.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3541/2025
12.03.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Jasmine Simović, Radoslave Mađarov, Vesne Subić i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Veroslav Garić advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Odred žandarmerije Kraljevo, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2142/24 od 21.03.2025. godine, u sednici održanoj 12.03.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2142/24 od 21.03.2025. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2142/24 od 21.03.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2142/24 od 21.03.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kraljevu P1 461/20 od 30.05.2024. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužiocu na ime neisplaćenog dodatka na platu isplati za prekovremeni rad duži od 8 sati iznos od 121.657,32 dinara, za period od juna 2017. godine do novembra 2018. godine ukupan iznos od 31.480,46 dinara u pojedinačnim mesečnim iznosima, bliže navedenim u izreci prvostepene presude, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate i za prekovremeni rad duži od 12 sati za april i novembar 2018. godine ukupan iznos od 1.393,86 dinara i to za april 228,72 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.06.2018. godine do isplate i za novembar 2018. godine 1.165,13 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2019. godine do isplate i obavezan tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka od 6.000,00 dinara. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava.
Pobijanom presudom tužiocu, zaposlenom kod tužene u Odredu žandarmerije, nije priznato pravo na isplatu po osnovu prekovremenih sati rada, kod utvrđenog da je na osnovu člana 158. Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“ br. 6/16, 24/18 i 87/18) tužena u spornom periodu donela i objavila na oglasnoj tabli odluke o preraspodeli radnog vremena za zaposlene u žandarmeriji, iz razloga obezbeđenja kontinuiranog procesa rada i blagovremenog izvršenja ugovorenih obaveza u striktno utvrđenim rokovima. Po oceni sudova za izvršenu preraspodelu radnog vremena dovoljna je odluka koja je imala opšti karakter i tužena nije bila u obavezi da donosi za svakog zaposlenog pojedinačno rešenje, a na osnovu nalaza i mišljenja veštaka je utvrđeno da je tužena u spornom periodu tužiocu isplatila platu za 197 sati više od ukupnog broja ostvarenih sati rada. Pobijana presuda je zasnovana je na primeni relevantnih odredbi materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje u konkretnom predmetu. Ukazivanje u reviziji na različitu sudsku praksu u istovetnim situacijama ne ukazuje nužno na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava, pa je na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujuću dozvoljenost revizije kao redovne u smislu člana 410 stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena.
U parnicama u kojima je predmet novčano potraživanje iz radnog odnosa za dozvoljenost revizije merodavan je opšti režim Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete je podneta 29.06.2020. godine, a vrednost predmeta spora iznosi 32.874,32 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužioca nedozvoljena.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
