U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Vujić, advokat iz ..., protiv tuženog BB, čiji je punomoćnik Nemanja Novokmet, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 4113/16 od 18.10.2017. godine, u sednici od 03.07.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 4113/16 od 18.10.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 145/16 od 26.09.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog br. .. od 14.03.2012. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu. Stavom drugim izreke, tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 160.250,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 4113/16 od 18.10.2017. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda, poništeno kao nezakonito rešenje tuženog br. .. od 14.03.2012. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i odbijen zahtev tuženog da mu tužilac naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 160.250,00 dinara. Stavom drugim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove prvostepenog postupka u iznosu od 208.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11, 55/14) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog bio zaposlen na poslovima referenta prodaje, a u periodu od 28.10.2011. do 25.12.2011. godine bio je odsutan sa rada zbog sprečenosti za rad, prema potvrdi i izveštaju lekara i oceni prvostepene lekarske komisije Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje – Filijala Beograd od 28.11.2011. godine. Zbog saznanja da je tužilac u vreme privremene sprečenosti za rad putovao u ..., tuženi je 18.01.2012. godine podneo zahtev nadležnoj ustanovi radi provere opravdanosti tužiočevog odsustva sa rada. Prema oceni drugostepene lekarske komisije Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje – Filijala Beograd od 09.02.2012. godine, zahtev za ispitivanje pravilnosti i ocene prvostepene lekarske komisije je prihvaćen s obzirom da za sporni period privremene sprečenosti za rad tužilac ne poseduje laboratorijski izveštaj, EKG i EHO snimak. Pobijanim rešenjem tuženog od 14.03.2012. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog zloupotrebe prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti na rad. Pre donošenja osporenog rešenja, tuženi je tužiocu dostavio upozorenje o otkaznim razlozima od 01.03.2012. godine na koje se tužilac pismeno izjasnio 12.03.2012. godine. Tužilac je dana 02.03.2012. godine podneo zahtev za prestanak radnog odnosa zbog odlaska u starosnu penziju, koji tuženi nije prihvatio jer je tužiocu 01.03.2012. godine uputio upozorenje o otkaznim razlozima.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanom drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je prvostepena presuda preinačena i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja tuženog kojim mu je otkazan ugovor o radu.

Prema članu 179. tačka 6. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' 24/05, 61/05, 54/09), poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad. Pre otkaza ugovora o radu, poslodavac je dužan da zaposlenom uputi pismeno upozorenje o postojanju otkaznih razloga, u kome je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje, u smislu člana 180. st. 1. i 2. Zakona o radu, čime se zaposlenom omogućava pravo na odbranu.

Međutim, iz pisanog upozorenja koje je upućeno tužiocu i otkaznih razloga navedenih u pobijanom rešenju, proizilazi da tužiocu nije omogućeno pravo na odbranu u skladu sa navedenom zakonskom odredbom.

Naime, u upozorenju o otkaznim razlozima navedeno je da iz ocene drugostepene lekarske komisije od 09.02.2012. godine proizilazi da ta komisija nije saglasna sa ocenom prvostepene lekarske komisije o postojanju privremene sprečenosti za rad u periodu od 27.11.2011. godine, te da iz navedenog proizilazi da je zaposleni zloupotrebio pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti na rad u spornom periodu, što predstavlja otkazni razlog iz člana 179. tačka 6. Zakona o radu. U pobijanom rešenju o otkazu ugovora o radu navedeno je, osim navedenih izveštaja lekarskih komisija, da je po saznanjima poslodavca zaposleni 02.12.2011. godine otputovao u ..., a da se u Srbiju vratio 25.12.2011. godine, te da je takvo ponašanje ukazalo da je bolovanje koristio protivno razlozima zbog kojih je otvoreno, da takvo ponašanje ukazuje da je u spornom periodu bio sposoban za rad i da je svesno i smišljeno postupio u cilju da bolovanje upotrebi suprotno predviđenoj svrsi, radi nezakonitog sticanja i ostvarivanja određenih prava iz zdravstvenog osiguranja.

S obzirom na navedeno, proizilazi da činjenični opis radnji u upozorenju o otkaznim razlozima nije istovetan sa činjeničnim opisom otkaznih radnji iz rešenja o otkazu ugovora o radu. Zato je pravilan zaključak drugostepenog suda da tužiocu nije omogućeno pravo na odbranu u skladu sa članom 180. Zakona o radu i članom 7. Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 158, pa je prvostepena presuda pravilno preinačena i tužbeni zahtev tužioca odbijen kao neosnovan.

Revizijskim navodima kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava ističe se da je postojao otkazni razlog iz člana 179. tačka 6. Zakona o radu, odnosno da iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je tužilac zloupotrebio pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad. Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovi revizijski navodi nisu od značaja za drugačije odlučivanje, s obzirom da je utvrđeno da tužiocu nije na zakonit način omogućeno pravo na odbranu, odnosno da postupak otkaza nije sproveden po zakonom utvrđenoj proceduri.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić