Protiv odbijajućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, dok je tuženi blagovremenu reviziju izjavio protiv obavezujućeg dela rešenja o troškovima parničnog postupka sadržanog u drugostepenoj presudi, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), i odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), pa je utvrdio da je revizija tužioca neosnovana, dok je revizija tuženog nedozvoljena.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je 05.09.2020. godine zadobio povredu na radu pri sečenju iverice na cirkularu po nalogu nadređenog, a kao zaposlen kod tuženog. Do povrede je došlo tako što je tužilac, prilikom krojenja iverice na cirkularu, odsečeno parče iverice koje se nalazilo sa desne strane pokušao da odstrani prstom, umesto koristeći gurač, ali kako pre toga nije isključio mašinu, testera mu je povredila kažiprst desne ruke. Veštačenjem od strane sudskog veštaka medicinske struke dr Ljubiše Stoilkovića utvrđeno je da je spornom prilikom tužilac zadobio laku telesnu povredu u vidu sečivne rane u predelu drugog prsta desne šake, zbog koje je trpeo bolove jakog intenziteta u trajanju od nekoliko sekundi, srednjeg intenziteta u trajanju od 8 dana pri obradi i previjanju rana, kao i bolove slabog intenziteta u trajanju do dve nedelje za vreme zarastanja rana. Veštačenjem od strane sudskog veštaka neuropsijatra dr Verice Mišić, utvrđeno je da je tužilac u toku samog događaja i neposredno posle toga trpeo strah jakog intenziteta u trajanju od pet minuta, strah srednjeg intenziteta u trajanju od dve nedelje i slabog intenziteta u periodu do mesec dana od pretrpljene traume.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je tuženi dužan da tužiocu naknadi predmetnu štetu na osnovu odredbe člana 164. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/2005 ... 95/2018), u vezi odredbe člana 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, tako što je prvostepeni sud tužiocu priznao iznose od 40.000,00 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova i 70.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate, dok je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu u pogledu visine priznatog iznosa novčane naknade nematerijalne štete, u smislu odredbe člana 200. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, tako što je tužbeni zahtev tužioca odbio za iznose preko 20.000,00 dinara po oba tražene vida naknade nematerijalne štete. Po oceni drugostepenog suda, vrsta povrede, intenzitet i trajanje pretrpljenih fizičkih bolova i pretrpljenog straha ne opravdava priznavanje tužiocu naknade nematerijalne štete, međutim, pošto je tuženi, u odgovoru na tužbu, delimično priznao tužbeni zahtev tužioca u iznosima od po 20.000,00 dinara, to je drugostepeni sud u tom smislu preinačio prvostepenu presudu.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno odbio tužbeni zahtev tužioca za naknadu nematerijalne štete u delu za iznose preko 20.000,00 dinara za oba vida za koja je tužilac tražio naknadu nematerijalne štete.

Odredbom člana 164. Zakona o radu propisano je da ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom.

Na osnovu odredbe člana 174. Zakona o obligacionim odnosima, za štetu od opasne stvari odgovara njen imala, a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi. Novčana naknada nematerijalne štete propisana je u odredbi člana 200. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima tako što za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti smrti bliskog lica, kao i za strah sud će, ako nađe da okolnosti slučaja, naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade nematerijalne štete, kao i u njenom odsustvu. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene naknade, sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom (stav 2.).

U konkretnom slučaju, tužilac je na radu zadobio laku telesnu povredu zbog koje je trpeo fizičke bolove i strah, čiji intenzitet i trajanje ne opravdava priznavanje tužiocu novčane naknade preko iznosa od po 20.000,00 dinara, sa pripadajućom kamatom, priznatih pobijanom drugostepenom presudom, u smislu odredbe člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, kada se imaju u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja.

Zbog toga tužilac neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 2. u vezi člana 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku, srazmerno uspehu tužioca u parnici i srazmerno uspehu tuženog u žalbenom postupku.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Revizija tuženog nije dozvoljena u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu da je izjavljena protiv rešenja o troškovima parničnog postupka koje ne čini glavni zahtev. Odredbom člana 28. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2.).

Imajući u vidu da je tuženi reviziju izjavio protiv rešenja kojim je odlučeno o troškovima postupka, što u ovoj pravnoj stvari ne predstavlja glavni zahtev, sledi da revizija nije dozvoljena prema vrsti odluke koja se pobija. U ovom slučaju, ne primenjuje se odredba člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, jer je pobijanim drugostepenim rešenjem preinačena odluka o troškovima postupka koja ne čini glavni zahtev (član 28.s tav 2. Zakona o parničnom postupku).

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković