Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, dr Ilije Zindovića, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca AA iz ..., BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Vladimir Milanović, advokat iz ..., protiv tuženih GG, čiji je punomoćnik Vesna Stanimirović, advokat iz ... i DD, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog GG izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 565/19 od 17.04.2019. godine, u sednici održanoj 14.11.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog GG izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 565/19 od 17.04.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenim.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog GG izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 565/19 od 17.04.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 860/17 od 06.12.2018. godine, stavom prvim izreke odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti Osnovnog suda u Somboru. Stavom drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilaca. Stavom trećim izreke obavezani su tuženi da tužiocima solidarno isplate i to: tužiocu AA za period od 01.01.2015. godine do 31.08.2015. godine na ime naknade troškova za ishranu u toku rada 32.311,63 dinara na ime glavnice sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.07.2018. godine pa do isplate i 12.206.51 dinara na ime zakonske zatezne kamate, kao i na ime troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora 8.455,60 dinara na ime glavnice sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.07.2018. godine pa do isplate i 3.211,36 dinara na ime zakonske zatezne kamate, te da tužiocu solidarno isplate za period od 01.09.2015. godine do 01.12.2017. godine na ime naknade troškova za ishranu u toku rada 105.234,20 dinara na ime glavnice sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.07.2018. godine pa do isplate i 20.845,37 dinara na ime zakonske zatezne kamate, kao i na ime troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora 28.537,65 dinara na ime glavnice sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.07.2018. godine pa do isplate i 5.572,92 dinara na ime zakonske zatezne kamate; tužiocu BB za period od 01.01.2015. godine do 31.08.2015. godine na ime naknade troškova za ishranu u toku rada 34.064,39 dinara na ime glavnice sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.07.2018. godine pa do isplate i 13.026,72 dinara na ime zakonske zatezne kamate, kao i na ime troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora 8.455,60 dinara na ime glavnice sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.07.2018. godine pa do isplate i 3.211,36 dinara na ime zakonske zatezne kamate, te da tužiocu solidarno isplate za period od 01.09.2015. godine do 01.12.2017. godine na ime naknade troškova za ishranu u toku rada 111.443,71 dinara na ime glavnice sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.07.2018. godine pa do isplate i 21.494,71 dinara na ime zakonske zatezne kamate, kao i na ime troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora 28.537,65 dinara na ime glavnice sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.07.2018. godine pa do isplate i 5.572,92 dinara na ime zakonske zatezne kamate; kao i tužiocu VV za period od 01.01.2015. godine do 31.08.2015. godine na ime naknade troškova za ishranu u toku rada 34.420,34 dinara na ime glavnice sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.07.2018. godine pa do isplate i 13.153,37 dinara na ime zakonske zatezne kamate, kao i na ime troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora 8.455,60 dinara na ime glavnice sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.07.2018. godine pa do isplate i 3.211,36 dinara na ime zakonske zatezne kamate, te da tužiocu solidarno isplate za period od 01.09.2015. godine do 01.12.2017. godine na ime naknade troškova za ishranu u toku rada 109.610,64 dinara na ime glavnice sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.07.2018. godine pa do isplate i 21.232,49 dinara na ime zakonske zatezne kamate, kao i na ime troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora 28.537,65 dinara na ime glavnice sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.07.2018. godine pa do isplate i 5.572,92 dinara na ime zakonske zatezne kamate. Stavom četvrtim izreke obavezani su tuženi da tužiocima solidarno naknade troškove postupka od 189.981,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude, pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 565/19 od 17.04.2019. godine, stavom prvim izreke delimično je preinačena prvostepena presuda tako što je odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tuženi GG da isplati tužiocima utvrđene iznose naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.09.2015. godine do 01.10.2017. godine sa pripadajućim zateznim kamatama, a odbija se zahtev tužilaca za nakandu troškova postupka preko 168.981,00 dinara do 189.981,00 dinara sa zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, žalbe tuženih su odbijene u preostalom delu i prvostepena presuda potvrđena u preostalom delu. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tuženog DD za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi GG je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pobijanom presudom, odlučeno je o isplati tužiocima troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, te su tuženi solidarno obavezani da navedene naknade plate tužiocima za period od 01.01.2015. godine do 31.08.2015. godine, za period od 01.10.2017. godine tuženi DD obavezan da navedene naknade plati tužiocima, dok je odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tuženi GG da isplati tužiocima utvrđene iznose naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.09.2015. godine do 01.10.2017. godine sa pripadajućim zateznim kamatama. O ovom pravu tužilaca i o visini tražene naknade, sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o revizijama tuženih, kao izuzetno dozvoljenim, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate tužiocima na ime naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora podneta je 01.12.2017. godine, a podneskom od 10.09.2018. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ceni se u odnosu na svakog tužioca pojedinačno. S obzirom da oni nisu jedinstveni i nužni suparničari, u smislu člana 210. ZPP, pobijana vrednost spora po reviziji tuženog GG u odnosu na tužioca AA je 56.185,10 dinara, u odnosu na tužoca BB 58.758,07 dinara, a u odnosu na tužioca VV 59.240,67 dinara. Ovi pojedinačni iznosi, prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavljaju dinarsku protiv-vrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena.

Bez obzira što je odluka preinačena, u kom slučaju bi po izmenjenom članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila uvek dozvoljena, u konkretnom slučaju se navedena zakonska odredba ne može primeniti. Preinačenje prvostepene presude je u korist revidenta pa on nema pravni interes da revidira na deo drugostepene presude kojim je preinačena prvostepena presuda. I u situaciji kada je revizija dozvoljena za preinačeni deo prvostepene presude ta dozvoljenost ne povlači dozvoljenost revizije i u delu gde je prvostepena presuda potvrđena od strane drugostepenog suda. Stoga izjavljena revizija sa razloga iz čl. 403 st.2 ZPP nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić