.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 374/2026
18.03.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Stošić, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Komunalac“ Bujanovac, čiji je punomoćnik Radomir Ristić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3114/2023 od 15.11.2023. godine, u sednici održanoj 18.03.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3114/2023 od 15.11.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3114/2023 od 15.11.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Bujanovcu P1 312/21 od 17.05.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu, na ime razlike između isplaćene i pripadajuće minimalne zarade isplati ukupno 3.800,85 dinara, opredeljeno u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom bliže kao u tom stavu, dok je preko dosuđenih pojedinačnih mesečnih iznosa do traženih iznosa za svaki mesec pojedinačno sa zakonskom zateznom kamatom tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu kod nadležnog RF PIO uplati doprinose po osnovu obaveznog staža osiguranja koji terete zaradu za mesec januar, april, maj, jul, oktobar i novembar 2019. godine, koja je zarada dosuđena tužiocu u stavu prvom izreke presude, po stopi i osnovici doprinosa koji važe na dan uplate. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev da se obaveže tužena da tužiocu na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade za period od 13.09.2018. godine do 31.10.2019. godine isplati ukupno 34.295,94 dinara opredeljeno u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom bliže kao u tom stavu. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu na ime manje isplaćene naknade za topli obrok za period od 13.09.2018. godine do 01.08.2020. godine isplati ukupno 58.879,82 dinara opredeljeno u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom bliže kao u tom stavu. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu na ime manje isplaćene naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora za period od 13.09.2018. godine do 01.12.2019. godine isplati ukupno 48.233,15 dinara opredeljeno u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom bliže kao u tom stavu. Stavom šestim izreke, odbijen je zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu na ime solidarne pomoći za 2018., 2019. i 2020. godinu isplati ukpno 96.140,00 dinara, opredeljeno pojedinačno za svaku godinu sa zakonskom zateznom kamatom bliže kao u tom stavu. Stavom sedmim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu isplati na ime poreza i doprinosa kod nadležnog Fonda PIO po stopi na dan uplate za razliku isplaćene zarade za februar, mart, jun, avgust i septembar 2019.godine kao i za iznose koji nisu dosuđeni tužiocu u stavu prvom izreke, za razliku manje isplaćene naknade za topli obrok za period od 13.09.2018.godine do 01.08.2020. godine i za razliku manje isplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 13.09.2018.godine do 01.12.2019.godine. Stavom osmim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 56.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3114/2023 od 15.11.2023. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je presuda Osnovnog suda u Bujanovcu P1 312/21 od 17.05.2023. godine u odbijajućem delu stava prvog izreke, stavu trećem izreke, u delu stava četvrtog izreke za period od septembra 2018. godine do decembra 2019. godine, u stavu petom izreke i u delu stava sedmog izreke, alineja 1, deo alineje 2 za period od septembra 2018. godine do decembra 2019. godine i alineja 3, te se žalba tužioca u tom delu odbija kao neosnovana. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u preostalom delu stava četvrtog izreke za period od januara 2020. godine do jula 2020. godine, u stavu šestom izreke, u preostalom delu stava sedmog izreke alineja 2. za period od januara 2020. godine do jula 2020. godine i u stavu osmom izreke i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u pravnosnažnom delu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…10/2023, u daljem tekstu: ZPP).
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pravnosnažnom presudom, u pobijanom delu, tužbeni zahtev je odbijen primenom relevantnih odredbi Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...13/17), Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti („Službeni glasnik RS“ br. 27/15...5/18), Pravilnika o radu tuženog od 13.12.2018.godine, kao i Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik RS“ br. 116/24) ocenjujući da tužiocu pripada pravo na traženu razliku od isplaćene do pripadajuće minimalne zarade za sporne mesece, ali ne do visine traženih novčanih iznosa za uvećanjem zarade po osnovu stimulacije od 30%, te da mu ne pripada pravo na isplatu troškova ishrane u toku rada i regresa za iskorišćeni godišnji odmor za period koji prethodi 2020.godini.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da je drugostepena odluka u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima stranaka, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese. (član 403. st.1.i 3.)
Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 13.09.2021. godine. Vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude je 185.920,80 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branka Dražić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
