Apelacioni sud u Beogradu Gž1 205/24 od 19.09.2024. godine je stavom prvim izreke, potvrdio je presudu Osnovnog suda u Lazarevcu P1 243/23 od 20.11.2023. godine u odbijajućem delu stava prvog izreke i u stavu drugom izreke a žalbu tužioca u tom delu odbio kao neosnovanu. Stavom drugim izreke, preinačio je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude pa je obavezao tuženog da tužiocu plati troškove prvostepenog postupka u iznosu od 224.700,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, odbačena je žalba tužioca izjavljena protiv usvajajućeg dela stava prvog izreke presude Osnovnog suda u Lazarevcu P1 243/23 od 20.11.2023. godine kao nedozvoljena. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu plati troškove drugostepenog postupka u iznosu od 32.400,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23 – drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana, propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nema potrebe za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, u odnosu na stav prvi, drugi i četvrti pobijane presude.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada neisplaćenih troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora tužiocu za period od marta 2017. godnine zaključno sa aprilom 2020. godine. Pravnosnažna odluka kojom je tužbeni zahtev tužioca delimično odbijen zasnovana je na utvrđenom činjeničnom stanju da je tužiocu naknada troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora, u utuženom periodu, obračunata na osnovu Kolektivnih ugovora tuženog, a primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava. Revizijom tužioca se osporava nalaz sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke, na čijem mišljenju je zasnovana pobijana odluka, što znači da tužilac osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, a to nije razlog za izjavljivanje posebne revizije na osnovu člana 404. stav 1. ZPP. Tužilac uz reviziju nije priložio drugačije odluke sudova donete u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu, u smislu potrebe ujednačavanja sudske prakse.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti spora, dozvoljenost revizije se ima ceniti prema članu 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom sporu podneta je 28.05.2020. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u stavu trećem izreke na osnovu odredbe člana 403. stav 2. tačka 3) a u vezi člana 408. i 420. ZPP i utvrdio da revizija tužioca u tom delu nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2.tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 408.ZPP.

Iz pobijane drugostepene presude proizlazi, da je tužilac delimično uspeo u sporu, te da nema pravni interes za izjavljivanje žalbe na odluku sadržanu u stavu prvom izreke, zbog čega je drugostepeni sud, u skladu sa članom 378.stav 3. ZPP, u tom delu odbacio žalbu tužioca. Polazeći od navedenog, po oceni Vrhovnog suda, pravilno je žalba tužioca, u tom delu, odbačena kao nedozvoljena.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1, a u vezi člana 420. ZPP, odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković