Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Na druge bitne povrede postupka se u reviziji ne ukazuje a pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje nije osnov za izjavljivanje revizije.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u periodu od 12.05.2015. do 10.07.2020. godine bio angažovan kod tuženog po osnovu 17 sukcesivno zaključenih ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova (kao i dva aneksa ugovora o privremenim i povremenim poslovima). Svo vreme tužilac je obavljao poslove ... (nezavisno od njihovog opisa u navedenim ugovorima). Predmetni poslovi su sistematizovani Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji kod tuženog u okviru službe za održavanje EEO u okviru RJ Čačak. Nakon što mu je istekao poslednji zaključeni ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova dana 10.07.2020. godine prestalo mu je radno angažovanje kod tuženog jer mu tuženi nije ponudio zaključenje novog ugovora. Zaključkom komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatna angažovanja kod korisnika javnih sredstava 51 broj 112- 3055/2019 od 26.03.2019. godine tuženom je data saglasnost za prijem u radni odnos na neodređeno vreme za 300 novih lica – izvršilaca sa srednjom stručnom spremom koju ima i tužilac. Tuženi je u 2019. godini na osnovu predmetne saglasnosti zasnovao radni odnos sa 57 novih lica ali nije i sa tuženim iako je ranije bio angažovan na obavljanju istih poslova duži vremenski period.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je zaključio da tužbeni zahtev tužioca nije osnovan. Ovo iz razloga bez obzira što je Vlada Republike Srbije dala saglasnost tuženom za prijem 300 radnika na poslovima koje je obavljao i tužilac, davanje te saglasnosti ne znači nužnu obavezu tuženog da sa ovde tužiocem zasnuje radni odnos, već je tuženi navedenim zaključkom samo dobio mišljenje nadležnog tela Vlade RS shodno članu 34. Zakona o budžetskom sistemu. Iako je tuženi primenio navedeni zaključak 04.04.2019. godine to ne može nužno voditi zaključku da su ispunjeni uslovi da tužilac prvog radnog dana nakon prijema navedenog zaključka od strane tuženog 05.04.2019. godine zasniva radni odnos kod tuženog na neodređeno vreme. Poslodavac u okvirima propisanim zakonom saglasno svojim potrebama organizaciji i procesu rada samostalno procenjuje kada je potrebno angažovanje dodatne radne snage i odlučuje o načinu njihovog angažovanja kao i o tome koja će lica angažovati. U konkretnom slučaju tuženi je samo dobio mogućnost za prijem određenog broja novih lica. Donošenjem zaključka samo je otklonjena zabrana za zasnivanje radnog odnosa sa novim licem propisana članom 27e stav 34. Zakona o budžetskom sistemu te se jedino tog trenutka može proveriti ispunjenost uslova propisanih odredbom člana 37. Zakona o radu za prerastanje tužiočevog radnog odnosa kod tuženog na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme.

Drugostepeni sud je prihvatio pravno stanovište prvostepenog suda. Zaključio je da je prvostepeni sud pravilno ocenio da je davanje saglasnosti Vlade Republike Srbije za zasnivanje radnog odnosa za 300 novih zaposlenih sa srednjom stručnom spremom koju poseduje i tužilac predstavlja samo realnu mogućnost za novo zapošljavanje na neodređeno vreme određene kategorije lica za koje je saglasnost data ali isključivo prema potrebama poslodavca koji je jedini ovlašćen da odlučuje kako o samom procesu rada koji organizuje tako i o broju i strukturi izvršilaca u tom poslu.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 32. stav 1. Zakona o radu propisano je da se ugovor o radu zaključuje pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku. Prema stavu 2. te odredbe, ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1. tog člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.

Tuženi je javno preduzeće, koje po članu 2. stav 1. tačka 5) Zakona o budžetskom sistemu ( „Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 54/09 sa kasnijim izmenama i dopunama ), spada u korisnike javnih sredstava, zbog čega se u odnosu na njega primenjuju i odredbe tog zakona. Zakonom o izmenama i dopunama tog zakona („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 108/13) u članu 27e. dodat je stav 34. kojim je propisano da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2015. godine, izuzev uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva. Odredba člana 27e stav 34. navedenog zakona novelirana je više puta tako da je zabrana korisnika javnih sredstava da zasnivaju radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta postojala sve do 31.12.2020. godine.

Odredbom člana 105. Zakona o budžetskom sistemu, propisano je da ako su odredbe drugih zakona, odnosno propisa u suprotnosti sa tim zakonom, primenjuju se odredbe tog zakona. Iz navedene odredbe proizlazi da se odredbe Zakona o budžetskom sistemu, kojima je propisana zabrana zasnivanja radnog odnosa sa novim licima radi popunjavanja slobodnih odnosno upražnjenih radnih mesta kod korisnika javnih sredstava, u odnosu na odredbe Zakona o radu nalaze u odnosu posebnog prema opštem zakonu i da se zato primenjuje pravilo da odredbe posebnog zakona derogiraju odredbe opšteg zakona.

Preobražaj radnog odnosa sa određenog na neodređeno vreme podrazumeva određene uslove tj. kada je lice koje je započelo sa radom nije zaključilo ugovor o radu i protekom određenog vremena na tom radu (pet radnih dana). U konkretnom slučaju ne radi se o takvoj situaciji. Tužilac je imao zaključen ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova. I nakon dobijanja odobrenja zaključkom Vlade Republike Srbije za zapošljavanje 300 lica sa istom stručnom spremom kao tužilac i iako je Pravilnikom bila predviđena mogućnost da postoji potreba za takvim radnicima, to ne znači da shodno tome tužiocu automatski radni odnos na neodređeno vreme prerasta u radni odnos na neodređeno vreme. Ovo iz razloga što je diskreciono pravo poslodavca da odluči kada je potrebno da popunjava upražnjena radna mesta i za koga će se opredeliti za prijem u radni odnos na neodređeno vreme. U ovakvim slučajevima i pored date saglasnosti Vlade Republike Srbije isključivo je pravo poslodavca da odlučuje o samom procesu rada koji organizuje, tako i broju i strukturi izvršilaca u tom procesu. Stoga se navodi revizije tužioca ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Imajući u vidu napred izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija dr

Ilija Zindović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković