U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a nisu učinjene ni neke druge bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tužene na mestu višeg saradnika za ... . Rešenjem tužene broj .. od 17.01.2011. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom i ukidanja poslova tog radnog mesta. Međutim, navedeno rešenje je poništeno pravnosnažnom presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 387/2015 od 25.05.2016. godine i tužena je obavezana da tužioca vrati na rad. Nakon toga tužilac i tužena su zaključili aneks ugovora o radu broj .. od 01.02.2017. godine kojim je tužilac raspoređen na poslove radnog mesta saradnika prodaje počev od 01.02.2017. godine. Međutim, naznačeni aneks ugovora je presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 222/17 od 03.05.2018. godine poništen kao nezakonit. U postupku sprovođenja izvršenja pravnosnažne presude Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 387/15 od 25.05.2016. godine, rešenjem Trećeg osnovnog suda u Beogradu I 249/17 od 10.04.2017. godine određeno je predloženo izvršenje na osnovu pravnosnažne izvršne presude tog suda P1 387/15 od 25.05.2016. godine radi vraćanja tužioca na rad i isplate mesečnih iznosa zarade od pravnosnažnosti izvršne isprave do vraćanja izvršnog poverioca na rad. Shodno činjenici da je presudom suda P1 222/17 od 03.05.2018. godine poništen kao nezakonit aneks ugovora broj .. od 01.02.2017. godine, kao poslednji aneks koji se smatra zakonitim bio je aneks od 01.07.2010. godine kojim je tužilac bio raspoređen na poslove višeg saradnika za ... sa utvrđenom mesečnom zaradom od 111.000,00 dinara. Tužena nije tužioca vratila na rad i tužilac potražuje iznos izgubljene zarade za period od februara 2017. godine do 15. aprila 2022. godine. Istovremeno tužilac traži i uplatu svih doprinosa po stopama obračunatim na neisplaćene iznose. Veštačenjem od veštaka ekonomsko-finansijske struke utvrđeno je da je visina iznosa potraživanja za naznačeni period za tužioca u visini od 9.275.596,83 dinara. Visina potraživanja utvrđena je preko visine zarade uporednog radnika koji je radio na istom mestu kao tužilac sa istom dužinom trajanja radnog staža.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju prvostepeni sud je shodno odredbi člana 164. Zakona o radu usvojio tužbeni zahtev tužioca.

Drugostepeni sud je prihvatio u svemu pravnu argumentaciju prvostepenog suda i potvrdio prvostepenu presudu.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili materijalno pravo. Naime, tužilac je radio kod tužene na neodređeno vreme na mestu višeg saradnika za ... . Rešenje tužene broj .. od 17.01.2011. godine, kojim je tužiocu prestao radni odnos kod tužene je presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 387/2015 od 25.05.2016. godine poništeno i obavezana je tužena da tužioca vrati na rad. Poništen je i aneks ugovora o radu .. od 01.02.2017. godine kojim aneksom je tužilac raspoređen na poslove radnog mesta saradnika prodaje sa VII stepenom stručne spreme. U postupku izvršenja tužena nije ispunila svoju obavezu po presudi P1 387/2015 od 25.05.2016. godine i tužioca nije vratila na rad. Veštačenjem je pravilno utvrđena visina zarade koju tužilac nije naplatio da je bio vraćen na radno mesto po naznačenoj presudi.

Prema članu 164. Zakona o radu propisano je da ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom poslodavac je dužan da mu naknadi štetu u skladu sa zakonom i opštim aktom.

Na osnovu presude kojom je tužilac vraćen na rad, pokrenut je izvršni postupak I 249/17, i doneto je rešenje radi vraćanja tužioca na rad isplate mesečnih iznosa zarade od pravnosnažnosti presude do vraćanja izvršnog poverioca na rad ali izvršni dužnik nije dostavio dokaz o vraćanju tužioca na rad u ostavljenom roku. Pravilno su zaključili nižestepeni sudovi, s obzirom da je poništen aneks ugovora o radu .. od 01.12.2017. godine, da se kao poslednji aneks ugovora kao zakonitim smatra aneks od 01.07.2010. godine kojim je tužilac bio raspoređen na poslove višeg saradnika za ... posao. Pravilno je utvrđena visina naknade štete prema obračunu uporednih radnika koji su obavljali isti posao koji je trabalo da obavlja i tužilac, za sporni period, te da je tužbeni zahtev tužioca osnovan kao i zahtev za uplatu doprinosa.

Navodima revizije ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane odluke. Nisu od značaja navodi da su se nižestepeni sudovi upustili u utvrđivanje konkretnog radnog mesta koje bi tužiocu pripadalo, a ovo iz razloga što u konkretnom slučaju postoje pravnosnažne sudske presude i to presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 387/2015 od 25.05.2016. godine kojom je poništeno rešenje o otkazu kao nezakonito i obavezana tužena da tužioca vrati na rad, a nakon toga doneta je i presuda P1 222/17 od 03.05.2018. godine kojom je poništen kao nezakonit aneks ugovora o radu broj .. od 01.02.2017. godine po kojem je tužilac raspoređen na poslove drugog radnog mesta tj. mesto saradnika prodaje. U postupku izvršenja tuženi nije postupio po sudskoj presudi o vraćanju tužioca na rad, pa su prvilno nižestepeni sudovi uzeli da je kao poslednji aneks ugovora koji se smatra zakonitim bio aneks od 01.07.2010. godine kojim je tužilac raspoređen na poslove višeg saradnika za ... . Shodno tome, pravilno je izvršen obračun, iznosa koji tužilac je trebalo da primi da je vraćen na radno mesto a preko obračuna uporednih radnih mesta koji su obavljali drugi zaposleni u tom periodu. Neosnovani su i navodi vezano za zastarelost potraživanja tužioca jer je tužilac pokrenuo izvršni postupak radi vraćanja na rad po pravnosnažnoj presudi P1 387/2015 od 25.05.2016. godine. prekinuta je zastarelost. Presudom P1 222/17 od 03.05.2018. godine poništen je sporni aneks ugovora o radu od 01.02.2017. godine. Naznačena presuda je postala pravnosnažna 15.03.2018. godine a tužba je podneta 31.07.2020. godine što jasno ukazuje na činjenicu da nije protekao rok zastarelosti potraživanja od tri godine predviđen članom 196. Zakona o radu. Razloge u pogledu neprihvatanja prigovora zastarelosti pravilno su ocenili nižestepeni sudovi a koje razloge u svemu prihvata i Vrhovni sud.

Pravilna je i odluka suda u pogledu troškova parničnog postupka.

Shodno iznetom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković