Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Prema oceni Vrhovnog suda, nema uslova da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, niti pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, kao ni za i novim tumačenjem prava.

Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje ništavosti aneksa broj 20 osnovnog ugovora o radu kojim je tužilac premešten na drugo radno mesto - poslove ... u Odeljenju za ... tuženog privrednog društva. Drugostepenom presudom potvrđena je prvostepena presuda kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca za poništaj spornog aneksa. Tužilac u reviziji ukazuje na činjenična i pravna pitanja konkretnog spora. Iz citirane odredbe člana 404. ZPP proizlazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima Vrhovni sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije isključivo ako zbog pogrešne primene materijalnog prava postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Po oceni Vrhovnog suda, pravna pitanja koja tužilac postavlja u reviziji nisu pitanja od opšteg interesa, niti su pitanja koja su od značaja za ravnopravnost građana, a ne postoji ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse i novim tumačenjem prava, pa kako nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, to je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 441. ZPP i ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Tužilac je 01.06.2022. godine podneo tužbu radi poništaja aneksa ugovora o radu kojim je premešten na drugo radno mesto.

Kako se u konkretnom slučaju ne radi o sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa iz člana 441. ZPP, već o sporu radi ocene zakonitosti aneksa ugovora o radu, revizija tuženog nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tužiocu nisu dosuđeni traženi troškovi na ime sastava odgovora na reviziju, s obzirom da nisu bili potrebni, u smislu odredbe člana 154. stav 1. ZPP. Iz tog razloga je Vrhovni sud odlučio kao u stavu trećem izreke primenom odredbe čl. 165. st.1 ZPP.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković