U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zasnovao radni odnos kod tuženog ugovorom o radu od 09.05.2011. godine na poslovima prodavca, a počev od 14.01.2014. godine tužilac je raspoređen za obavljanje poslova ... i tužilac je prošao obuku za rad za obavljanje poslova svog radnog mesta. Osporenim rešenjem o otkazu Ugovora o radu od 12.06.2017.godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog povrede radnih obaveza i radne discipline, a zbog čega nije mogao da nastavi rad kod poslodavca. Prema obrazloženju osporenog rešenja tužilac je dana 02.03.2017.godine i 03.03.2017.godine prekoračio vreme za korišćenje pauze u toku rada, dana 30.03.2017.godine nije nosio zaštitnu opremu - šlem u magacinskom prostoru marketa, dana 15.05.2017.godine, ... .2017.godine iznosio je neistinite informacije sa ciljem umanjenja ugleda poslodavca na internom portalu Palanačke nezavisne varoške novine i u odeljku pisma čitalaca u tekstu sa naslovom "...", "...". Dalje je navedeno da je tužilac više puta napuštao svoje radno mesto na kasi i odlazio u službene prostorije i to ukupno 62 minuta dana 02.03.2017. godine i ukupno 40 minuta dana 03.03.2017.godine, o čemu je prijavljen od strane direktora marketa BB, kao i da se dana 30.03.2017.godine u periodu od 9:49 časova do 9:53 časova zadržao u magacinskom prostoru bez zaštitnog šlema na glavi.

Donošenju pobijanog rešenja prethodilo je upozorenje o postojanju razloga za otkazu ugovora o radu od 26.05.2017. godine, ne koje se tužilac izjasnio navodeći da je na internet portalu Palanačke nezavisne varoške novine iznosio istinu, da je dana 02.03. i 03.03.2017. godine imao hroničnu upalu bešike i da se iz tih razloga više zadržavao u toaletu, kao i da nije zadužio obavezna zaštitna sredstva, te iz tih razloga nije mogao da ih nosi kritičnom prilikom.

Iz iskaza tužioca i saslušanih svedoka, utvrđeno je da je tužilac spornih dana ostajao duže na pauzi i da pritom nikom nije javio zašto se nije blagovremeno vratio na posao, a da je u razgovoru sa direktorom BB obrazložio da ima zdravstvenih problema, ali ne upuštajući se u detaljno obrazloženje tih problema, kao i da je tužilac ulazio u magacinski prostor bez nošenja obavezne zaštitne opreme - šlema, a da u slučaju da zaposleni nije isti zadužio, u magacinu je svakome na raspolaganju određen broj šljemova okačenih na zid.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev zaključivši da je tužilac svojom krivicom učinio povredu radne obaveze koja mu se stavlja na teret i to nekorišćenje sredstava za zaštitu na radu, što je utvrđeno putem video nadzora tuženog postavljenog u magacinskom prostoru i u dva navrata se duže zadržao na pauzi u dužem trajanju od 30 odnosno 40 minuta, samovoljno, bez opravdanog razloga koji je obrazložio poslodavcu. Kod navedenog, drugostepeni sud nije razmatrao treću povredu radne discipline objavljivanjem neistinitih podataka o poslodavcu u Palanačkim novinama, jer jedna povreda radne obaveze je dovoljna da formira otkazni razlog.

Po oceni Vrhovnog suda, izneti zaključci da je tužiocu zakonito otkazan ugovor o radu, za sada se ne mogu se prihvatiti kao pravilni, jer je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 13/17), propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, ako, između ostalog, učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu, a stavom 3. tačka 8. istog člana, propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, između ostalog, i ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

U smislu citiranih odredaba Zakona o radu, povreda radne obaveze sankcionisana je otkazom ugovora o radu ako ju je zaposleni učinio svojom krivicom, što znači da je postojanje krivice zaposlenog uslov za davanje otkaza ugovora o radu iz ovog otkaznog razloga, s tim što za otkaz ugovora o radu nije dovoljan svaki stepen krivice, već je potrebno da je zaposleni izvršio povredu radne obaveze namerno ili iz krajnje nepažnje.

Poštovanje radne discipline podrazumeva obavezu zaposlenog da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi i da poštuje organizaciju rada, što podrazumeva obavezu poštovanja radnog vremena, zatim savesno, odgovorno i blagovremeno ispunjavanje obaveza svog radnog mesta, kao i odgovarajuće ponašanje zaposlenog na radu i u vezi sa radom, prema poslodavcu i prema ostalim zaposlenima. Nepoštavanje radne discipline može dovesti do otkaza ugovora o radu, pod uslovom da je narušavanje radne discipline takvo da zaposleni s obzirom na proces rada i sve okolnosti slučaja ne može da nastavi rad kod poslodavca. Kod ovog otkaznog razloga krivica zaposlenog se ne utvrđuje, već mora da postoji svest zaposlenog o nedisciplini.

U konkretnom slučaju, tužiocu je rešenjem o otkazu od 12.06.2017.godine, otkazan ugovor o radu zbog povrede radnih obaveza i radne discipline, jer je dana 02.03.2017.godine i 03.03.2017.godine prekoračio vreme za korišćenje pauze u toku rada, zatim dana 30.03.2017.godine u periodu od 9:49 časova do 9:53 časova se zadržao u magacinskom prostoru bez zaštitnog šlema na glavi, i 15.05.2017.godine i ... .2017.godine iznosio neistinite informacije sa ciljem umanjenja ugleda poslodavca na internom portalu Palanačke nezavisne varoške novine i u odeljku pisma čitalaca u tekstu sa naslovom "...", "...". Prema utvrđenom, tužilac je spornih dana ostajao duže na pauzi, nakon čega je u razgovoru sa direktorom BB obrazložio da je na pauzi ostajao duže jer ima zdravstvenih problema, i u magacinskom prostru se spornog dana u periodu od 9:49 časova do 9:53 časova se zadržao u bez zaštitnog šlema na glavi, pri čemu je tužilac u svom izjašnjenju na upozorenje o postojanju razloga za otkaz, kao i tokom postupka, naveo da je dana 02.03. i 03.03.2017. godine imao hroničnu upalu bešike i da se iz tih razloga duže zadržavao u toaletu, kao i da nije zadužio obavezna zaštitna sredstva, te iz tih razloga nije mogao da ih nosi kritičnom prilikom, kao i da je na internet portalu Palanačke nezavisne varoške novine iznosio istinu.

Naime, neopravdano prekoračenje vremena za odmor u toku rada može predstavljati akt nepoštovanja radne discipline i razlog za otkaz ugovora o radu. Međutim, u konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi su propustili da na pouzdan način utvrde činjenicu da li je spornih dana prekoračenje vremena za korišćenje pauze u toku rada, bilo prouzrokovano zdravstvenim problemima tužioca i potrebom učestalog i dužeg korišćenja toaleta, odnosno da li postoje opravdani razlozi zdravstvene prirode za duže korišćenje pauze, a od kojih činjenica zavisi utvrđenje da li je zadržavanje tužioca na pauzama u vremenu od ukupno 62, odnosno 40 minuta (na način bliže opisan u obrazloženju otkaznog rešenja) bilo neopravdano, odnosno da li takvo ponašanje predstavlja nepoštovanje radne discipline takvo da tužilac s obzirom na proces rada i sve okolnosti slučaja ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Takođe, u pogledu povrede radne obaveze nekorišćenje ličnih zaštitnih sredstava, propisane Pravilnikom tužene, nije pouzdano utvrđeno da li je tuženi izdao na korišćenje lična zaštitna sredstva tužiocu (zaštitni šlem), odnosno da li ih je tužilac zadužio, s obzrom da je od 14.01.2014. godine tužilac raspoređen za obavljanje poslova ... i da je prošao obuku za rad za obavljanje poslova svog radnog mesta. Naime, poslodavac ne može zaposlenom na teret staviti nekorišćenje šlema kao lične zaštitne opreme, ako mu isti nije obezbedio, pri čemu tužilac, iako je raspoređen na radnom mestu ..., faktički nije obavljao rad u ... gde je obavezno korišćenje zaštitnog šlema, već je sve vreme radio na kasi na radnom mestu kasira, a za koje obavljanje posla nije obavezno korišćenje ličnih zaštitnih sredstava. Dakle, za utvrđenje da li je tužilac učinio povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret, potrebno je razjasniti da li je tužilac bio zadužen opremom za bezbedan rad u magacinu, odnosno da li se zadržavanje u magacinu spornog dana u periodu od 9:49 časova do 9:53 časova (četiri minuta) bez zaštitnog šlema na glavi može pripisati u krivicu tužioca, te da li kod svih okolnosti koje su dovele do povrede radne obaveze koja mu je stavljena na teret, u postupanju tužioca postoje razlozi za isključenje krivice.

Kako zbog pogrešne primene materijalnog prava, činjenično stanje u pogledu navedenih okolnosti koje su od značaja za pravilnu odluku o tužbenom zahtevu, nije potpuno utvrđeno, Vrhovni sud je ukinuo obe nižestepene presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će će imati u vidu primedbe izložene u ovom rešenju i pouzdano utvrditi sve činjenice od kojih zavisi ocena o zakonitosti rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocu, nakon čega će pravilnom primenom materijalnog prava, ponovo odlučiti o tužbenom zahtevu.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, s obzirom da ista zavisi od konačnog ishoda parnice.

Iz navedenih razloga, primenom člana 416.stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković