Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje se u reviziji ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog, na osnovu ugovora o radu od 17.09.2014. godine sa aneksom od 13.07.2016. godine, na radnom mestu električara u Organizacionoj jedinici Tehnika. Bio je dužan da obavlja sledeće poslove: učestvovanje u manipulacijama na srednjem naponu, obezbeđivanje postrojenja i njihovih delova za rad pod nadzorom vodećeg električara, obavljanje radova na izradi i održavanju instalacija, elektromotornih pogona, tehnološke i druge opreme i unutrašnjoj i spoljnoj rasveti, obavljanje redovnih merenja i ispitivanja opreme i instalacija, obavljanje ostalih poslova iz domena procesa rada u svojoj struci po nalogu poslovođe Službe održavanja elektroinstalacija kome je direktno odgovoran.

Rešenjem tuženog broj ../2017 od 06.03.2017. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu sa svim pripadajućim aneksima zbog nepoštovanja radne discpline propisane aktom poslodavca, u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom, kodeksom i ugovorom o radu. Stavljeno mu je na teret da je 17.10.2016. godine sa još jednim električarem upućen da zaštiti kablove koji su ostali neobezbeđeni nakon iseljenja zakupca iz poslovnog prostora tuženog, ali je u decembru iste godine poslovođa službe primetio da na plafonu ovog poslovnog prostora nedostaje 24 komada led sijalica, tako da je zatraženo od tužioca da se izjasni o tome. Tužilac i drugi električar BB su se u decembru 2016. godine izjasnili o tom događaju iz oktobra meseca iste godine i naveli da su izvršili demontažu sijalica, ali da to nisu evidentirali u odgovarajuću svesku smatrajući ove sijalice potrošnom robom. Utvrđeno je da navedene sijalice nisu bile stavljene u odgovarajući magacin već su se nalazile u pomoćnoj prostoriji u kesi. Zbog toga je tuženi kao poslodavac zaključio da u postupanju tužioca ima elemenata nepoštovanja radne discipline u skladu sa članom 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu i članom 93. stav 1. tačka 11. i tačka 12. Kolektivnog ugovora tuženog, a u vezi člana 5. Kodeksa i člana 6. stav 1. istog kodeksa, te da je tužiočevo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Utvrđeno je i da su tužilac i zaposleni BB dana 17.10.2016. godine pred kraj radnog vremena obavljali poslove na krovu poslovnih prostorija tuženog kada je zaposleni BB dobio telefonski poziv od njihovog neposrednog rukovodioca koji im je usmeno naložio da odu u hodnik gde je zakupac napustio poslovni prostor i reše sve nedostatke kablova koji su pod naponom, a potom je zaposleni BB preneo tužiocu ovaj usmeni nalog. Otišli su na zadato mesto, sredili elektroinstalacije tako što su ormane isključili sa napajanja, izolovali kablove, zaštitili i vratili u kanalnice neke kablove, a neke su uklonili. Pošto su tu postojali kablovi koji su visili sa plafona, doneli su merdevine i tom prilikom su sa plafona poskidali i 24 led sijalice koje su bile ispravne, ali su neke ispale iz ležišta. Tužilac je skidao led sijalice i dodavao ih BB koji ih je odložio u kesu. Zaposleni BB je doneo odluku da se sve led sijalice skinu sa plafona, jer neke nisu imale osigurače da ih drže, dok neke koje su imale osigurače koji nisu bili sigurni. Nakon toga je kesu sa sijalicama BB odložio u priručni magacin koji koriste za potrebe svog posla. Inače su tužilac i svedok BB pretežno obavljali poslove u vezi sa održavanjem klima, fenkoila i plafonskih klima, a po potrebi i druge poslove. Sijalice su pronađene na istom mestu (priručni magacin) dva meseca kasnije. Utvrđeno je i da se neispravne stvari odnosno materijal odlažu za elektronski otpad a da se ono što je ispravno kao višak odlaže u magacin rezernih delova, dok se u svesku intervencija beleže svi detalji u vezi sa radom po usmenim ili pismenim nalazom.

Tužiocu je dostavljeno upozorenje, a nakon sprovedenog postupka je doneto osporeno rešenje.

Odredbom člana 5. Kodeksa ponašanja zaposlenih kod tuženog od 07.06.2010. godine propisano je da su zaposleni u preduzeću dužni da odgovorno i blagovremeno obavljaju svoje radne obaveze i odgovorni su za svoje postupke i rezultate rada. Odredbom člana 6. stav 1. istog kodeksa propisano je da su zaposleni u preduzeću u obavezi da sa dužnom pažnjom koriste imovinu i sredstva koja su im poverena radi obavljanja poslova, i ne smeju ih koristiti radi ostvarivanja ličnih interesa ili obavljanja drugih aktivnosti, kao i da čuvaju imovinu od oštećenja i uništenja ili zloupotrebe.

Odredbom člana 93. stav 1. tačka 11. i 12. Kolektivnog ugovora tuženog od 12.02.2016. godine propisano je da su povrede radne discipline za koje se može otkazati ugovor o radu, pored ostalog, pod 11. nepoštovanje kodeksa ponašanja zaposlenih i pod 12. nepoštovanje radne discipline propisane aktom poslodavca odnosno ako je ponašanje zaposlenog takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahtev tužioca i poništio rešenje o otkazu.

Odredbom člana 173. stav 3. tačka 8. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05...75/14) propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu koji ne poštuje radnu disciplinu, i to ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Pravilan je zaključak prvostepenog suda da se u radnjama tužioca nisu stekli elementi povrede radne discipline koja mu se stavlja na teret. Ovo stoga što tuženi nije dokazao da je tužilac imao nameru da predmetne sijalice zadrži za sebe, zbog svog ličnog interesa, posebno u situaciji kada su te sijalice tužilac i zaposleni BB odložili nakon završenog posla u priručni magacin koji inače koriste za obavljanje svog redovnog posla, gde su naknadno i pronađene. Ovo bez obzira što je tuženi isticao da u okviru naloga za rad nije bilo naloga da se uklone sijalice, jer kod činjenice da im je naloženo da obezbede prostor u situaciji kada su neke sijalice imale osigurače a neke ne, logična je odluka doneta od strane zaposlenog BB da se sve sijalice poskidaju. Dakle, tuženi nije dokazao da je tužilac radnjama koje mu stavljaju na teret počinio povrede radne discipline zbog kojih mu je otkazan ugovor o radu. Ne može se govoriti o krajnjoj nepažnji tužioca budući da su poslovi koje je tužilac obavljao pretežno bili u vezi sa održavanjem klima, a da je obavljao i druge poslove u vezi sa elektroinstalacijom po potrebi, pri čemu su sijalice naknadno i pronađene u priručnom magacinu koji je korišćen za obavljanje posla. Činjenica da određeni detalji nisu uneti u svesku intervencija i da led sijalice nisu odložene u priručnim magacinima gde se stavljaju rezervni delovi ne ukazuje na nameru da se prisvoje ove sijalice, posebno kada se radnici odluče da radi obezbeđenja kompletnog prostora poskidaju sve led sijalice kako one bez osigurača tako i one sa osiguračima ali nezaštićene odnosno one koje su ispale iz ležišta, i kada ih zajedno odlože na jedno mesto, pa makar to bilo i u priručni magacin koji koriste za potrebe obavljanja svog redovnog posla a ne da ih razvrstavaju i ispravne odlažu u magacin rezervnih delova. Prema tome nema skrivljenog nepoštovanja radne discipline od strane tužioca.

Stoga je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP pobijana presuda preinačena i odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Tužilac je uspeo u postupku po reviziji, pa zato ima pravo na troškove tog postupka u skladu sa čl. 153. stav 1. i 163. ZPP u ukupnoj visini od to: 18.000,00 dinara za sastav revizije, pa je odlučeno kao u drugom stavu izreke, na osnovu člana 165. stav 2. ZPP.

Predsednik veća sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković