Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23-drugi zakon ) Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374.stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1., u vezi članova 231., 383. i 394. ZPP, na koju se revizijom ukazuje, jer je pobijana odluka zasnovana na činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tužene radio na osnovu ugovora o radu broj ...-.../...-...-... od 31.05.2019. godine na određeno vreme, kojim je primljen u radni odnos radi zamene odsutnog radnika na bolovanju i to na radnom mestu ... – ... . U P ravilnu o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta tužene br. 016-4-348-2017 od 03.12.2017. godine, radno ... – ... razvrstano je u četvrtu grupu radnih mesta i utvrđenu pod rednim brojem 2.11- jedan izvršilac. Poslove ovog radnog mesta je kod tužene radio svedok BB, koji je bio odsutan sa rada, kako po osnovu bolovanja (...), tako i po osnovu korišćenja godišnjeg odmora. Dana 27.10.2020. godine, tužilac je usmeno obavešten da će zaposleni BB zaključiti bolovanje i da će se vratiti na posao. Tužilac je nastavio da radi sve do 02.11.2020. godine, a počev od 03.11.2020. godine je upućen na godišnji odmor, da bi 06.11.2020. godine kod njega nastupila privremena sprečenost za posao zbog bolesti sa očekivanjem da ona traje do 20.11.2020. godine, koju potvrdu je tužilac dostavio tuženoj. Rešenjem broj ...-.../...-...-... od 28.10.2010. godine, tužiocu je prestao radni odnos na određeno vreme kod tužene radi zamene odsutnog radnika sa 12.11.2020. godine, zbog povratka zaposlenog sa bolovanja (stavom prvim izreke), na osnovu člana 18. Odluke o organizaciji Opštinske uprave Bački Petrovac, članova 37. i 175. stav 1. tačka 1. Zakona o radu i člana 159. Zakona o zaposlenima u Autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, jer se zaposleni BB vratio 28.09.2020. godine sa bolovanja. Rešenje o prestanku radnog odnosa je uručeno tužiocu 13.11.2020. godine, dok mu je rešenje o godišnjem odmoru od 03.11.2020. godine uručeno 16.11.2020. godine, a istog dana mu uručeno i odjava za obaveznog socijalnog osiguranja sa danom 12.11.2020. godine. Tužiocu za novembar 2020. godine obračunata zarada za pun mesec i pun fond sati rada.

BB je bio sprečen da radi u periodu od 19.10.2020. godine do 27.10.2020. godine, a potom i u periodu od 04.11.2020. godine. Na radu je bio u periodu od 28.10.2020. godine do 03.11.2020. godine. U periodu od 28.10.2020. godine do 02.11.2020. godine poslove...za tuženu je obavljao tužilac. Od 04.11.2020. godine poslove ... za tuženu je obavljao VV sa kojim je tužena 04.11.2020. godine zaključila ugovor o radu na određeno vreme na radnom mestu ... - ... zbog zamene zaposlenog na bolovanju, a sve do njegovog povratka, pri čemu je u ovom ugovoru navedeno ime i prezime zaposlenog koji je na bolovanju i radnika koji ga zamenjuje.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca i poništio kao nezakonito rešenje tužene o prestanku radnog odmosa tužioca i obavezao tuženog da vrati tužioca na rad, na osnovu člana 37. tačke 1. do 6. u vezi člana člana 33. stav 1. tačka 7. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 75/14). Prema stanovištu prvostepnog suda u konkretnom slučaju osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme tužioca sa tuženom radi obavljanja poslova ... – ... je bila privremena odsutnost – bolovanje zaposlenog BB. Kako je trajanje ugovora o radu tužioca bila na određeno vreme od 01.06.2019. godine sve do povratka zaposlenog koji je na bolovanju, kod utvrđenja da je zaposlenom BB bolovanje zaključeno 28.10.2020. godine, a da je tužilac bez prekida obavljao poslova ... – ... do 12.11.2020. godine, pa i za vreme kada se zaposleni BB vratio na rad (prema evidenciji tužene), proizlazi da je tužilac ostao da radi kod tuženog duže od pet radnih dana posmatrano u periodu od 28.10.2020. godine do 12.11.2020. godine, dakle i po isteku vremena na koji je ugovor zaključen, zbog čega je dana 28.10.2020. godine tužilac po samom zakonu zasnovao radni odnos na neodređeno vreme sa tuženom saglasno odredbi člana 37. stav 6. Zakona o radu. Iz tog razloga tužena je tužiocu nezakonito otkazala ugovor o radu osporenim rešenjem. U preostalom delu kojim je traženo obavezivanje tužene da tužioca vrati na rad u skladu sa ugovorom o radu od 31.05.2019. godine, prvostepeni sud je odbacio tužbu jer sud nije nadležan da postupa po ovako opredeljenom zahtevu imajući u vidu da je rapoređivanje zaposlenog u domenu autonomne regulative poslodavca.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca pozivajući se na odredbe člana 1. stavovi 1. i 2., člana 3. stav 1.,člana 4. stav 8., člana 6. stav 2. i člana 159. stav 1. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“ br. 21/16 ... 95/18) i odredbe člana 37. stavovi 1., 2., 4. i 6. Zakona o radu. Drugostepeni sud je zaključio da nema mesta prerastanju radnog odnosa tužioca na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme kako to nalazi prvostepeni sud, jer da bi do prerastanja došlo tužilac je morao da radi još pet radnih dana. U konkretnom slučaju, prema utvrđenom činjeiničnom stanju zaposleni BB se vratio na rad dana 28.10.2020. godine (sreda), tužilac je radio do 02.11.2020. godine (ponedeljak), da bi od 03.11.2020. godine (utorak) bio upućen na godišnji odmor zaključno sa 12.11.2020. godine, sa kojim danom mu prestaje radni odnos na određeno vreme zbog povratka odsutnog zaposlenog. Tužilac je radio tri radna dana i to: 28.10.2020. godine (sreda), 29.10.2020. godine (četvrtak) i 30.10.2020. godine (petak), nije radio u neradne dane: 31.10.2020. godine (subota) i 01.11.2020. godine (nedelja), nakon čega je radio još jedan radni dan 02.11.2020. godine (ponedeljak), a od 03.11.2020. godine (utorak) je bio na godišnjem odmoru, pri čemu se ne računaju dani godišnjeg odmora, dani nedeljnog odmora i bolovanja (od 06.11.2020. godine tužilac je privremeno sprečen za rad).

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo.

Prema članu 37. stav 4. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 ... 75/14), ugovor o radu na određeno vreme može da se zaključi ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka. Prema stavu 6. ovog člana ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.

Prema članu 6. stav 2. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“ br. 21/16 ... 95/18) na prava i dužnosti iz radnog odnosa nameštenika primenjuju se opšti propisi o radu, ako ovim ili posebnim zakonom nije drugačje određeno.

I po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju radni odnos tužioca nije prerastao iz radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme u smislu člana 37. stav 6. Zakona o radu, koji se ovde primenjuje na osnovu člana 6. stav 2. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“ br. 21/16 ...95/18), kako to pravilno zaključuje i drugostepeni sud. Prema utvrđenom činjeničnom stanju zaposleni BB, koga je tužilac zamenjivao na poslova ... – ..., se vratio na rad dana 28.10.2020. godine (sreda), tužilac je radio poslove tog radnog mesta od 28.10.2020. godine do 02.11.2020. godine, da bi od 03.11.2020. godine bio upućen na godišnji odmor zaključno sa 12.11.2020. godine, sa kojim danom mu prestaje radni odnos na određeno vreme zbog povratka odsutnog zaposlenog. Međutim, u periodu od 02.11.2020. godine do 03.11.2020. godine tužilac nije radio neprekidno 5 radnih dana u smislu člana 37. stav 6. Zakona o radu, već svega tri radna dana i to: 28.10.2020. godine (sreda), 29.10.2020. godine (četvrtak) i 30.10.2020. godine (petak), nije radio u neradne dane: 31.10.2020. godine (subota) i 01.11.2020. godine (nedelja), nakon čega je radio još jedan radni dan 02.11.2020. godine (ponedeljak), pri čemu se ne računaju dani godišnjeg odmora, dani nedeljnog odmora i bolovanja (od 06.11.2020. godine tužilac je privremeno sprečen za rad). Zbog toga, suprotno navodima revizije, predmetnim rešenjem tužene tužiocu radni odnos nije prestao nezakonito, pa nema mesta njegovom na vraćanju na rad, primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Preostali revizijski navodi kojima se ukazuje na nepotpuno i pogrešno utvrđeno činjenično stanje, ne mogu biti razlog za izjavljivanje revizije, na osnovu člana 407. stav 2. ZPP.

Pravilno je doneta i odluka troškovima postupka na osnovu članova 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić