.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3648/2025
05.02.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Goran Gavrilović i Marina Ristić, advokati iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Direkcija policije, Odred žandarmerije u Nišu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Nišu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacinog suda u Nišu Gž1 948/2025 od 30.07.2025. godine, u sednici održanoj 05.02.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacinog suda u Nišu Gž1 948/2025 od 30.07.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacinog suda u Nišu Gž1 948/2025 od 30.07.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Aleksincu P1 230/22 od 12.12.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor nenadležnosti suda za postupak po postavljenom tužbenom zahtevu. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu isplati na ime uvećane plate za prekovremeni rad za period od 01.12.2019. godine do 29.12.2022. godine mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, kako je bliže određenom ovim stavom izreke. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu isplati na ime uvećane plate za rad u smenama i turnusu za period od 01.12.2019. godine do 29.12.2022. godine mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, kako je bliže određeno ovim stavom izreke. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 144.272,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacinog suda u Nišu Gž1 948/2025 od 30.07.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom izreke kojim je tužiocu dosuđena uvećana plata za prekovremeni rad, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se dozvoli odlučivanje o posebnoj revizija na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Ocenjujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23-dr.zakon), Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. istog člana za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj jer nije potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse ili novo tumačenje prava.
Predmet tražene pravne zaštite pobijanog dela je isplata dodatka na platu (uvećanu platu) po osnovu prekovremenog rada tužioca za preko 8 sati rada dnevno do 12 sati rada i za preko 12 radnih sati za koje tužiocu nije isplaćena uvećana zarada u periodu od 01.12.2019. godine do 29.12.2022. godine. O pravu tužioca na uvećanu platu za prekovremeni rad u visini od 28,6% od osnovne plate sudovi su odlučili uz pravilnu primenu član 187. stav 1 Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“ br. 6/2016, 24/2018 i 87/2018) i član 9. i 10. Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike („Službeni glasnik RS“ br. 62/2019, 62/2020-Aneks I i 81/2021-Aneks II), a kod utvrđenja da tužiocu nije omogućeno da ostvari slobodne dane po osnovu realizovanih sati prekovremenog rada. Pobijana pravnosnažna odluka je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda u predmetima u kojima je odlučivano o tužbenim zahtevima za isplatu po istom pravnom osnovu – uvećana plata policijskog službenika za prekovremeni rad. Kako odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, koje ne može da se pobija posebnom revizijom, to odluke nižestepenih sudova kojima je eventualno drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju ne predstavljaju nužno i različito postupanje suda u istoj pravnoj stvari.
Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je primenom člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP. Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate neisplaćenog dodatka na platu podneta je 29.12.2022. godine, a preinačena je podneskom tužioca od 18.11.2024. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela (za prekovremeni rad) je 81.545,13 dinara, koji iznos očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi novčani cenzus za dozvoljenost revizije prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena.
Na navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Mirjana Andrijašević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
