U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milorad Pavlović, advokat u ..., protiv tuženog JP Putevi Srbije Beograd, čiji su punomoćnici Branislav Popovac i Ivana Marković, advokati u ..., radi poništaja rešenja o otkazu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 276/19 od 17.04.2019. godine, u sednici veća od 08.10.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 276/19 od 17.04.2019. godine.

ODBIJAJU SE, kao neosnovani, zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1801/16 od 13.11.2017. godine, koja je ispravljena rešenjem P1 1801/16 od 05.12.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se poništi rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu od 06.05.2010. godine; stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužioca vrati na posao; stavom trećim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 225.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 276/19 od 17.04.2019. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda i poništeno rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu od 06.05.2010. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu od 15.10.2007. godine sa aneksima ugovora o radu od 14.05.2008. godine i 14.10.2009. godine i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad i da mu naknadi troškove prvostepenog postupka u iznosu od 506.250,00 dinara; stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 51.000,00 dinara; stavom trećim izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je blagovremeno podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“,br.72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2) ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjenicama utvrđenim nakon otvaranja rasprave pred drugostepenim sudom, tužilac je u radnom odnosu kod tuženog na osnovu ugovora o radu od 15.10.2007. godine na radnom mestu ..., na osnovu aneksa ugovora o radu od 14.05.2008. godine na radnom mestu ... Odeljenja ..., a na osnovu aneksa ugovora o radu od 14.10.2009. godine na radnom mestu ... Odseka ... u Odeljenju ... u Sektoru ... .

Rešenjem tuženog od 06.05.2010. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu sa aneksima ugovora o radu zbog učinjene povrede radne obaveze iz člana 12 stava 12.3 tačke 3 alineje 5 aneksa ugovora o radu sa danom dostavljanja rešenja o otkazu ugovora o radu. U obrazloženju rešenja navedene su povrede radnih obaveza koje je tužilac učinio.

Tri upozorenja na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu od 29.03.2010. godine nisu uručena tužiocu na adresu prebivališta, niti u kancelarijama tuženog. Tuženi je pokušao da dostavi navedena upozorenja na adresu tužioca u ... u ulici ... broj ... . Povratnice preporučenih pošiljki vraćene su sa beleškom „nepoznat“, upisanim datumom 31.03.2010. godine i bez oznake da je dostavljač pribio pismeno obaveštenje o prispeću pošiljaka ili da je pošiljke pribio na vrata stana ili ostavio u poštanskom sandučetu. Nakon toga, u službenoj belešci tuženog od 16.04.2010. godine navedeno je da je tuženi objavio upozorenja na oglasnoj tabli u sedištu tuženog gde je tužilac radio u ... 07.04.2010. godine i skinuo ih sa oglasne table 16.04.2010. godine.

Prema stanovištu drugostepenog suda, tuženi nije na zakonit način tužiocu dostavio tri upozorenja o postojanju razloga na otkaz ugovora o radu od 29.03.2010. godine zbog čega nisu ispunjeni procesni uslovi za donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu.

Neosnovano se revizijom ističe da se odredbe Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 18/16...95/18) o dostavljanju ne primenjuju u konkretnom postupku otkazivanja ugovora o radu. Odredbama člana 185. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05...95/18) nije preciziran postupak dostavljanja, već je samo ustanovljena obaveza ličnog dostavljanja rešenja o otkazu, a analogno tome, i upozorenja na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu. U takvoj situaciji tuženi je morao postupiti u skladu sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku o ličnom dostavljanju jer se otkazivanjem ugovora o radu pravno i faktički menja položaj tužioca donošenjem akata od strane tuženog, što je suštinski odlika upravnog postupka u smislu člana 2. Zakona o opštem upravnom postupku. Prema članu 75. stavovima 5. i 6. Zakona o opštem upravnom postupku kada se primalac pismena ne zatekne na adresi dostavljač je dužan da u roku od 24 časa ponovo pokuša dostavu, zatim da sačini belešku i ostavi obaveštenje na adresi primaoca u kome, između ostalog navodi, gde pismeno može preuzeti i u kom roku, a smatra se da je lično dostavljanje izvršeno kada istekne 15 dana od kad je obaveštenje ostavljeno na adresu primaoca. U ovom slučaju dostavljač nije postupio po navedenim zakonskim odredbama, već je, pošto nije zatekao tužioca na adresi, konstatovao na povratnici jedino „nepoznat“ i datum 31.03.2010. godine. S obzirom na to da tri upozorenja na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu od 29.03.2010. godine nisu uručena tužiocu na zakonom propisan način, nisu bili ispunjeni procesni uslovi za donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu. Smisao upozorenja je da se zaposleni izjasni da li je izvršio povredu radnih obaveza ili radne discipline, da li postoje razlozi za isključenje povrede ili krivice zaposlenog i da li postoje druge okolnosti od značaja za odlučivanje, pa je iz tih razloga neophodno da upozorenje bude dostavljeno tužiocu.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 414. stava 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Primenom člana 165. stava 1. u vezi članova 153. i 154. ZPP, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova revizijskog postupka jer tuženi nije uspeo u ovom postupku, a odgovor na reviziju koju je podneo tužilac nije bio potreban za ovu parnicu.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić