Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija, Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, dr Ilije Zindovića, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ... i GG iz ..., čiji su zajednički punomoćnici Milan Petrović, Tanja Savić i Milan Maksimović, advokati iz ..., protiv tuženih DD iz ..., čiji je punomoćnik Ljiljana Popadić, advokat iz ... i ĐĐ iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog DD iz ..., izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1961/19 od 15.07.2019. godine, u sednici održanoj 06.11.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog DD iz ..., izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1961/19 od 15.07.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog DD iz ..., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1961/19 od 15.07.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Rumi P1 118/17 od 16.01.2019. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda P1 118/17 od 11.03.2019. godine, tuženi su obavezani da tužiocima za period od 01.05.2014. godine do 31.08.2015. godine solidarno plate naknadu troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora u mesečnim iznosima bliže određenim u izreci presude sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos pa do isplate, te da im naknade troškove parničnog postupka od 289.362,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Odbijen je zahtev za isplatu zatezne kamate na dosuđene mesečne iznose naknade troškova za dan 15. u mesecu.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1961/19 od 15.07.2019. godine, odbijene su žalbe tuženih i potvrđena presuda Osnovnog suda u Rumi P1 118/17 od 16.01.2019. godine, ispravljena rešenjem istog suda P1 118/17 od 11.03.2019. godine u usvajajućem delu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi DD iz ... je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi razmatranja pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a prema stavu 2. istog člana o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o isplati neisplaćenih naknada za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan, a da je tuženi DD u obavezi da solidarno sa tuženim ĐĐ, tužiocima plati tražene naknade za period do 31.08.2015. godine, odnosno do početka rada tužilaca kod poslodavca sledbenika (tuženog ĐĐ), na osnovu zaključenog ugovora o radu sa ovim tuženim. Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijana odluka doneta u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda sa tužbenim zahtevom i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, o postojanju prava tužioca na isplatu traženih naknada i o njihovoj visini, ali i o solidarnoj obavezi tuženih za period do 31.08.2015. godine.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovom predmetu nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o reviziji tuženog, kao o izuzetno dozvoljenoj radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa, pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, niti postoji potreba za novim tumačenjem prava, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora podneta je 05.05.2017. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude za tužioca AA je 212.580,60 dinara, za tužioca BB 208.280,20 dinara, za tužioca VV 195.880,50 dinara i za tužioca GG 202. 980,20 dinara.

Imajući u vidu da je reč o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora za svakog tužioca pojedinačno ne prelazi zakonski cenzus za izjavljivanje revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je revizija tuženog nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednikveća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić