Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja i tuženi su blagovremeno izjavili revizije, i to tužilja pobijajući je u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje da je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme i tužbeni zahtev za vraćanje na rad, zbog pogrešne primene materijalnog prava, a tužena pobijajući je u delu kojim je poništeno kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), Vrhovni sud je utvrdio da su revizije neosnovane.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je diplomirani inženjer ..., sa sedmim stepenom stručne spreme. Tužilja je kod tuženog prvi put zasnovala radni odnos na određeno vreme ugovorom o radu broj ../17 od 1.03.2017. godine, zbog zamene privremeno odsutne zaposlene BB do njenog povratka, po kom ugovoru je bila raspoređena na poslove rukovodioca odeljenja za ... (po navedenom ugovoru stupila je na rad 1.03.2017. godine). Sporazumom o prestanku radnog odnosa br. ../17 od 30.05.2017. godine stranke su ugovorile da radni odnos tužilje kod tuženog prestaje zaključno sa 30.05.2017. godine, kada su stranke zaključile i ugovor o radu na određeno vreme br. ../17 od 30.05.2017. godine, kojim su, između ostalog, ugovorile i da će tužilja kod tuženog tokom perioda od 31.05.2017. godine do 29.05.2021. godine obavljati poslove izvršnog direktora Sektora za ... . Navedeni ugovor o radu stranke su izmenile dva puta aneksima ugovora o radu, i to aneksom od 26.06.2017. godine, tako što su izmenile član jedan ugovora o radu i ugovorile da će tužilja obavljati poslove radnog mesta - izvršni direktor za ... (svi ostali članovi ostali su nepromenjeni), a zatim i aneksom od 15.01.2020. godine kojim su izmenile u celosti navedeni ugovor o radu od 30.05.2017. godine izmenjen aneksom od 26.06.2017. godine i ugovorile da će tužilja sa sedmim stepenom stručne spreme biti u radnom odnosu na određeno vreme kod tuženog tokom perioda od 31.05.2017. godine do 29.05.2021. godine i obavljati poslove radnog mesta - izvršni direktor za ... . Tuženi je osporenim rešenjem br. .. od 11.09.2020. godine tužilji, na poslovima izvršnog direktora za ..., otkazao ugovor o radu na određeno vreme (sa svim zaključenim aneksima) pre isteka roka na koji je ugovoren zaključio, jer je usled smanjenja obima posla prestala potreba poslodavca za obavljanjem poslova koje je tužilja obavljala. U obrazloženju osporenog rešenja tuženi je naveo da je tužilja zasnovala radni odnos kod tuženog na određeno vreme radi obavljanja poslova izvršnog direktora za ..., kao i da je kod poslodavca došlo do smanjenja obima posla usled čega je doneta odluka o prestanku radnog odnosa pre isteka roka na koji je zasnovan. Tužilji je radni odnos kod tuženog trajao ukupno oko tri godine i šest meseci, pri čemu je tokom perioda od 1.03.2017. godine do 30.05.2017. godine obavljala poslove rukovodioca odeljenja za ..., a u periodu od 31.05.2017. godine do 11.09.2020. godine, kada joj je prestao radni odnos, poslove izvršnog direktora, i to najpre u Sektoru za ..., a zatim poslove izvršnog direktora za ... . Tuženi tužilji pre (a ni nakon) davanja otkaza ugovora o radu nije isplatio otpremninu. Pravilnikom tuženog o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka od 1.12.2016 godine bilo je sistematizovano radno mesto izvršni direktor Sektora za ... sa jednim izvršiocem, a izmenama i dopunama Pravilnika od 05.06.2017. godine sistematizovana su i radna mesta izvršnog direktora za poslove ... i izvršnog direktora za ... (sa po jednim izvršiocem istih), s tim da izmenama i dopunama navedenog Pravilnika od 29.03.2018. godine, 06.08.2018. godine i 25.12.2019. godine ovaj organizacioni deo tuženog nije pretrpeo izmene.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da osporeno rešenje o otkazu nije zakonito, jer tuženi nije obrazložio razloge zbog kojih je tužilji otkazan ugovor o radu na određeno vreme, već je samo paušalno naveo da tužilji radni odnos prestaje usled smanjenja obima posla, pri čemu tuženi nije ukinuo radno mesto tužilje, niti je pre otkaza izmenio postojeći akt o sistematizaciji radnih mesta. Odlučujući o delu tužbenog zahteva za vraćanje na rad, drugostepeni sud je u tom delu preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev za vraćanje na rad, zaključivši da tužilja ne može da bude vraćena na rad, jer je istekao rok određen ugovorom o radu na određeno vreme (29.05.2021. godine). U pogledu tužbenog zahteva za utvrđenje da je tužilja zasnovala radni odnos na neodređeno vreme, nižestepeni sudovi su zaključili da nisu ispunjeni uslovi za preobražaj tužiljinog radnog odnosa kod tuženog u radni odnos na neodređeno vreme. U vreme kada je tužilja zasnovala radni odnos kod tuženog u primeni je bio Zakon o budžetskom sistemu čijim je članom 27e stav 34. propisano da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licem radi popunjavanja slobodnih, odnosno, upražnjenih radnih mesta do 31.12.2020. godine, kao i da se, ako su odredbe drugih zakona, odnosno propisa u suprotnosti sa ovim zakonom, primenjuju odredbe ovog zakona (član 105.), te nema uslova za primenu odredbe člana 37 stav 6 Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog suda, odluka drugostepenog suda zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to: ako usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenog obima posla.

Odredbom člana 185. Zakona o radu propisano je da se ugovor o radu otkazuje rešenjem, u pisanom obliku i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.

U radnom sporu sud ceni zakonitost osporenog akta poslodavca sa stanovišta razloga koji su poslužili za njegovo donošenje. Uslov za zakonitost rešenja kojim se zaposlenom otkazuje ugovor o radu je, između ostalog, da isto sadrži obrazloženje. U konkretnom slučaju, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud, izostalo je obrazloženje kojim se opravdava odluka tužene o otkazu ugovora o radu tužilje pre isteka roka na koji je zasnovan radni odnos na određeno vreme zbog prestanka potrebe za njenim radom, odnosno, nisu navedeni opravdani razlozi koji se odnose na potrebe poslodavca u smislu organizacionih promena i smanjenog obima posla.

Naime, iz teksta osporenog rešenja sledi da da je tužilji otkazan ugovor o radu shodno odredbi člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, jer je zbog smanjenog obima posla prestala potreba za radom tužilje. Tužilja je kod tuženog na osnovu ugovora o radu na određeno vreme obavljala poslove izvršnog direktora za ..., kao jedini izvršilac, a koje radno mesto je sistematizovano Pravilnikom tuženog o organizaciji i sistematizaciji poslova i postojalo je i u vreme donošenja osporenog rešenja. Kako je tužiljino radno mesto bilo predviđeno Pravilnikom tuženog u vreme donošenja osporenog rešenja, a u osporenom rešenju je navedeno da se tužilji otkazuje ugovor o radu zbog smanjenja obima posla, to su izostali razlozi o odlučnim činjenicama važnim za ocenu da li je postojao opravdan razlog za otkaz ugovora o radu zaposlenoj pre isteka roka na koji je radni odnos zasnovan. U osporenom rešenju je samo formalno naveden zakonski razlog za otkaz ugovora o radu, bez konkretnog navođenja koji su opravdani razlozi uslovili donošenje ovog rešenja, a što je dovoljan razlog nezakonitosti rešenja o otkazu.

Takođe, pravilno je drugostepeni sud zaključio da, iako je tužilji radni odnos nezakonito prestao, ista ne može da bude vraćena na rad, jer je istekao rok određen ugovorom o radu na određeno vreme, budući da je tužilja ugovorom o radu na određeno vreme i pripadajućim aneksima radni odnos kod tuženog zasnovala za period od 31.05.2017. godine do 29.05.2021. godine, te je, suprotno navodima revizije tužilje, drugostepeni sud pravilno odbio zahtev tužilje za vraćanje na rad.

Suprotno navodima revizije tužilje, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da u konkretnom slučaju nije bilo uslova da se utvrdi da je tužilja zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog.

Zakonom o budžetskom sistemu, čije su norme obavezujuće i za tuženog, kao i Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br.108/13 – koji je stupio na snagu 07.12.2013. godine) i kasnijim izmenama i dopunama, članom 27e stav 34. propisano je da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2015. godine, odnosno do 31.12.2020. godine. Izuzetno od stava 34. ovog člana radni odnos sa ovim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnoso drugog nadležnog organa uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva. Članom 105. istog zakona, propisano je da ako su odredbe drugih zakona, odnosno propisa u suprotnotnosti sa ovim zakonom, primenjuju se odredbe ovog zakona.

Navedene zakonske odredbe, kojima je propisana zabrana zasnivanja radnog odnosa sa novim licem radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta, su lex specialis u odnosu na odredbe Zakona o radu kojima se propisuju uslovi za preobražaj radnog odnosa sa određenog na neodređeno vreme, a što sledi iz člana 105. Zakona o budžetskom sistemu. Polazeći od toga, u konkretnom slučaju se imaju primeniti odredbe Zakona o budžetskom sistemu, pa kako je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, koji je bio u primeni u vreme nastanka spornog odnosa između stranaka, bilo zabranjeno zapošljavanje novih lica u javnom sektoru radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta, osim u izuzetnim slučajevima uz saglasnost nadležnog organa vlade i uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva, čega u ovom slučaju nema, nižestepenim presudama je pravilno primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tužbeni zahtev za preobražaj radnog odnosa.

Ovaj sud je prilikom donošenja odluke imao u vidu i ostale navode revizija tužilje i tuženog, ali je ocenio da su neosnovani, jer suštinski predstavljaju ponavljanje navoda koji su isticani u žalbama protiv prvostepene presude, a ove navode je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge, koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Kako su revizije tužilje i tuženog odbijene, odbijeni su i njihovi zahtevi za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je primenom člana 165. stava 1. u vezi članova 153. i 154. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić