U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovani su navodi revizije tužioca da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz odredbe člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer nije primenio odredbu člana 383. stav 4. istog Zakona, odlučujući o žalbi bez zakazane rasprave. Suprotno tim navodima revizije tužioca, drugostepeni sud nije učinio tu bitnu povredu, jer je, odbijanjem njegove žalbe, prihvatio utvrđeno činjenično stanje i izvedene dokaze od strane prvostepenog suda, pa nije bilo razloga za održavanje rasprave pred drugostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog, na osnovu ugovora o radu br. ... od ...2004. godine, kojim mu je, pobijanim rešenjem br. ... od ...2018. godine, otkazan zbog povrede radne obaveze i nepoštovanja radne discipline iz člana 179. stav 2. tačka 1.i tačka 5. i člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu. Tužiocu je tuženi stavio na teret da je učinio povredu radne obaveze i nepoštovanje radne discipline u vezi sa članom 93. stav 1. tačka 1. i stav 2. tačka 1. Kolektivnog ugovora br. 5/129 od 26.02.2015. godine i tačka 5.sav 2.alineja 3. Ugovora o radu br. ... od 22.03.2004. godine Tužilac je ...2017. godine vozio na liniji ... od 05,10 do 13,35. Potom je tužioca trebalo da zameni drugi vozač, BB, koji nije došao na stanicu ''...'' da preuzme autobus sa putnicima. Tužilac je odbio nalog dispečera da nastavi da vozi putnike do ..., iako je imao vremena za prevoz putnika u drumskom saobraćaju, što ga je dispečer prethodno pitao, na šta mu je tužilac odgovorio da ima vremena „na kartici“ i može da odveze putnike, ali da on neće da vozi, da će autobus sa putnicima da doveze do autobuske stanice u Čačku i da sa njima dispečer može da radi šta hoće. Potom je tužilac došao u kancelariju dispečera i obavestio ga da je autobus sa putnicima ostavio na peronu stanice, a zatim je napustio autobusku stanicu. U međuvremenu, dispečer je pronašao drugog vozača da preveze putnike do njihovog odredišta. Veštačenjem od strane veštaka saobraćajno-mašinske struke utvrđeno je da je 09.10.2017. godine, tužilac dnevno upravljao vozilom pet časova i 50 minuta, tako što je u vremenu od 4.53 do 8.32 efektivno proveo u vožnji dva sata i 45 minuta, nakon čega je u periodu od 09.31 do 10.41 efektivno proveo u vožnji 56 minuta, a u periodu od 10.54 do 13.41 u vožnji je proveo dva sata i 47 minuta, pri čemu je njegovo radno vreme osam časova .

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su, primenom odredbe člana 179. stav 3. tačka 1. i 5. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/05 ... 95/18), zaključili da je osporeno rešenje tuženog zakonito, imajući u vidu da je tužilac 09.10.2017. godine, bez opravdanog razloga, odbio nalog dispečera da autobus odveze do poslednje stanice ''Škola ...'', već je samoinicijativno autobus sa putnicima sa stajališta ''...'' dovezao na peron AS u Čačku, parkirao ga i napustio, pri čemu je bio svestan da preduzetom radnjom - samovoljnim dovoženjem autobusa sa putnicima na neplanirano odredište, ne poštuje radnu disciplinu propisanu odredbom člana 179. stav 3. tačka 1. Zakona o radu, pa je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze koja mu je osporenim rešenjem stavljena na teret.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Otkaz od strane poslodavca propisan je u odredbi člana 179. Zakona o radu, tako što je stavom 3. tačka 1. te odredbe Zakona, propisano da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to ako neopravdano odbije da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca u skladu sa zakonom. Postupak koji prethodi prestanku radnog odnosa ili izricanja druge mere propisan je u odredbi člana 180. istog Zakona, tako što je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. stav 2. i 3.ovog Zakona, zaposlenog, pisanim putem, upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje 8 dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja (stav 1.). U upozorenju iz stava 1. ovog člana, poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje (stav 2.).

U konkretnom slučaju, donošenju pobijanog rešenja kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu kod tuženog prethodilo je upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, sa ostavljenim rokom od 8 dana za izjašnjenje, u kom se tužilac izjasnio na navode iz upozorenja kojim mu je tuženi stavio na teret da je učinio povredu radne obaveze i nepoštovanje radne discipline, jer je ...2017. godine, bez opravdanog razloga, odbio nalog dispečera da nastavi da vozi putnike do ..., iako je bio u mogućnosti da to učini obzirom da dnevno može da upravlja vozilom 8 časova. Nalog koji je tužiocu dao dispečer u svemu je u skladu sa Pravilnikom o radu voznog osoblja kod tuženog, br. 2/510 od 30.07.2015. godine, koji, u odredbi člana 6. stav 4.,predviđa da izuzetno vozač može biti angažovan i ukoliko je po rasporedu slobodan ili biti angažovan za drugu grupu (od one rasporedom predviđene), ukoliko to opravdane okolnosti zahtevaju, o čemu odlučuje glavni dispečer ili smenski dispečer uz saglasnost glavnog dispečera. Glavni ili smenski dispečer dužni su o tome da blagovremeno obaveste vozača, što je ovde slučaj. Dakle, u konkretnom slučaju, tužilac je bio dužan da postupi po zakonito izdatom nalogu dispečera i odveze putnike na krajnju destinaciju, što je on, svojom krivicom i bez opravdanog razloga, odbio da učini, a takvo njegovo ponašanje je suprotno od ponašanja koje se očekuje od zaposlenog. Postupajući suprotno dobijenom nalogu neposrednog rukovodioca, tužilac je promenio raspored vožnje dolaskom na peron AS Čačak, iako je putnike trebalo da odveze na poslednju stanicu ..., čime je poremetio raspored vožnje za taj dan. Radna disciplina je skup pravila ponašanja koje zaposleni treba da poštuje, kako bi se održao red i efikasnost u radnom okruženju. Čine je pravila ponašanja koja se tiču procesa rada i odnosa, kako prema drugim zaposlenima, tako i prema korisnicima usluga. S tim u vezi, odredbom člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, što je ovde slučaj.

Navodi revizije tužioca da je on prestrogo kažnjen imajući u vidu da nikada ranije nije disciplinski odgovarao, su bez uticaja na odlučivanje. Suprotno navodima revizije tužioca, nižestepeni sudovi nisu pogrešno primenili materijalno pravo zbog toga što je tužiocu mogla da bude izrečena i neka druga kazna propisana zakonom, pošto je izbor zakonom propisanih kaznenih mera u dispoziciji poslodavca. Sud ne ceni celishodnost već zakonitost odluke poslodavca. U konkretnom slučaju za nepoštovanje radne discipline zakonom je, u odredbi člana 179. stav 3. Zakona o radu, propisana mogućnost da poslodavac zaposlenom otkaže ugovor o radu, pa je tuženi poslodavac, donošenjem pobijanog rešenja postupio na zakonom propisani način.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153.stav 1.i 154. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu njegov ishod.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković