Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Prema članu 441. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) revizija je uvek dozvoljena u slučaju zasnivanja, prestanka i utvrđivanja trajanja radnog odnosa.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. ZPP i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti je učinjena neka druga bitna povreda odredaba ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog, s tim što je tuženi u međuvremenu promenio naziv a njegov raniji naziv je bio Društvo za razvoj, prodaju i servis tehnologija 3D građevinskih štampanja „Natura Eco“ DOO. Tužilac je sa tuženim imao zaključen ugovor o radu od 25.12.2020. godine, na neodređeno vreme. Dana 18.02.2022. godine tužilac je upozoren da postoje razlozi za otkaz ugovora o radu iz člana 179. stav 2. tač. 1. i 8. Zakona o radu iz razloga što je nesavesno i nemarno izvršavao radne obaveze. U upozorenju je navedeno da je već usmeno ovde tužiocu ukazano na postojanje činjenice da su dana 10.12.2021. godine, 17.12.2021. godine, 24.12.2021. godine, 31.12.2021. godine, 04.02.2021. godine održani redovni nedeljni sastanci o stanju projekta. Tužiocu je stavljeno na teret da nije uneo unapred dogovorene podatke na platformu Slite i da nije uneo Solid Works nacrt konstrukcije na Air Table. Dana 01.02.2022. godine održan je sastanak sa tužiocem gde je traženo da tužilac odgovori na pitanje zašto ne radi stvari koje se dogovore na timskom nivou već se oglušava i „radi po svom“. Tužilac je od strane tuženog nekoliko puta zamoljen da slanje ponuda radi prema zahtevima Fonda za investicionu delatnost, što tužilac nije ispoštovao. Dana 03.02.2022. i 04.02.2022. godine tužilac je bio na službenom putu Čačak – Beograd – Čačak te je samovoljno odlučio da se 04.02.2022. godine ne javi poslodavcu kada je završio sa službenim putem, odnosno da će biti dostupan online iako su svi drugi zaposleni samoodgovorno radili prema timskom dogovoru od 30.11.2021. godine. Dana 04.02.2022. godine tužilac je na grub i neprimeren način komunicirao sa BB, zakonskim zastupnikom tuženog poslodavca i prekidao ga u razgovoru. Dana 08.02.2022. godine BB je pokušao sa tužiocem preko telefona da ugovori sastanak „uživo“ u Čačku ili online ali se tužilac nije odazvao i od tada je odbijao komunikaciju sa tuženim kao poslodavcem, kako u vezi projekta tako i rešavanja nastalih konflikata na sporazumni način. Na osnovu dostavljenog upozorenja tuženi je ostavio tužiocu rok od osam dana da se izjasni. Tužilac je 24.02.2022. godine tražio da mu se dostave dokazi koji su navedeni u upozorenju kao i prilozi i naveo da će se nakon toga izjasniti na kršenje radnih obaveza koje mu se stavljaju na teret. Nakon toga tuženi je dana 04.03.2022. godine doneo rešenje o otkazu ugovora o radu od 25.12.2020. godine navodeći da je tužilac svojom krivicom učinio povrede radne obaveze na način da je nesavesno i nemarno izvršavao svoje obaveze i nije poštovao radnu disciplinu i da je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Rešenje je doneto s pozivom na odredbu člana 179. stav 2. tačka 1. i člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, nižestepeni sudovi su sa pozivom na odredbu člana 179. st. 2. i 3. i odredbe člana 180. stav 1. i člana 191. stav 1. Zakona o radu zaključili da je tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu o radu i drugi zahtevi vezani za naknadu štete umesto vraćanja na rad neosnovani, pa je isti odbijen.

Pri tome, drugostepeni sud je u svemu prihvatio utvrđeno činjenično stanje prvostepenog suda i pravnu argumentaciju koju je u svojoj presudi naveo prvostepeni sud.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili materijalno pravo.

Prema članu 179. Zakona o radu propisani su razlozi za otkaz ugovora o radu. Prema stavu 2. tačka 1. citiranog zakona propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze, dok je stavom 3. tačka 8. istog zakona propisano da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenog koji ne poštuje radnu disciplinu i to ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Prema odredbi člana 180. stav 1. istog zakona propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. st. 2. i 3. ovog zakona zaposlenom pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok najmanje od osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode.

Tuženi kao poslodavac je postupio u svemu sa naznačenim odredbama zakona vezano za davanje upozorenja radi izjašnjenja tužioca u pogledu razloga za davanje otkaza ugovora o radu. Pravilno su zaključili nižestepeni sudovi da ne stoji činjenica da tužiocu nije bilo poznato na čemu se zasnivaju razlozi davanja otkaza jer su isti navedeni u upozorenju a isti razlozi su ponovljeni i u rešenju o otkazu. Umesto da se izjasni, tužilac je od tuženog tražio da dostavi nove dokaze. Povrede koje su mu stavljene na teret su takve po prirodi da je očigledno da je tužilac za njih morao da zna, a iste predstavljaju osnovan razlog za davanje otkaza ugovora o radu. Kako je odbijen tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu, to je pravilna i odluka nižestepenih sudova vezano za odbijanje zahteva za naknadu koju je tužilac potraživao jer se radi o akcesornom zahtevu koji je zavisio od odluke po prethodnom zahtevu a u vezi čega je doneta odluka da se zahtev odbija kao neosnovan.

Neosnovani su navodi revizije tužioca jer uglavnom se u revizijskim navodima ponavljaju isti navodi koji su istaknuti u žalbi.

Pravilna je i odluka u odnosu na troškove postupka.

Imajući u vidu napred izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković