U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Slobodan Vasiljević, advokat iz ..., protiv tužene Ustanove Spomen park „Kragujevački oktobar“ u Kragujevcu, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo, opštine Rakovica iz Beograda, koju zastupa zakonski zastupnik Javni pravobranilac Gradske opštine Rakovica iz Beograda, radi poništaja aneksa ugovora o radu i utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3204/18 od 07.05.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 16.12.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3204/18 od 07.05.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1 957/17 od 14.03.2018. godine, prvim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi kao nezakonit Aneks ugovora o radu broj ... od 11.05.2015. godine, zaključen dana 29.03.2017. godine. Drugim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog, na radnom mestu ..., što je tuženi dužan da prizna i trpi. Trećim stavom izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 55.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3204/18 od 07.05.2019. godine, prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužica i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P1 957/17 od 14.03.2018. godine. Drugim stavom izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je tražio troškove revizijskog postupka.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u okviru ovlašćenja iz čl. 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) i zaključio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije počinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti.

Revident se u reviziji poziva na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. 374. stav 1. ZPP, ali kako ne ukazuje o kojoj povredi se radi, ovi navodi ne mogu biti predmet razmatranja revizijskog suda.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u postupku koji je prethodio donošenju pobijane presude, tužilac je ugovorom o radu od 11.05.2015. godine zasnovao radni odnos kod tuženog na određeno vreme do dve godine, radi zamene odsutnog radnika, na radnom mestu ... . Ugovor o radu tužilac nije osporavao pred sudom. Dana 29.03.2017. godine, stranke su zaključile aneks ugovora o radu, kojim je izmenjen rok trajanja osnovnog ugovora, tako što su izbrisane reči „u trajanju do dve godine“. Aneks ugovora o radu tužilac je potpisao, a odsutni radnik se nije vratio na posao.

Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan.

Odredbom člana 37. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 75/14) propisano je da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba; zatim, da poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana na osnovu kojih se radnji odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca; da izuzetno od stava 2. ovog člana ugovor o radu na određeno vreme može da se zaključi ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog zbog njegovog povratka, kao i da poslodavac može sa istim zaposlenim da zaključi novi ugovor o radu na određeno vreme po isteku roka iz stava 4. tačka 1. – 3. ovog člana po istom, odnosno drugom pravnom osnovu, a u skladu sa ovim članom. Članom 171. stav 1. istog zakona predviđeno je da poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (aneks ugovora) i to: radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potrebe procesa i organizacije rada; radi premeštaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca u skladu sa članom 173. ovog zakona; radi upućivanja na rad na odgovarajući posao kod drugog poslodavca u skladu sa članom 174. ovog zakona; ako je zaposlenom koji je višak, obezbedio ostvarivanje prava iz člana 155. stav 1. tačka 5. ovog zakona; radi promene elemenata za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i drugih primanja zaposlenog, koji su sadržani u ugovoru o radu, u skladu sa članom 33. stav 1. tačka 11. ovog zakona i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Suprotno navodima revizije, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je tužilac sa tuženim zaključio ugovor o radu na određeno vreme do dve godine, radi zamene odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka. Prema odredbi člana 37. stav 2. radni odnos zasnovan na određeno vreme sa prekidima ili bez prekida, ne može biti duži od 24 meseca, međutim, stavom 4. ovog člana zakona predviđeni su izuzeci od ovog pravila u slučajevima u kojima radni odnos može trajati i duže od 24 meseca, među koje spada upravo zamena privremeno odsutnog zaposlenog.

Kod takvog stanja stvari, radni odnos tužioca, imajući u vidu da je zaključio ugovor o radu na određeno vreme radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, ne može prerasti u radni odnos na neodređeno vreme, saglasno članu 37. stav 5. ZOR. Stoga je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je osporeni aneks ugovora o radu zakonit.

Neosnovano je i pozivanje tužioca na član 1. Konvencije MOR broj 111, koja je objavljena u „Službenom listu FNRJ“ br. 3/61 od 25.03.1961. godine, jer u konkretnom slučaju prema tužiocu nije napravljena razlika, isključenje ili davanje prvenstva drugome zasnovano na rasi, boji, polu, veri, političkom mišljenju, nacionalnom ili socijalnom poreklu, koji idu za tim da unište ili naruše jednakost, mogućnost ili postupanje u pogledu zapošljavanja ili zanimanja.

Kao i revizijski sud, tako je i žalbeni sud, suprotno navodima revizije, u skladu sa standardima Evropskog suda za ljudska prava ocenio samo bitne žalbene navode, koji su od uticaja na donošenje pravilne i zakonite odluke u ovom postupku.

Na osnovu izloženog, kako se ostalim revizijskim navodima ne dovodi u sumnju pravilna primena materijalnog prava, Vrhovni kasacioni sud je primenom čl. 414. stav 1. i 2. ZPP, doneo odluku kao u izreci presude.

Odluka o troškovima postupka doneta je primenom čl. 153. ZPP, prema postignutom uspehu u revizijskom postupku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić