.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3493/2022
08.12.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milorad Tešić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Nišu, uz učešće umešača na strani tužene BB iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2502/2018 od 22.03.2019. godine, u sednici održanoj 08.12.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2502/2018 od 22.03.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Nišu P1 28/15 od 09.06.2016. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda P1 28/15 od 01.08.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je poništeno rešenje tužene broj ../2013 od 07.03.2013. godine, o razrešenju tužioca sa dužnosti direktora Instituta za lečenje i rehabilitaciju „Niška Banja“ Niš, objavljen u „Službenom glasniku RS“ br. 22/2013 od 08.03.2013. godine, kao nezakonito. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi rešenje tužene broj ../2013 od 07.03.2013. godine o imenovanju BB za vršioca dužnosti direktora Instituta za lečenje i rehabilitaciju „Niška Banja“ Niš, kao i rešenje tužene broj ../2013 od 09.08.2013. godine o imenovanju BB za direktora Instituta za lečenje i rehabilitaciju „Niška Banja“, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.
Apelacioni sud u Nišu je, presudom Gž1 2502/2018 od 22.03.2019. godine, odbio kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i potvrdio presudu Višeg suda u Nišu P1 28/15 od 09.06.2016. godine, ispravljenu rešenjem istog suda P1 28/15 od 01.08.2018. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije, na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 441. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) i utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Pobijanom presudom, pravnosnažno je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi rešenje tužene o imenovanju BB za vršioca dužnosti direktora odnosno za direktora Instituta za lečenje i rehabilitaciju „Niška Banja“, zbog nepostojanja aktivne legitimacije tužioca (po mišljenju prvostepenog suda) odnosno nepostojanje pravnog interesa tužioca (po mišljenju drugostepenog suda), za podnošenje te tužbe.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese. Na osnovu odredbe člana 441. istog Zakona, revizija je dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova, revizija nije dozvoljena, osim u slučaju kada se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje u kom slučaju je za dozvoljenost revizije merodavna vrednost predmeta spora (član 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku).
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi poništaja rešenja tužene o imenovanju vršioca dužnosti direktora odnosno direktora, tužilac je podneo 02.04.2013. godine, a vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara.
Imajući u vidu da u konkretnom slučaju predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, ne radi se o parnici iz radnog spora u smislu odredbe člana 441. Zakona o parničnom postupku, kod kojih je revizija uvek dozvoljena a pošto pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da je revizija nedozvoljena.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
