Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. i 441 Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) - ZPP i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zasnovao radni odnos sa tuženim na osnovu ugovora o radu od 22.01.2008. godine radi obavljanja poslova ... . Aneksom ugovora o radu od 16.11.2012. godine je premešten na poslove radnog mesta ..., nakon čega mu je 27.11.2012. godine prestao radni odnos kao višku zaposlenih. Nakon što je pravnosnažnom presudom tuženi obavezan da tužioca vrati na rad, tužilac je aneksom ugovora o radu od 15.12.2017. godine premešten na poslove ... u ..., nakon čega je zaključio aneks br. ... ugovora o radu, u skladu sa izmenom i dopunom Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji posloca kod tuženog. Rešenjem tuženog od 10.05.2021. godine, tužiocu je na osnovu odredbe člana 179. stav 2. tačke 1, 2. i 5. Zakona o radu, otkazan ugovor o radu zato što je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze tako što je nesavesno i nemarno izvršavao radne obaveze, zloupotrebio položaj i prekoračio ovlašćenje i učinio povredu utvrđenu opštim aktom tuženog i to odredbom člana 69. stav 2. tačke 1, 9. i 16. Kolektivnog ugovora nepridržavanje, odnosno nesprovođenje odluka donetih od strane poslodavca, kao i odredbom člana 21. stav 2, člana 21. stav 3. tačka 2. i člana 21. stav 3. tačka 2. podtačka 2.1. alineja j) ugovora o radu tužioca. U obrazloženju rešenja je navedeno da je prema izveštaju Sektora korporativne zaštite za Downstream od 5.4.2021. godine - dopuna izveštaja u vezi zloupotreba sa agro karticama i PDV računima na SSG ..., nastavkom analize maloprodajnog softvera Orfej za SSG ... od strane pripadnika ovog sektora utvrđeno učestalo korišćenje agro kartica br. ... i ... i izdavanje PDV računa na firme „BB", VV i GG, a uvidom u video nadzor ustanovljeno više zloupotreba sa navedenim karticama i izdavanjem PDV računa za navedene firme od strane tužioca u periodu od 1.1. - 25.2.2021. godine, te su nabrojane sporne transakcije sa agro karticama uz navođenje broja računa sa datumom i vremenom korišćenja i broja agrokartice, kao i izdati sporni PDV računi uz navođenje broja računa, datuma, vremena, iznosa računa i naziva firme na koju je izdat. Dalje je navedeno da se na osnovu navedenih snimaka i zapisa u informacionom sistemu na SSG vidi da je tužilac izvršio više zloupotreba, odnosno nije izvršio izdavanje fiskalnog računa kupcima, i za račun gde je kupcu natočeno gorivo, zloupotrebio agro karticu čime je sebi ostvario protivpravnu imovinsku korist za razliku u ceni popusta od 12,00 dinara po jednoj litri derivata, da je neizdavajući fiskalne račune kupcima vršio zloupotrebe i štampao gotovinske (PDV) račune na ime pomenutih firmi, bez prisustva kupca, koristeći fiskalne račune drugih kupaca, a nakon štampanja računa iste većinom odlagao u svoj novčanik koji se nalazio u fioci pulta ispod fiskalne kase.

Pre donošenja osporenog rešenja, tuženi je zaposlenom dostavio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu od 19.04.2021. godine u kome su navedeni osnov za davanje otkaza, činjenice i priloženi dokazi koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje. Na navode iz upozorenja se tužilac blagovremeno izjasnio i u izjašnjenju nije negirao utvrđene radnje, ali je izneo opravdavajuće okolnosti za svoje ponašanje (da je te radnje preduzimao u dogovoru sa vlasnicima navedenih firmi, da nije bio upoznat sa sadržinom uputstva jer se ne odnosi na njegove poslove, da za poslodavca nije nastala šteta i drugo).

Ugovorom o radu tužioca predviđeno je u odredbi člana 21. stav 2. da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponanjanje i potrebe poslodavca u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom i ovim ugovorom, a u odredbi člana 21. stav 3. tačka 2. predviđeno je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ovaj ugovor ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene ovim ugovorom, kolektivnim ugovorom, aktima iz člana 23. ugovora i aktima koji se odnose na uslove i način obavljanja poslova iz člana 2. ugovora, pri čemu je u podatčki 2.1. alineja j) iste odredbe predviđeno da je slučaj iz tačke 2. ispunjen naročito u slučaju nepridržavanja, odnosno nesprovođenja odluka donetih od strane organa poslodavca.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su s pozivom na odredbe člana 179. stav 2. tačka 1., 2. i 5. Zakona o radu, zaključili da je tužiocu zakonito otkazan ugovor o radu, imajući u vidu da su izvedenim dokazima utvrđene činjenice na kojima je zasnovano osporeno rešenje i da je tužilac na način opisan u osporenim rešenjima svojom krivicom izvršio povredu radne obavezu predviđene Kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu za koju je pravilno izrečena mera prestanka radnog odnosa, a osporeno rešenje doneto u proceduri propisanoj zakonom. Imajući u vidu da je tuženi svojim opštim aktima uredio proceduru postupanja zaposlenih u smislu sprovođenja Zakona o fiskalnim kasama i Zakona o PDV-u, kao i proceduru postupanja sa specijalnim karticama tuženog koje svojim donosiocima omogućavaju određene pogodnosti, a koje procedure su bile obavezujuće sa zaposlene i sa kojim je tužilac bio upoznat, svako postupanje suprotno tako ustanovljenim procedurama predstavlja osnov za primenu otkaznog razloga, a ponašanje tužioca opisano u otkaznom rešenju, nesumnjivo predstavlja ponašanje koje je suprotno odredbi člana 18. Zakona o fiskalnim kasama i navedenim opštim aktima tuženog kojima je propisana procedura obavljanja poslova, odnosno nepridržavanje i nesprovođenje procedure pripisane aktom tuženog prilikom obavljanja radnih zadataka.

Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev za poništaj osporenih rešenja tuženog i akcesorni zahtev za vraćanje na rad.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...75/14) propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu.

Odredbom člana 69. stav 2. tačke 1, 9 i 16. Kolektivnog utovora tuženog od 24.2.2020 godine, propisano je da poslodavac može zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze da otkaže ugovor o radu, pored slučajeva utvrđenih Zakonom o radu, i u sledećim slučajevima: 1) ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze; 9) ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja; 16) zbog nepridržavanja odnosno nesprovođenja odluka donetih od strane organa poslodavca.

Uputstvom tuženog „Rad sa sredstvima plaćanja i vršenja naplate računa na maloprodajnim objektima", usvojenog Odlukom od 6.7.2015. godine, odredbom člana 3.5. stavovi 2. i 3., propisano je da je zaposleni dužan da naplatu vrši unutar objekta na POS sistemu i kupcu izda fiskalni isečak, Obaveza zaposlenog je da kupca upozori da mora da uzme fiskalni račun. Ukoliko kupac i pored upozorenja, ne uzme fiskalni isečak, zaposleni je dužan da ga uništi po odlasku kupca sa objekta, tako što ga iscepa na najmanje 2 dela. Zabranjeno je čuvanje neuništenih fiskalnih isečaka u maloprodajnim objektima. Neuništavanje računa se tretira kao teška povreda radne discipline. Zaposleni ne može izvršiti naplatu pre izdavanja fiskalnog isečka. Izdavanje PDV računa se vrši isključivo kupcu koji je izvrpšo kupovinu robe. Svako izdavanje PDV računa bez ostvarene kupovine je zabranjeno, kao i izdavanja PDV računa po osnovu fiskalnog isečka drugog kupca. Prema odredbi člana 3.4.1. navedenog uputstva kartice se koriste isključivo za naplatu robe ili usluga. Zabranjeno je isplaćivanje gotovine ili naplata računa putem kartice drugog lica ili zaposlenog za robu koju je kupac platio gotovinom.

Iz činjeničnog utvrđenja sledi da tužilac u spornom periodu (januar-februar 2021. godine), suprotno odredbi člana 18. tada važećeg Zakona o fiksnim kasama i suprotno Uputstvu tuženog za rad sa sredstvima plaćanja i vršenja naplate računa na maloprodajnim objektima, nije izvršio izdavanje fiskalnog računa kupcima, i za račun gde je kupcu natočeno gorivo, zloupotrebio agro kartice firmi „BB", VV i GG, čime je sebi ostvario protivpravnu imovinsku korist za razliku u ceni popusta od 12,00 dinara po jednoj litri derivata, te da je neizdavajući fiskalne račune kupcima vršio zloupotrebe i štampao gotovinske (PDV) račune na ime pomenutih firmi, bez prisustva kupca, koristeći fiskalne račune drugih kupaca.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da su se u radnjama tužioca stekla obeležja povrede radne obaveze, s obzirom na to da je tužilac, zaposlen kod tuženog na radnom mestu operater regiona Sever, svojom krivicom, ponašajući se suprotno utvrđenim obavezama iz opisa svog posla i suprotno Uputstvu za rad sa sredstvima plaćanja i vršenja naplate računa na maloprodajnim objektima, učinio povredu radne obaveze predviđenu članom 21. stav 3. tačka 2 ugovora o radu i Kolektivnim ugovorom tuženog, zbog čega je obrazovan otkazni razlog iz člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu, tako da nema mesta poništaju rešenja o otkazu ugovora o radu kao nezakonitog. Ovo tim pre što je tužilac bio upoznat sa svim pravilima rada prodaje i naplate robe i sadržinom opštih akata, uključujući Uputstvo za rad sa sredstvima plaćanja i bio dužan da se istih pridržava, što je u konkretnom slučaju izostalo.

Pre otkaza ugovora o radu, tuženi je sproveo postupak za utvrđenje tužiočeve odgovornosti za učinjene povrede radne obaveze koje su mu stavljene na teret i tužioca pisanim putem upozorio na postojanje razloga za otkaz, u skladu sa obavezom iz člana 180. Zakona o radu, dostavljanjem upozorenja u kome su navedeni osnov za davanje otkaza, činjenice i priloženi dokazi koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i na koje upozorenje se tužilac blagovremeno izjasnio, zbog čega su neosnovani navodi revizije da je u postupku davanja otkaza tuženi povredio pravo tužioca na odbranu.

S obzirom na to da je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, to je neosnovan zahtev tužioca za vraćanje na rad, s obzirom na akcesorni karakter tog zahteva.

Prilikom donošenja odluke, ovaj sud je cenio i ostale revizijske navode, ali je našao da su bez uticaja na drugačiju odluku suda, jer su u pitanju navodi koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, koje navode je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge, koje ovaj sud prihvata i na njih upućuje, zbog čega ih posebno ne obrazlaže u smislu člana 414. stav 2. ZPP. Između ostalog, revizija osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, iz kog razloga revizija ne može da se izjavi, prema članu 407. stav. 2. ZPP.

Iz iznetih razloga, primenom člana 414. ZPP, Vrhovni sud je odučio kao u stavu prvom izreke presude.

Kako sastav odgovora na reviziju nije trošak koji je neophodan za vođenje parničnog postupka, to je odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka, o čemu je odlučeno u stavu drugom izreke presude, primenom člana 165. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković