.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3684/2023
18.10.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nemanja Vasiljević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 969/2023 od 25.05.2023. godine, u sednici održanoj 18.10.2023. godine, doneo je
PRESUDU
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 969/2023 od 25.05.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1064/22 od od 24.01.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti suda. Stavom drugim izreke, odbačena je tužba tužioca u delu tužbenog zahteva kojim je tražio da se tužena obaveže da u korist tužioca izvrši uplatu poreza na zarade i u delu kojim je tražio da se tužena obaveže da tužioca vrati na poslove koji odgovaraju činu, stepenu i vrsti stručne spreme tužioca. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se tužena obaveže da mu na ime naknade štete isplati iznos od 7.104.288,80 dinara i to: na ime izgubljene zarade koju bi da je ostao u radnom odnosu po redovnom toku stvari ostvarivao za period od dana prestanka radnog odnosa 24.11.2008. godine do dana podnošenja ovog zahteva (09.01.2023. godine) iznos od 6.454.288,80 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospeća svake pojedinačne mesečne zarade pa do dana isplate; na ime izgubljenih dnevnica koje bi, da je ostao u radnom odnosu po redovnom toku stvari ostvarivao, za period od dana prestanka radnog odnosa 24.11.2008. godine do dana podnošenja ovog zahteva (09.01.2023. godine) u iznosu od 500.000,00 dinara, sa zateznom kamatom od dana dospeća svake pojedinačne dnevnice pa do isplate; na ime razlike zarade između pune zarade koja bi mu pripala i iznosa koji mu je na ime zarade isplaćivan za period suspenzije sa rada od 11.03.2008. godine do 04.10.2008. godine u ukupnom iznosu od 150.000,00 dinara, sa zateznom kamatom od dana dospeća svake pojedinačne mesečne zarade pa do konačne isplate; na ime naknade po osnovu toplog obroka, regresa za korišćenje godišnjeg odmora i minulog rada koji bi ostvario po redovnom toku stvari da je ostao u radnom odnosu za period od 24.11.2008. godine do dana podnošenja ovog zahteva (09.01.2023. godine) u iznosu od 200.000,00 dinara, sa zateznom kamatom od dana dospeća svake pojedinačne naknade do dana isplate; da u korist tužioca izvrši uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i to za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje kod nadležnog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, za obavezno zdravstveno osiguranje kod nadležnog Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i za nezaposlenost kod Nacionalne službe za zapošljavanje, a sve na iznos zarade koja bi tužiocu pripala da je sve vreme od 24.11.2008. godine do dana podnošenja ovog zahteva (09.01.2023. godine) ostao u radnom odnosu kod tužene, kao i da se tužena obaveže da tužioca vrati na rad. Stavom četvrtim izreke, tužilac je obavezan da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 19.500,00 dinara.
Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž1 969/2023 od 25.05.2023. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1064/22 od 24.01.2023. godine, u delu odluke kojom je odbačena tužba u delu zahteva (stav 2. izreke), u odbijajućem delu (stav 3. izreke) i u delu odluke o troškovima postupka (stav 4. izreke).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene primene materijalnog prava.
Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), i utvrdio da revizija nije osnovana.
U postipku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijim tužioca se ne ukazuje na neku drugu bitnu povredu propisanu odredbom člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. istog Zakona.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem tuženog 01. broj ...-.../... od 24.11. 2008.godine, tužiocu je prestao radni odnos kod tuženog 28.11.2008. godine, zbog bezbednosnih smetnji. Tužba tužioca radi poništaja tog rešenja je, presudom Upravnog suda U 17490710 (2008) OD 09.09.2010. , odbijena. Zahtev za preispitivanje te presude je odbijen presudom Vrhovnog kasacionog suda Uzp 240/10 od 09.07.2011.godine. Na osnovu pravnosnažne presude Višeg suda u Novom Sadu K 87/18 od 23.10.2019. godine, tužilac je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo primanja mita iz člana 367. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika. Predmet ovog spora je naknada štete tužiocu na ime izgubljene zarade jer je on pravnosnažno oslobođen odgovornosti za krivično delo koje mu je stavljeno na teret, a što je bio razlog zbog kog mu je prestao radni odnos kod tužene.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužioca odbili nalazeći da je njemu radni odnos kod tužene prestao na osnovu pravnosnažnog i konačnog rešenja od 24.11.2008.godine, koje nije poništeno pa nema osnova za naknadu štete tužiocu u smislu odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu, kao i za vraćanje tužioca na rad kod tužene.
Po oceni Vrhovnog suda nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.
Odredbom člana 191. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 25/05...113/17), propisano je da ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom radni odnos prestao bez pravnog osnova , na zahtev zaposlenog odlučiće da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kom zaposleni nije radio.
U konkretnom slučaju, tužiocu je radni odnos kod tužene prestao na osnovu konačne i pravnosnažne odluke pa nije ispunjen uslov za vraćanje tužioca na rad kod tužene i za naknadu štete, propisan odredbom člana 191. stav 1. Zakona o radu, kako su nižestepeni sudovi pravilno zaključili, a revizijom tužioca se neosnovano pobija pravilnost primene materijalnog prava.
Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
