Protiv pravnosnažne drugostepene presude u preinačujućem delu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i utvrdio da revizija tužene nije osnovana.

Prema članu 441. ZPP predviđeno je da je revizija uvek dozvoljena u slučaju zasnivanja, prestanka i utvrđivanja radnog odnosa.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, nije učinjena ni neka druga bitna povreda postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa tuženom zasnovao radni odnos na određeno vreme na osnovu ugovora o radu od 28.02.2019. godine radi obavljanja poslova nastavnika ... sa 94% radnog vremena i poslova ... sa 6% radnog vremena. U ugovoru o radu je navedeno da se radni odnos zasniva na određeno vreme do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačne odluke o izboru kandidata na konkursu, a najkasnije do kraja školske 2018/2019 godine, dakle do 31.08.2019. godine. Navedena odredba ugovora urađena je fiktivno s obzirom da je pravi razlog zaključenja predmetnog ugovora bila zamena privremeno odsutne zaposlene zbog prava na korišćenje porodiljskog odsustva. Tužena je 06.08.2019. godine donela rešenje kojim je tužiocu prestao radni odnos zaključno sa danom 08.08.2019. godine. Međutim, navedeno rešenje je tužiocu uručeno tek 13.09.2019. godine. Tužilac je podneo žalbu Školskom odboru tužene koja žalba je odbačena rešenjem Školskog odbora tužene od 08.10.2019. godine. Protiv rešenja Školskog odbora tužene tužilac nije podnosio žalbu pa je rešenje postalo konačno i pravnosnažno. Tužilac je dana 12.08.2019. godine prisustvovao sednici nastavničkog veća i učestvovao u istoj tako što je kao zapisničar vodio zapisnik sednice što je bio i slučaj na sednici nastavničkog veća održanoj dana 29.08.2019. godine. Sednica održana dana 12.08.2019. godine je trajala 30 minuta, a sednica održana dana 29.08.2019. godine je trajala oko 2 časa. Tužena je tužiocu isplatila platu za period od 01.08.2019. do 08.08.2019. godine u neto iznosu od 10.562,82 dinara. Prema obračunu tužene neto plata koju bi tužilac ostvario kod tužene u spornom periodu od 09.08. do 01.09.2019. godine iznosi 39.429,89 dinara.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju polazeći od odredbe čl. 104, 105. i 106. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 13/17) i odredbi čl. 154, 155. i 172. ZOO prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev delimično osnovan a za iznos od 770,11 dinara koji iznos je preračunat shodno vremenu koje je tužilac proveo kada je prisustvovao sednicama veća 12.08.2019. i 29.08.2019. godine. Prvostepeni sud je zaključio da je tužena tužioca dovela u zabludu, održavala ga u zabludi da je i dalje u radnom odnosu kod tužene tokom spornog perioda. Kako je tužilac prisustvovao i učestvovao u radu na naznačenim sednicama to mu sleduje naknada za provedena 2 radna sata i 30 minuta na radu u visini od 770,11 dinara. Shodno tome, tužilac ima pravo i na uplatu pripadajućih doprinosa za taj iznos. U preostalom delu je tužbeni zahtev odbio kao neosnovan nalazeći da je tužiocu prestao radni odnos danom dostavljanja rešenja. Zaključuje da tužilac nije dokazao da je mimo dosuđena 2 sata i 30 minuta odradio i ostale sate za sporni period.

Drugostepeni sud nije prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda u pogledu odbijajućeg dela tužbenog zahteva tužioca. Zaključio je da shodno članu 185. stav 5. Zakona o radu zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja osim ako zakonom nije određen drugi rok. Tužilac je primljen na rad na određeno vreme a najduže do 30.08.2019. godine. Međutim, tužiocu je rešenje o prestanku radnog odnosa uručeno tek 13.09.2019. godine, pri čemu je konstatovano da tužiocu prestaje radni odnos sa danom 08.08.2019. godine. Stoga drugostepeni sud nalazi da tužena nije mogla zakonito tužiocu utvrditi prestanak radnog odnosa pre dostavljanja rešenja o prestanku radnog odnosa na određeno vreme iz čega proizlazi da je tužilac u spornom periodu od 09.08. do 01.09.2019. godine bio u radnom odnosu kod tužene te da mu saglasno odredbama čl. 104. i 105. stav 1. Zakona o radu pripada naknada – zarada za period od 09.08. do 01.09.2019. godine u visini koja je nesporno utvrđena na osnovu obračuna koji je izvršila tužena a sa kojom se i tužilac saglasio. Shodno tome, preinačio je prvostepenu presudu primenom odredbi čl. 154, 155. i 172. ZOO i tužiocu priznao i dosudio preostali traženi iznos od 38.659,78 dinara i obavezao tuženu da tužiocu na taj iznos uplati pripadajuće doprinose.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.

Prema članu 104. stav 1. Zakona o radu, zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Član 105. stav 1. istog zakona je propisao u čemu se sastoji zarada iz člana 104. stav 1. istog zakona. Pravilno je drugostepeni sud zaključio da je tužena tužioca dovela u zabludu i održavala ga u zabludi u pogledu daljeg trajanja radnog odnosa. Tužilac je primljen u radni odnos na određeno vreme za školsku 2018/2019 godinu, a po zakonu taj radni odnos može trajati do 31.08.2019. godine. Tužiocu je uručeno rešenje o prestanku radnog odnosa 13.09.2019. godine, a da mu je radni odnos prestao pre tj sa danom 08.08.2019. godine. Nakon toga tužilac je učestvovao u radu veća i to 12.08.2019. godine i 29.08.2019. godine. Dolazio je na posao a i neprihvatljivo je da tuženi rešenje o otkazu tužiocu dostavio tek 13.09.2019. godine, a da mu radni odnos prestaje sa 08.08.2019. godine.

Navodi da tužilac nije bio angažovan na polaganjima popravnih ispita ne mogu se prihvatiti kao agrument za usvajanje revizije, jer je to stvar utvrđenog činjeničnog stanja, a revizija nije dozvoljena zbog nepotpuno ili pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja. Ostali navodi revizije ne dokazuju da je pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Pravilna je i odluka suda o troškovima postupka.

Na osnovu iznetog na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković