U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Stefan Biščić advokat iz ..., protiv tuženog „Real Knitting“ d.o.o. Gajdobra, čiji je punomoćnik Tamara Šiljić advokat iz ..., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 976/20 od 18.05.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 08.07.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 976/20 od 18.05.2020. godine u stavu prvom i drugom izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P1 116/2017 od 04.09.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev da se tuženi obaveže da tužilji na ime naknade nematerijalne štete isplati iznos od 650.000,00 dinara, od čega: za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 200.000,00 dinara, za pretrpljene fizičke bolove iznos od 250.000,00 dinara i za pretrpljeni strah iznos od 200.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, kao i troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 103.400,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 976/20 od 18.05.2020. godine, stavom prvim izreke, delimično je preinačena presuda Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P1 116/2017 od 04.09.2019. godine i obavezan tuženi da tužilji isplati na ime naknade nematerijalne štete iznos od 120.000,00 dinara (za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 30.000,00 dinara, za pretrpljene fizičke bolove iznos od 50.000,00 dinara i za pretrpljeni strah iznos od 40.000,00 dinara) sa zateznom kamatom od presuđenja do isplate i na ime troškova postupka iznos od 110.400,00 dinara sa zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka u iznosu od 104.300,00 dinara. Stavom trećim izreke, žalba tužilje je u preostalom odbijena i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju na stav prvi i drugi izreke, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), Vrhovni kasacioni je utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nisu učinjene ni bitne povrede postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, jer drugostepeni sud nije propustio da primeni niti je nepravilno primenio koju od odredaba procesnog zakona a što je bilo ili moglo biti od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke, pa ni odredbe člana 383. stav 3. i 4, 394. stav 1. tač. 3. i 4. i člana 231. ZPP, na koje revident neosnovano ukazuje, s obzirom da je drugostepeni sud u pobijanom delu preinačio prvostepenu presudu na osnovu utvrđenih činjenica izvodeći pravilan zaključak o postojanju drugih činjenica na kojima je zasnovao presudu. Revizijom se ističe i bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374.stav 2. tačka 12. ZPP, koja u smislu člana 407. stav 1. ZPP, ne može biti revizijski razlog. Takođe, drugostepeni sud je u obrazloženju pobijane presude dao ocenu žalbenih navoda koji su od značaja za odluku o zahtevima stranaka i odlučio u potpunosti pravilnom primenom materijalnog prava.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu ... i obavlja poslove ... „...“. Na navedenoj mašini jedan radnik radi na peglanju a drugi na pakovanju čarapa i ukoliko na mašini nestane omotnica za pakovanje čarapa mašina se automatski zaustavlja pa radnici moraju voditi računa da ambalažu redovno dopunjuju. To prvenstveno rade radnici na delu mašine za pakovanje, s tim što oni zbog procesa rada i uštede u vremenu dopunjuju više mašina, a radnik koji radi na peglanju čarapa ima pravo da dopuni repromaterijal kada je potrebno (kada je radnik zadužen za to na drugoj mašini), kako mašina ne bi stala. Dana 18.07.2017. godine, tokom rada u noćnoj smeni, tužilja je pretrpela je povredu na radu tako što je, primetivši da nema dovoljno ambalaže na delu mašine za pakovanje čarapa na kome je radila druga radnica koja je u tom momentu dopunjavala drugu mašinu, sišla sa svog radnog mesta i otišla do tog dela mašine koji je udaljen oko dva metra kako bi izvršila dopunu. U tu svrhu je morala da skine dva metalna tega koji fiksiraju omotnice za pakovanje i da ih nakon dopune vrati na svoja mesta. Nakon skidanja tegova i dopune mašine ambalažom jedan teg je uspešno vratila u ležište, ali joj je prilikom vraćanja u ležište drugi teg pao na gornji deo stopala leve noge nanevši joj tešku telesnu povredu u vidu preloma donjeg okrajka pete kosti donožja levog stopala. Tužilji je bila ordinirana imobilizacija elastičnim zavojem, predložena fizikalna terapija koju je sprovodila u kućnim uslovima i medikamentna terapija lekovima. Lečenje tužilje trajalo je od povređivanja 18.07.2017. godine do 14.10.2017. godine, kada je rešenjem prvostepene lekarske komisije vraćena na posao. Medicinskim veštačenjima veštaka ortopeda i neuropsihijatra utvrđeni su vrsta i težina zadobijenih povreda, intenzitet i trajanje fizičkih bolova i straha, kao i duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti koje iznosi 3% i ogleda se u otežanom hodu stepenicama, po neravnom terenu, nošenju većih tereta. Iako nije nužno kompletno izvlačenje tega, u praksi tuženog teg se izvlači iz ležišta šine i ostavlja na postolje – radnu površinu pored mašine, a nakon dopune ambalaže ponovo vraća na svoje mesto. Do ispadanja tega moglo je doći na nekoliko načina; da je tužilji ispao iz ruke prilikom izvlačenja ili vraćanja, da je bio nepravilno postavljen na postolje pored mašine ili da je teg nepravilno vraćen u ležište pa je usled rada i vibracije mašine iskočio iz šine i pao na nogu tužilji. Tuženi je dana 18.07.2017. godine sačinio izveštaj o povredi na radu u kome je između ostalog navedeno da se tužilja povredila prilikom dopunjavanja repromaterijala kada joj je prilikom pomeranja teg ispao i povredio joj gornji deo stopala. Tuženi je doneo Akt o proceni rizika na radnom mestu u radnoj okolini, u kome je opisan način rada na mašini za peglanje i pakovanje čarapa na kojoj je radila tužilja, kao i moguće opasnosti u toku rada i način izbegavanja istih, kao i Uputstvo za upotrebu, održavanje i bezbedan rad na mašini za peglanje i pakovanje čarapa „...“. U oba dokumenta opisan je način korišćenja mašine u toku rada, kao i održavanje mašine, a svi zaposleni su upoznati sa načinom odnosno postupkom dopune repromaterijala. Tužilja je 30.10.2012. godine teorijski i praktično osposobljena iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu za obavljanje poslova na radnom mestu ..., kao i sa načinom vršenja dopune repromaterijala na mašini za peglanje i pakovanje čarapa.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da ne postoji odgovornost tuženog kao poslodavca za nastalu štetu ni po osnovu krivice a ni po osnovu objektivne odgovornosti, s obzirom da je šteta nastala isključivo radnjom tužilje koju tuženi nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti, pa je poslodavac eskulpiran od odgovornosti na osnovu člana 177. stav 2. ZOO.

Drugostepeni sud je ocenio da je prvostepeni sud pravilno zaključio da postoji propust tužilje u radu, s obzirom da je utvrđeno da do ispadanja tega ne može doći ukoliko je pravilno postavljen u njegovo ležište u mašini, ali da je pogrešno stanovište prvostepenog suda o nepostojanju uzročnosti između delatnosti tuženog i nastanka predmetne štete. Po stanovištu tog suda, na strani tuženog postoji i objektivna i subjektivna odgovornost za nastalu štetu, uz doprinos tužilje njenom nastanku od 50%, zbog čega je primenom člana 16. tačka 2. i 3. Zakona o radu i člana 154, 155, 173, 174. i 177. stav 2. i 3. Zakona o obligacionim odnosima, preinačio prvostepenu presudu i delimično usvojio tužbeni zahtev.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepena presuda u delu koji se pobija revizijom doneta je pravilnom primenom materijalnog prava na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje.

Odredbom člana 164. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05.... 75/14), propisano je da ako zaposleni pretrpi povredu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu u skladu sa zakonom i opštim aktom. Uslovi odgovornosti poslodavca utvrđuju se na osnovu opštih pravila odgovornosti za štetu prema Zakonu o obligacionim odnosima, na koji citirana zakonska odredba upućuje, pa je potrebno da je zaposleni pretrpeo štetu, da je šteta prouzrokovana na radu i u vezi sa radom i da ne postoje razlozi za isključenje odgovornosti poslodavca. Osnov odgovornosti poslodavca za štetu zbog povrede radnika može biti krivica ili rizik poslovanja. Krivica je osnov odgovornosti kad šteta nije nastala usled opasne stvari ili opasne delatnosti i ona se shodno članu 154. stav 1. ZOO pretpostavlja, ali je oboriva, pa poslodavac može dokazivati da nije kriv. Rizik je osnov odgovornosti kada je šteta nastala usled opasne stvari ili opasne delatnosti poslodavca, kada poslodavac odgovara na osnovu člana 154.stav 2. i člana 173. i 174. ZOO, nezavisno od krivice.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je nalaženje drugostepenog suda da postoji odgovornost tuženog za nastalu štetu u smislu člana 173. i 174. Zakona o obligacionim odnosima, uz postojanje uslova za delimično oslobađanje od odgovornosti zbog doprinosa tužilje nastanku štete, shodno članu 177. stav 3. navedenog zakona. Ovo stoga što se dopunjavanje mašine za peglanje i pakovanje čarapa ambalažom za pakovanje, koje se prema uobičajenoj praksi tuženog obavlja bez njenog zaustavljanja odnosno u toku rada mašine, vađenjem i vraćanjem tegova koji mogu zbog nepravilnog postavljanja i vibriranja mašine da iskoče iz šina, pretstavlja opasnu delatnost koja pod navedenim uslovima vršenja povećava opasnost za okolinu jer može da dovede do povrede radnika koji obavlja te poslove, pa mora biti organizovana uz primenu posebnih mera opreza i kontrole. Time i sama mašina na kojoj se obavljaju ovi poslovi upotrebom postaje opasna stvar zbog čega mora biti nadgledana i upotrebljavana sa posebnom pažnjom. Imajući u vidu okolnosti nastanka povrede kakvim ih je opisala tužilja i koje su navedene u izveštaju o povređivanju, s obzirom da nije bilo očevidaca događaja, kao i mogućnosti za nastanak povređivanja utvrđene na osnovu izjava saslušanih svedoka i lica zaduženog za bezbednost kod tuženog, poslodavac je kao vlasnik mašine i organizator ove delatnosti bio u obavezi da predvidi mogućnost ispadanja tega iz bilo kog razloga i obezbedi da potrebne uslove da ne dođe do povređivanja zaposlenih. Stoga u ovom slučaju postoji adekvatna uzročna veza između nastale štete i obavljanja opisanih delatnosti na mašini tuženog zbog čega poslodavac odgovara za štetu po osnovu objektivne odgovornosti, bez obzira na krivicu, pri čemu se tuženi se ne oslobađa odgovornosti za nastalu štetu time što je svojim aktima i uputstvima opisao način rada predmetne mašine i upozorio zaposlene o mogućim rizicima povređivanja, kao i time što ih je upoznao sa načinom i postupkom dopune repromaterijala.

Kako je u postupku utvrđeno da je tužilja doprinela nastanku štete do koje nije moglo doći da je pravilno i sa odgovarajućom pažnjom rukovala tegom jer ne bi došlo do toga da joj ispadne iz ruku ili iz ležišta šina da je bio pravilno postavljen, ispunjeni su uslovi za delimično oslobađanje odgovornosti tuženog srazmerno doprinosu tužilje od 50%, na osnovu člana 177. stav 3. ZOO.

Imajući u vidu navedeno, nisu osnovani revizijski navodi o pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju i pogrešnoj primeni materijalnog prava, pa se izjavljenom revizijom ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane presude u pogledu osnova odgovornosti tuženog.

Visina naknade nematerijalne štete pravilno je odmerena primenom člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, intenzitet i trajanje fizičkih bolova, straha i pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti, kao i značaj povređenog dobra i cilj kome služi ova vrsta naknade kojim ne sme da se pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom. Stoga su i po mišljenju Vrhovnog kasacionog suda iznosi utvrđeni drugostepenom presudom i umanjeni za 50% zbog doprinosa tužilje, zasnovani na pravilnoj primeni materijalnog prava, pa je revizija i u tom delu neosnovana. Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odbio reviziju tuženog i odlučio kao u izreci primenom člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić