Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivica Kostić, advokat iz ..., protiv tužene „Specijalne bolnice za rehabilitaciju Bujanovac“ Bujanovačka Banja, čiji je punomoćnik Mile Ristić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu Gž 3023/14 od 05.12.2014. godine, u sednici održanoj 24.06.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3023/14 od 05.12.2014. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3023/14 od 05.12.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bujanovcu P1 918/13 od 11.04.2014. godine, obavezana je tužena da tužilji, na ime neisplaćenog dodatka na zaradu u periodu od 26.09.2010. do 30.09.2012. godine, plati ukupno 253.854,36 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dospeća svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate (visina iznosa i datumi dospeća su bliže određeni ovim stavom izreke), pa je stavom drugim izreke obavezana i da joj naknadi troškove parničnog postupka od 79.954,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3023/14 od 05.12.2014. godine, žalba tužene je odbijena, kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Primenom člana 404. stav 1. navedenog Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o isplati dodatka na zaradu tužilji, za sporni period, a na osnovu Zaključka Vlade RS od 18.12.2001. godine, kojom je adekvatnom primenom materijalnog prava utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan. Tužena uz reviziju nije dostavila pravnosnažne odluke sa drugačije izraženim pravnim stavom, pri čemu treba imati u vidu da odluka u predmetima sa tužbenim zahtevom kao u ovoj pravnoj stvari zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, što znači da i eventualno drugačija odluka o osnovanosti tužbenog zahteva ne ukazuje nužno i na drugačije pravno shvatanja. Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 26.09.2013. godine, a pobijana vrednost predmeta spora je 253.854,36 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra. Osnov potraživanja je isplate dodatka na zaradu, što prema prirodi tražene pravne zaštite spada u parnice iz radnih sporova.

Međutim, odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), iako tužilac tužbom traži zaštitu prava iz radnog odnosa, jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, već se radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome je vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ispod granične vrednosti za dozvoljenost revizije, od 40.000 evra, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da je revizija tužene nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija
Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić