Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, ... 55/14, 18/20 i 10/23 – drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na neodređeno vreme, na radnom mestu vozača autobusa na osnovu Ugovora o radu broj .. od 28.06.2019. godine, počev od 02.07.2019. godine. Dana 15.10.2020. godine tužilac je trebalo da radi u vremenu od 04,20 časova do 07,34 časa i od 11,23 časa do 15,21 čas, a u saobraćajni pogon „Novi Beograd“ je došao u 03,06 časova. U navedenom pogonu je istog dana u periodu od 03,05 časova do 04,00 časa na glavnoj kapiji, po nalogu šefa službe unutrašnje bezbednosti, izvršeno alko testiranje zaposlenih - vozača koji su dolazili na posao. Tom prilikom je kod tužioca u 03,06 časova utvrđeno prisustvo alkohola u organizmu od 0,40 promila, a rađena su još dva alkotesta, u 03,24 časa kada je kod tužioca utvrđeno prisustvo alkohola od 0,37 promila i u 03,46 časova kada je kod tužioca utvrđeno prisustvo alkohola u visini od 0,32 promila. Kako je alkotest pokazao da je tužilac pod dejstvom alkohola, poslat je kući. Alkotestiranje su izvršili zaposleni kod tuženog aparatom Etilometar, marke „Drager“ – Nemačka, tip Alkotest 6810, službena oznaka GM – 1- 12, serijski broj ARDM0207, mernog opsega od 0,00 % do 5,00 %, u vlasništvu tuženog, koje merilo ispunjava metrološke zahteve propisane Pravilnikom o etilometrima. U nalogu od 15.10.2020. godine tužilac je izjavio da je tog dana pri dolasku na posao kontrola alkotesta utvrdila da je „naduvao“ u 03,06 časova 0,40 promila, u 03,24 časa 0,37 primila i 03,46 časova 0,32 promila, što je tužilac potpisao, kao i zaposleni koji su vršili alkotestiranje. Tužilac je dana 02.10.2020. godine radio na liniji 5-52, sa početkom smene u 04,20 časova, kao i kritičnog dana (15.10.2020. godine), kojom prilikom je došao na posao u 03:07:54 časova, kada je evidentiran na ulaznoj kapiji, kao i dana 08.10. i 09.10.2020. godine, na istoj liniji, sa istim početkom smene, kada je evidentiran na ulaznoj kapiji u 03:04 časova. Rešenjem od 05.02.2021. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu broj .. od 28.06.2019. godine. U skladu sa članom 180. Zakona o radu sačinjeno je upozorenje .. od 09.11.2020. godine o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu. Tužilac je navedeno upozorenje lično primio u prostorijama tuženog dana 17.11.2020. godine i na isto se izjasnio 25.11.2020. godine.

Pravilno su, prema stanovištu Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev za poništaj osporenog rešenja tuženog i akcesorni zahtev za vraćanje na rad.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 5) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 95/18), propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. Prema odredbi člana 179. stav 3. tačka 4. istog zakona, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vreme, koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje poslova.

Članom 78. stav 1. tačka 1) alineja 5 Kolektivnog ugovora JKP GSP „Beograd“ broj 12082 od 04.10.2018. godine, predviđeno je da poslodavac može da otkaže ugovor zaposlenom koji svojom krivicom učini drugu povredu povredu radne obaveze utvrđenu ovim ugovorom, odnosno ugovorom o radu: postupanje protivno odredbama zakona, opštim aktima poslodavca i drugim pravilima službe. Prema stavu 1. tačka 2) alineja 4 istog člana, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla.

Kako je po obavljenom alko-testiranju od strane tuženog utvrđeno da je tužilac dana 15.10.2020. godine došao na posao pod dejstvom alkohola, a što tužilac nije sporio prilikom alkotestiranja, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužilac počinio povredu radne obaveze i radne discipline koja mu je stavljene na teret – dolazak na rad pod dejstvom alkohola, te da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu iz člana 179. stav 2. tačka 5) i člana 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu, u vezi sa članom 78. tačka 2) alineja 4 Kolektivnog ugovora tuženog od 04.10.2018. godine. Stoga je osporeno rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu, i po oceni Vrhovnog suda, zakonito.

Pre donošenja osporenog rešenja, tuženi je u smislu člana 180. Zakona o radu upozorio tužioca na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i ostavljen mu je rok za izjašnjenje, čime mu je omogućeno pravo na odbranu.

Pošto je odbijen tužbeni zahtev za poništaj otkaza, tuženi nije u obavezi da tužioca vrati na rad primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Tužilac, na kome je teret dokazivanja netačnosti rezultata alkotestiranja koje je izvršio tuženi, nije nakon alkotestiranja otišao u zdravstvenu ustanovu i izvadio krv radi dobijanja eventualno drugačijeg rezultata, pa stoga ne može u sudskom postupku, a posebno ne u postupku po reviziji isticati da je pogrešno utvrđeno postojanje alkohola u krvi koje je tuženi utvrdio prilikom merenja.

Posledica poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu je reintegracija zaposlenog, pri čemu sud nema mogućnost da naloži poslodavcu da vrati zaposlenog na radno mesto na kom je radio pre otkaza ugovora o radu, već da ga rasporedi na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, a u cilju izvršenja odluke o vraćanju tužioca na rad. S tim u vezi, pogrešno je drugostepeni sud ukinuo prvostepenu presudu u delu u kom je tuženi obavezan da tužioca rasporedi na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, jer tužbenim zahtevom nije traženo vraćanje na konkretno radno mesto. Međutim, kako je tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu pravnosnažno odbijen, pravne posledice odluke o ovom delu tužbenog zahteva su iste kao i u slučaju da je o njemu meritorno odlučeno, zbog čega navedeno nije od uticaja na drugačiju odluku o reviziji.

Imajući u vidu sve izloženo, Vrhovni sud je našao da reviziju treba odbiti kao neosnovanu, pa je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke, a detaljno obrazloženje revizijske odluke je izostavljeno saglasno stavu 2. istog člana.

Kako je revizija tužioca odbijena, odbijen je i njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je na osnovu 165. stav 1. u vezi člana 153. i člana 154. stav 2. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Željko Škorić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković