Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miljko Karaklajić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2089/25 od 29.07.2025. godine, u sednici održanoj 29.01.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2089/25 od 29.07.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2089/25 od 29.07.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 936/23 do 01.04.2025. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe učinjeno podneskom tužioca od 13.12.2024. godine. Stavom drugim izreke odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti Prvog osnovnog suda u Beogradu. Stavom trećim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana je tužena da tužiocu za period od 17.03.2020. godine do 17.03. 2023. godine, na ime neisplaćene uvećane zarade, dodatka na platu po osnovu dežurstva radnog vremena (pripravnost) isplati pojedinačne novčane iznose po mesecima kao u njenom sadržaju sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate. Stavom četvrtim izreke obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 168.700,00 dinara sa zateznom kamatom od dana nastupanja izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2089/25 od 29.07.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. ZPP.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata uvećane plate po osnovu pripravnosti, a pravnosnažnom presudom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan. O ovom pravu tužioca, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. To pravo mu pripada na osnovu člana 187. stav 1. Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“, br. 6/16 24/2018 i 87/2018), Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike („Službeni glasnik RS“, br. 20/15 i 70/15) i Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike („Službeni glasnik RS“, br. 62/19 i 62/20), a u vezi odredbi Pravilnika o pripravnosti za rad, u konkretno utvrđenoj činjeničnoj situaciji kada je primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. ZPP tužilac dokazao da je u relevantnom vremenskom periodu bio pripravan (u stanju posebnog stepena spremnosti) po usmenom nalogu neposrednog rukovodioca, a da tužena nije dokazala suprotno (da mu takav usmeni nalog nije dat i da nije bio pripravan). Stoga u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete u visini neisplaćenog dodatka na platu tužioca (tužba radi novčanog potraživanja) u ovom sporu podneta je 22.03.2023. godine, a vrednost predmeta spora je 190.094,33 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković