U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloje Cvetić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 459/19 od 05.06.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 04.06.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 459/19 od 05.06.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Raški P1 21/18 od 15.11.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime razlike u novcu za njenog sina BB za 2014. godinu i za sina VV za 2014., 2015., 2016. i 2017. godinu na ime poklona - novčane čestitke za Novu godinu isplati pojedinačne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, bliže navedeno tim stavom izreke. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 53.978,00 dinara.

Apelacioni sud u Kragujevcu je, presudom Gž1 459/19 od 05.06.2019. godine, stavom prvim izreke, preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tužena da za njenog sina BB za 2014. godinu i za sina VV za 2014., 2015., 2016. i 2017. godinu na ime poklona - novčane čestitke za Novu godinu isplati pojedinačne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, bliže navedeno tim stavom izreke. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Imajući u vidu razloge zbog kojih je revizija izjavljena kao i to da je na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US i 55/14 US u daljem tekstu ZPP) revizija uvek dozvoljena kada je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka, Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijenu presudu u smislu člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. ZPP i ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

U pravnosnažno okončanom postupku je utvrđeno da je tužilja u radnom odnosu kod tužene na radnom mestu šefa računovodstva, te da je majka maloletne dece BB rođenog ... godine i VV rođenog .... godine. Tužbom u ovom sporu, podnetom 10.01.2018. godine, tužilja traži da joj tužena isplati razliku između isplaćenog iznosa i pripadajućeg iznosa za novčanu čestitku za Novu godinu za njenu maloletnu decu starosti do 15 godina i to za BB za 2014. godinu, a za VV za 2014., 2015., 2016. i 2017. godinu. Nesporno je utvrđeno da je za maloletnu decu tužilji isplaćeno po 1.000 dinara za svaku godinu.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženu da isplati traženi iznos na ime razlike između isplaćenog iznosa i pripadajućih iznosa uvrđenih veštačenjem koji predstavlja maksimalni neoporezivi iznos zarade na primanja zaposlenog na ime poklona i povodom Božića i Nove godine za maloletnu decu tužilje.

Drugostepeni sud je, presudom koja se pobija revizijom, preinačio prvostepenu presudu i odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje našavši da je odredbom člana 46. stav 1. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe („Službeni glasnik RS“ broj 25/15...34/18) propisano da je poslodavac dužan da obezbedi za decu zaposlenog, starosti do 15 godina života, poklon za Novu godinu – novčanu čestitku u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana. Kako je tužilji na ime utuženog potraživanja za navedeni period tužena isplatila za sinove određene iznose, to je drugostepeni sud našao da je tužbeni zahtev neosnovan. Naime, citiranom zakonskom odredbom je regulisan samo maksimalni iznos - do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom, a nije propisan minimalni iznos. Takođe, Vlada RS je dana 27.12.2017. godine donela zaključak kojim je preporučeno svim organima državne uprave, službama Vlade, kao i svim direktnim i indirektnim korisnicima budžeta RS, kao i organizacijama za obavezno osiguranje, koji nisu u prethodnom periodu, počevši od prava stečenih u 2014. godini, pa nadalje, obezbedili deci svojih zaposlenih poklone za Božić i Novu godinu, u skladu sa opštim aktom, da to učine do 31.12.2017. godine u iznosu od po 1.000,00 dinara po detetu za svaku godinu.

Imajući u vidu sve izloženo, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je pravilan zaključak drugostepenog suda o neosnovanosti tužbenog zahteva tužilje.

Naime, odredbom člana 46. stav 1. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe („Službeni glasnik RS“, br. 25/2015) propisano je da je poslodavac dužan da obezbedi deci zaposlenog starosti do 15 godina života poklon za Novu godinu – novčanu čestitku u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana.

Međutim, navedeno pravo zaposlenog propisano Posebnim kolektivnim ugovorom za državne organe je ograničeno preporukom Vlade RS od 27.12.2017. godine na iznos od po 1.000,00 dinara po detetu za svaku godinu. Sledom navedenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda iz pobijane presude da tužilja u konkretnom slučaju ne može tražiti isplatu razlike za novčanu čestitku za Novu godinu, s obzirom da je tužena njenim sinovima već isplatila iznose koje je preporučila Vlada RS.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u izreci na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić