U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Navodi revidenta da je u postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 7. ZPP ukazivanjem da mu nije data mogućnost da iznosi dokaze i bez pozivanja na zakonsku odredbu sprečeno da se kao dokaz izvede čitanje CD i transkripata razgovora na snimljenom SD, zapravo se ukazuje na nepravilnost utvrđenja činjeničnog stanja što nije zakonski razlog za izjavljivanje revizije u smislu člana 407. ZPP, obzirom da je u konkretnoj parnici revizija dozvoljena odredbom člana 441. ZPP. Ukazivanje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP takođe nije revizijski razlog propisan članom 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme neprekidno od 16.07.2007. godine pa do 15.11.2018. godine kad je zaključen pobijani sporazum o prestanku radnog odnosa na osnovu koga je tuženi istog dana doneo rešenje o prestanku ugovora o radu tužiocu. Sporazumom o prestanku radnog odnosa br. ... .../... od 15.11.2018. godine tužilac, kao zaposleni i tuženi, kao poslodavac su se sporazumeli da zaposlenom kao administratoru voznog parka prestane radni odnos kod tuženog zasnovan ugovorom o radu br. ... - ... od 02.11.2009. godine zaključno sa 15.11.2018. godine kada tužilac prestaje da ostvaruje prava, obaveze i odgovornosti koji proističu iz radnog odnosa kod poslodavca uz obavezu poslodavca da najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa zaposlenom isplati neisplaćenu zaradu za tekući mesec kao i druga primanja koja je ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Sporazumom je konstatovano i da je pre njegovog potpisivanja poslodavac zaposlenog u zakonom propisanoj formi obavestio o posledicama do kojih može doći u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti, za slučaj sporazumnog raskida radnog odnosa što je dokumentovano potpisivanjem obaveštenja od strane zaposlenog. Konstatovano je i da su zaposleni i poslodavac saglasno utvrdili da su sporazum pročitali, da im je isti u potpunosti jasan i da predstavlja izraz njihove stvarne, saglasne i slobodno izražene volje. Sporazum su u ime poslodavca potpisali direktor VV i zastupnik GG kao ovlašćeno lice. Tužilac je potpisao obaveštenje o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti u slučaju sporazumnog prestanka radnog odnosa br. ... .../... od 15.11.2018. godine. Na osnovu citiranog sporazuma pobijanim rešenjem tuženog br. ... .../... od 15.11.2018. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu na osnovu sporazuma o prestanku radnog odnosa zaključenog 15.11.2018. godine sa istim datumom u čijem obrazloženju je navedeno da su zaposleni i poslodavac zaključili sporazum o prestanku radnog odnosa kojim su se sporazumeli da zaposlenom prestaje radni odnos kod poslodavca zaključno sa 15.11.2018. godine a da je poslodavac pre potpisivanja ovog sporazuma aktom predviđenim članom 177. stav 2. Zakona o radu u pisanoj formi obavestio zaposlenog o posledicama do kojih dolazi za slučaj nezaposlenosti svojim obaveštenjem br. ... .../... od 15.11.2018. godine. Rešenje takođe sadrži i pouku o pravnom leku.

Prema zapisniku od 17.10.2018. godine sačinjenom povodom sastanka na kome su prisustvovali tužilac, AA, DD, ĐĐ, EE i ŽŽ, VV je tužiocu postavio pitanje da li je samoinicijativno izvršio grebanje službenog vozila u cilju iskorišćavanja kasko osiguranja i farbanja vozila na koje pitanje je tužilac najpre odgovorio da postoji policijski zapisnik i da je oštećenje izvršilo NN lice a potom, nakon ukazivanja da je pred DD, ŽŽ i VV izjavio da je samoinicijativno ogrebao „...“ sa obe strane tužilac je odgovorio da je to tačno, ali da ni u jednom momentu nije naneo štetu kompaniji saniranjem vozila za koje je EE tražio da se dovede u red. Priznanje da je izgrebao automobil tuženog tužilac je, prema iskazima zakonskog zastupnika i svedoka DD učinio bez bilo čijeg pritiska.

Tužiocu je sporazum o prestanku radnog odnosa ponuđen nakon ovog tužiočevog priznanja da je oštetio automobil tuženog, a radi razrešenja situacije koja je tim povodom nastala. U trenutku kada je pristupio u kancelariju 15.11.2018. godine na stolu su se nalazila sva dokumenta, sporazum o prestanku radnog odnosa, rešenje o prestanku radnog odnosa i obaveštenje o posledicama sporazumnog prestanka radnog odnosa radi potpisivanja, a pre nego što je tužilac potpisao ova dokumenta predočena mu je mogućnost da se pokrene krivični postupak protiv njega odnosno da se preduzmu druge mere zbog toga što je naneo štetu tuženom oštećenjem automobila ali nije bilo stavljanja u izgled drugih posledica ukoliko ne prihvati sporazumni prestanak radnog odnosa, niti mu je prećeno blokiranjem drugog zaposlenja.

Kod utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je sporazum o prestanku radnog odnosa zaključen na osnovu slobodno izražene volje tužioca za njegovo zaključenje i da pri njegovom zaključenju nije bilo mana volje tužioca zbog čega su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužioca za poništaj sporazuma o prestanku radnog odnosa, rešenja o prestanku radno odnosa na osnovu sporazuma i naknade štete.

Po oceni Vrhovnog suda pravilno su na utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo zbog čega se neosnovano revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Članom 175. stav 1. tačka 3. Zakon o radu propisano je da radni odnos prestaje sporazumom između zaposlenog i poslodavca a članom 177. da radni odnos može da prestane na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog (stav 1.) i da je pre potpisivanja sporazuma poslodavac dužan da zaposlenog pisanim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti (stav 2.). Odredbom člana 60. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da ako ugovorna strana ili neko treći nedopuštenom pretnjom izazove opravdani strah kod druge strane tako da je ona zbog toga zaključila ugovor druga strana može tražiti da se ugovor poništi (stav 1.). Strah se smatra opravdanim ako se iz okolnosti vidi da je ozbiljnom opasnošću ugrožen život, telo i drugo značajno dobro ugovorne strane i trećeg lica (stav 2.). U konketnom sporazum o prestanku radnog odnosa od 15.11.2018. godine zaključen je u svemu na osnovu člana 177. Zakona o radu i kao takav nije u suprotnosti sa imperativnim odredbama, dobrim običajima i predstavlja saglasnu volju tužioca kao zaposlenog i tuženog kao poslodavca i koji je zaposleni potpisao bez mana volje. Pokretanje krivičnog postupka ili preduzimanje drugih mera radi utvrđivanja njegove odgovornosti u vezi sa namernim oštećenjem tuženikovog vozila koje mu je stavljeno u izgled pre potpisivanja osporenog sporazuma nema karakter nedopuštene pretnje podobne da izazove opravdani strah kod tužioca tako da on zbog toga zaključi sporazum. Stoga je i po oceni Vrhovnog suda tužilac slobodno i ozbiljno izrazio volju za prestanak radnog odnosa svestan značaja i posledica takve izjave. Imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja koji ukazuju da je tužilac mogao da odbije da potpiše sporazum o prestanku radnog odnosa ukoliko je smatrao da nije preduzeo nikakvu štetnu radnju prema tuženom neosnovani su navodi revidenta da su ispunjeni uslovi za poništaj pobijanog sporazuma kao i rešenja o prestanku radnog odnosa zbog čega su pravilno nižestepeni sudovi odbili tužbeni zahtev za poništaj ova dva akta i zbog čega je neosnovan i zahtev tužioca za naknadu štete i stoga pravilno odbijen tužbeni zahtev u ovom delu.

Navodi revidenta da sporazum o prestanku radnog odnosa i rešenja o njegovom prestanku na osnovu sporazuma nisu potpisala ovlašćena lica neosnovani su jer prema odredbi člana 31. i 32. Zakona o privrednim društvima privredno društvo ima zakonske (statutarne) zastupnike, a osim njih privredno društvo mogu zastupati i lica koja su aktom ili odlukom nadležnog organa društva ovlašćena da zastupaju društvo i kao takva registrovana u skladu sa Zakonom o registraciji. Dakle privredno društvo može zastupati ne samo zakonski (statutarni) zastupnik već i lice koje je upisano u registar sa ovlašćenjima za zastupanje. Kako su u konkretnom u odgovarajući registar upisani kao zakonski (statutarni) zastupnik VV a kao ostali zastupnici zastupnik GG, da su oba zastupnika ograničeni u zastupanju uz supotpis drugog zastupnika, to je osporeni sporazum potpisan u skladu sa Zakonom o privrednim društvima i statutom tuženog i stoga punovažan.

Pravilna je i odluka o troškovima postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbi člana 153. i 154. ZPP, obzirom na uspeh stranaka u sporu.

Stoga je revizija tužioca odbijena i na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković