Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2346/2024 od 06.06.2024. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda, u stavu prvom izreke, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca AA kojim je traženo da se utvrdi ništavost odredbe člana 4. aneksa 2 ugovora o radu br. 2764/81 od 19.03.2004. godine, zavedenog pod brojem 2764-81-2 od 06.02.2015. godine, zaključenog između tužioca i Rudarskog basena ''Kolubara'' d.o.o. Lazarevac, u delu u kojem je ugovoreno da se osnovna zarada zaposlenog određuje na osnovu koeficijenta posla od 2,074, kao i odredba člana 2. aneksa 3 ugovora o radu br. 2764/81 od 19.03.2004. godine, zaključenog 28.10.2020. godine između tužioca i Rudarskog basena ''Kolubara'' d.o.o. Lazarevac u delu u kom je ugovoreno da se osnovna zarada zaposlenog određuje na osnovu koeficijenta posla od 2,245. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca BB kojim je tražio da se utvrdi da je ništava odredba člana 4. aneksa 7 ugovora o radu br. 928 od 15.05.2003. godine, zavedenog pod brojem 928-7 od 03.02.2015. godine zaključenog između tužioca i Rudarskog basena ''Kolubara'' d.o.o. Lazarevac, u delu u kom je ugovoreno da se osnovna zarada zaposlenog određuje na osnovu koeficijenta posla od 2,067, kao i odredba člana 1. aneksa 8 ugovora o radu br. 4249-62/2 od 07.05.2003. godine, zavedenog pod brojem E.0409-429131/1-17 od 29.08.2017. godine zaključenog između tužioca i Rudarskog basena ''Kolubara'' d.o.o. Lazarevac, u delu u kom je ugovoreno da se osnovna zarada zaposlenog određuje na osnovu koeficijenta posla od 2,192. Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca VV kojim je tražio da se utvrdi da je ništava odredba člana 4. aneksa 5 ugovora o radu br. 4182/216 od 13.05.2003. godine, zavedenog pod brojem 4182/216/5 od 03.02. 2015. godine zaključenog između tužioca i Rudarskog basena ''Kolubara'' d.o.o. Lazarevac, u delu u kom je ugovoreno da se osnovna zarada zaposlenog određuje na osnovu koeficijenta posla od 2,396. Stavom četvrtim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu četvrtim izreke, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca GG kojim je tražio da se utvrdi ništavost odredba člana 4. aneksa 2 ugovora o radu br. 21984 od 15.09.2006. godine, zavedenog pod brojem 21984/2 od 06.02.2015. godine zaključenog između tužioca i Rudarskog basena ''Kolubara'' d.o.o. Lazarevac, u delu u kom je ugovoreno da se osnovna zarada zaposlenog određuje na osnovu koeficijenta posla od 2,092, kao i odredba člana 1. aneksa 3 ugovora o radu br. 21984 od 15.09.2006. godine, zavedenog pod brojem 21984/3 od 21.06.2016. godine zaključenog između tužioca i Rudarskog basena ''Kolubara'' d.o.o. Lazarevac, u delu u kom je ugovoreno da se osnovna zarada zaposlenog određuje na osnovu koeficijenta posla od 2,092. Stavom petim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu petom izreke, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužilje DD kojim je tražila da se utvrdi ništavost odredba člana 4. aneksa 2 ugovora o radu br. 15293/2/2 od 30.12.2004. godine, zavedenog pod brojem 15293/2/2 od 04.02.2015. godine zaključenog između tužilje i Rudarskog basena ''Kolubara'' d.o.o. Lazarevac, u delu u kom je ugovoreno da se osnovna zarada zaposlenog određuje na osnovu koeficijenta posla od 1,861, kao i odredba člana 1. aneksa 4 ugovora o radu br.15293/2 od 30.12.2004. godine, zavedenog pod brojem E.04.09-664161/1-2019 od 28.11.2019. godine, zaključenog između tužilje i Rudarskog basena ''Kolubara'' d.o.o. Lazarevac, u delu u kom je ugovoreno da se osnovna zarada zaposlenog određuje na osnovu koeficijenta posla od 1,951. Stavom šestim izreke, preinačeno je rešenje o trškovima postupka sadržano u stavu šestom izreke prvostepene presude, tako što je obavezana tužena da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 609.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti do konačne isplate. Stavom sedmim izreke odbijen je zahtev tužilaca za isplatu zakonske zatezne kamate na troškove prvostepenog parničnog postupka za period počev od dana donošenja presude do dana izvršnosti presude. Stavom osmim izreke obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 148.500,00 dinara.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužioci su podneli odgovor na reviziju.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br 72/11...18/20) u vezi odredbe člana 92 Zakona o uređenju sudova(„Službeni glasnik RS“ br. 10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešene primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg intresa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana , radi ujednačavanja sudske prakse , kao i kad je potrebno novo tumačenje prava(posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju je potrebno ujednačavanje sudske prakse o oceni zakonitosti predmetnih odredbi aneksa ugovora o radu zaključenih između parničnih stranaka, pa su ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404.stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 10/23), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23) i utvrdio da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su u radnom odnosu kod tuženog, u organizacionom delu „Kolubara Metal“ doo, koji je bio posebno pravno lice do 31.12.2013. godine. Tada je sprovedena statusna promena pripajanja ovog preduzeća PD RB „Kolubara“ doo Lazarevac, a koje je pripojeno tuženom 01.07.2015. godine. Nakon dostavljanja obaveštenja uz anekse ugovora o radu, tužioci su sa tuženim zaključili anekse ugovora o radu u februaru 2015. godine, u kojima su, članom 4, utvrđeni koeficijenti za obračun osnovne zarade tužilaca. Tužilac AA zaključio je sa tuženim i aneks 3 ugovora o radu 28.10.2020. godine, tužilac BB i aneks 8 ugovora o radu 29.08.2017. godine, tužilac VV i aneks 3 ugovora od radu 21.06.2016. godine, a tužilja DD i aneks 4 ugovora o radu 28.11.2019. godine kojima su između ostalog utvrđeni koeficijenti za obračun osnovne zarade. Tuženi je doneo Odluku o izmenama i dopunama Odluke o sistematizaciji poslova u Privrednom društvu za proizvodnju, preradu i transport uglja RB ''Kolubara'' d.o.o. Lazarevac od 16.01.2015. godine, kao i Odluku o izmenama Odluke o koeficijentima poslova u Privrednom društvu za proizvodnju, preradu i transport uglja RB ''Kolubara'' d.o.o. Lazarevac od 30.01.2015. godine, koja je stupila na snagu danom donošenja. Ispravkom odluke o izmenama odluke o koeficijentima poslova u PD za proizvodnju, preradu i transport uglja RB „Kolubara“ doo Lazarevac od 02.02.2015. godine, izmenjena je preambula navedene Odluke o koeficijentima od 30.01.2015. godine. Ovim opštim aktima tuženog predviđena je izmena u sistematizaciji radnih mesta, kao i koeficijenata za obračun osnovne zarade za svako od radnih mesta, u skladu sa kojima su tužioci zaključili anekse ugovora o radu u odnosu na koje traže ništavost u delu kojim je utvrđen koeficijent za obračun njihovih osnovnih zarada.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbene zahteve tužilaca, primenom odredaba člana 9. stav 2, člana 104. stav 2. i 3, 171, 172, 193. stav 1. Zakona o radu i odredbe člana 103. stav 1. i 109. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, nalazeći da su predmetni aneksi zaključeni u zakonitoj proceduru i da nema zakonom predviđenih razloga za ništavost osporenih odredaba aneksa ugovora o radu. Predmetni aneksi ugovora o radu zaključeni su u skladu sa Odlukom o izmenama Odluke o koeficijentima poslova u PD RB ''Kolubara'' d.o.o. Lazarevac od 30.01.2015. godine i Odlukom o izmenama i dopunama Odluke o sistematizaciji poslova od 16.01.2015. godine čija je pravna valjanost nije osporena u zakonom predviđenom postupku. Prvostepeni sud je ocenio da nije postojala obaveza za pribavljanje saglasnosti sindikata pri donošenju Odluke o koeficijentima poslova, koja je stupila na snagu 30.01.2015. godine, imajući u vidu da je Poseban kolektivni ugovor za „Elektroprivredu Srbije“, objavljen u „Službenom glasniku RS“ broj 15 od 06.02.2015. godine, stupio na snagu narednog dana 07.02.2015. godine, nakon donošenja Odluke od 30.01.2015. godine, sa izmenom od 02.02.2015. godine, te s tim u vezi tuženi nije bio dužan da primenjuje ili da uzme u obzir odredbe kolektivnog ugovora koji još uvek nije stupio na snagu. Prvostepeni sud je ocenio i da sporni aneksi ugovora o radu nisu diskriminativni u odnosu na tužioce jer tužioci nisu priložili, niti predložili dokaze kojima bi dokazali tu tvrdnju, odnosno da ne ostvaruju za isti rad ili rad iste vrednosti istu zaradu kao drugi radnici zaposleni kod tuženog. Istaknuti prigovor neblagovremenosti, po nalaženju prvostepenog suda je neosnovan, jer zahtev za utvrđivanje ništavosti ugovora u skladu sa odredbom člana 11. stav 2. Zakona o radu ne zastareva, pa nema mesta primeni pravila iz člana 195. Zakona o radu.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu, tako što je tužbene zahteve tužilaca usvojio, utvrđujući ništavost odredaba aneksa ugovora o radu koje su predmet ovog spora, primenom odredbe člana 104, 147. i 150. Zakona o radu. Ponašanje tuženog poslodavca suprotno odredbama zaključenog Kolektivnog ugovora do trenutka njegovog stupanja na pravnu snagu predstavlja zloupotrebu ovlašćenja. Donošenje Odluke o izmenama Odluke o koeficijentima poslova u PD RB „Kolubara“ od 30.01.2015. godine kojom se uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa nakon zaključivanja PKU za „Elektroprivredu Srbije“ 27.01.2015. godine, a pre njegovog formalnog stupanja na pravnu snagu 07.02.2015. godine predstavlja ponašanje suprotno dobrim poslovnim običajima, koje vodi ništavosti osporenih aneksa donetih u skladu sa tom odlukom. Ovo i stoga što i PKU PD „Kolubara“ koji nije bio na snazi u vreme donošenja Odluke o koeficijentima od 30.01.2015. godine, kao i PKU za „Elektroprivredu Srbije“ sadrži odredbe kojima se poslodavcu zabranjuje da samostalno utvrđuje koeficijente. Iz navedenih razloga, drugostepeni sud je našao da su odredbe osporenih aneksa ugovora o radu, zaključenih na osnovu Odluke o izmenama Odluke o koeficijnetima poslova u PD RB „Kolubara“ od 30.01.2015. godine, koja je doneta suprotno odredbama PKU PD RB „Kolubara“ i PKU za „Elektroprivredu Srbije“ („Službeni glasnik RS“ broj 15/15), ništave.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je, preinačenjem prvostepene presude, pogrešno primenio materijalno pravo.

Prema odredbama člana 147. i 150. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/05 ... 75/14), koje predviđaju prava zaposlenih kod promene poslodavca, u slučaju statusne promene, odnosno promene poslodavca, u skladu sa zakonom, poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca prethodnika opšti akt i sve ugovore o radu koji važe na dan promene poslodavca. Poslodavac sledbenik dužan je da primenjuje opšti akt poslodavca prethodnika najmanje godinu dana od dana promene poslodavca, osim ako pre isteka tog roka: 1) istekne vreme na koje je zaključen kolektivni ugovor kod poslodavca prethodnika; 2) kod poslodavca sledbenika bude zaključen novi kolektivni ugovor.

Izmena ugovora o radu propisana je odredbom članova 171.-174. Zakona o radu tako što poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovornih uslova rada, u smislu odredbe člana 171. tog zakona, i to: 1) radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potrebe procesa i organizacije rada; 2) radi premeštaja u drugo mesto rada kod drugog poslodavca, u skladu sa članom 173. ovog zakona; 3) radi upućivanja na rad na odgovarajući posao kod drugog poslodavca, u skladu sa članom 174. ovog Zakona; 4) ako je zaposlenom koji je višak obezbedio ostvarivanje prava iz člana 155. stav 1. tačka 5. ovog Zakona; 5) radi promene elemenata za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i drugih primanja zaposlenog koji su sadržani u ugovoru o radu u skladu sa članom 33. stav 1. tačka 11. ovog zakona; 6) u drugim slučajevima utvrđenim zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Na osnovu odredbe člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima je ništav ako cilj povređenog pravila ne upućuju na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo. Na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti i na nju se može pozivati svako zainteresovano lice, u smislu odredbe člana 109. stav 1. istog Zakona.

U konkretnom slučaju, svi tužioci su bili zaposleni u preduzeću ''Kolubara metal'' koje je prestalo da postoji pripajanjem 31.12.2013. godine, PD RB ''Kolubara'' d.o.o., a to preduzeće je 01.07.2015. godine pripojeno tuženom. Imajući u vidu da koeficijenti za obračun zarada tužiocima koji su bili određeni na osnovu opštih akata ''Kolubara metal'', a koji su prestali da važe protekom godinu dana od dana promene poslodavca u smislu odredbe člana 150. Zakona o radu, više nisu mogli da budu u primeni, sledi da je tuženi bio dužan da sa tužiocima zaključi predmetne anekse ugovora o radu radi utvrđivanja koeficijenata za obračun njihovih zarada. Zbog toga je tuženi, u zakonom propisanom postupku, najpre doneo Odluku o izmenama odluke o sistematizaciji od 16.01.2015. godine, kojom su formirana radna mesta sa opisima poslova za zaposlene koji su preuzeti (među kojima su i tužioci), a potom je doneo i Odluku o koeficijentima poslova, koja je stupila na snagu 30.01.2015. godine, sa ispravkom od 02.02.2015. godine, u skladu sa opštim aktima poslodavca pravnog sledbenika za novoformirana radna mesta. Sa tužiocima su, na osnovu te Odluke, zaključeni predmetni aneksi ugovora o radu u postupku i na način propisan odredbama članova 171. i 172. Zakona o radu. Dakle, radi se o utvrđivanju (a ne o promeni) koeficijenata za obračun zarade, pa su s tim u vezi, tužioci bili dužni da dokažu da drugi radnici koji su raspoređeni na ista radna mesta ostvaruju višu zaradu od njih, suprotno odredbi člana 104. stav 2. Zakona o radu, a u pogledu te činjenice tužioci nisu predložili niti priložili bilo kakav dokaz. Zbog toga tuženi osnovano u reviziji ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.

Na osnovu odredbe člana 416.stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tuženi je uspeo u postupku po reviziji, pa mu pripada pravo na naknadu troškova tog postupka, na ime angažovanja punomoćnika, advokata, za sastav revizije od 49.500,00 dinara, primenom važeće Advokatske tarife. Trošak na ime PDV-a tuženom nije priznat, jer nije priložio račun o izvršenoj advokatskoj usluzi za podnetu reviziju, na osnovu odredbe člana 42.stav 1.i 2. Zakona o porezu na dodatu vrednost (''Službeni glasnik RS'', br. 84/04 ... 138/22).

Na osnovu odredbe člana 165. stav 2. i 154. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković