreme.

Uz to, po izmenama Zakona o budžetskom sistemu koja su stupila na snagu 29.04.2019. godine, korisnici javnih sredstava nisu mogli zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2020. godine.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili postavljeni tužbeni zahtev.

Činjenično utvrđenje vezano za pravni osnov radnog angažovanja tužioca, vreme tokom kog je bio radno angažovan i koje poslove je obavljao, suprotno revizijskom ukazivanju ne upućuju na zaključak da postoji zloupotreba od strane tuženog, u vidu simulacije osnova po kom je tužilac radio. Tuženi, kao korisnik javnih sredstava do 31.12.2020. godine nije mogao zasnivati radni odnos na neodređeno vreme sa novim licima, koja zabrana je pravilno cenjena u okolnostima konkretnog slučaja. Poslovi koje je tužilac obavljao u vremenskom periodu dok je menjao odsutne radnike nisu bili sistematizovani, način organizacije rada spada u domen autonomije poslodavca, pa suprotno revizijskom stanovištu tuženi nije bio u obavezi da dokazuje nemogućnost zapošljavanja tužioca na neodređeno vreme u smislu odredaba Zakona o budžetskom sistemu i Uredbe o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava.

Pošto nisu ispunjeni uslovi za prerastanje radnog odnosa na određeno u radni odnos na neodređeno vreme, rešenjem od 18.09.2023. godine pravilno je tužiocu otkazan ugovor o radu zbog isteka roka za koji je radni odnos zasnovan u smislu člana 175. tačka 1. Zakona o radu, pa je neosnovan i zahtev za naknadu izgubljene zarade kao posledice nezakonitog prestanka radnog odnosa u smislu člana 191. tog zakona.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković