U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Jasmine Stamenković i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandra Ljamić, advokat iz ..., protiv tužene Specijalne bolnice za interne bolesti „Vrnjačka banja“ iz Vrnjačke banje, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, a po njegovom ovlašćenju Žarko Popčić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2188/21 od 08.03.2022. godine, u sednici održanoj dana 15.06.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČAVA SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2188/21 od 08.03.2022. godine, tako što se ODBIJA, kao neosnovana, žalba tužilje i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Kraljevu, Sudska jedinica u Vrnjačkoj banji P1 654/20 od 23.04.2021. godine.

OBAVEZUJE SE tužilja da tuženoj naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara, u roku od 8 dana od dana prijema pismenog otpravka presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2188/21 od 08.03.2022. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Kraljevu, Sudska jedinica u Vrnjačkoj banji P1 654/20 od 23.04.2021. godine, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužilje, pa je obavezana tužena da tužilji na ime naknade štete zbog neisplaćenih stimulacija isplati iznose od po 15.704,58 dinara mesečno, za period od 01.09.2017. godine do 20.07.2018. godine, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki mesečni iznos počev od poslednjeg dana u narednom mesecu na iznos iz prethodnog meseca, pa do isplate, da uplati tužilji zakonom pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za period iz prethodnog stava na dosuđene iznose, po stopi na dan uplate, kao i da joj naknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zasnovala radni odnos kod tužene Ugovorom o radu broj ... od 18.02.2011. godine na poslovima ... tužene. Za direktora tužene, tužilja je imenovana rešenjem Ministarstva zdravlja od 02.02.2012. godine koju funkciju je obavljala do 20.07.2018. godine, kada je razrešena dužnosti. Nakon toga, tužilja je kod tužene radila na poslovima ..., a trenutno kod tužene radi na poslovima ... ... . Odlukom Upravnog odbora tužene od 25.10.2011. godine, tužilji je odobrena maksimalna stimulacija u iznosu od 30% počev od aneksiranja ugovora sa RZZO. Tužena je tužilji isplaćivala stimulaciju u iznosu od 30% od osnovne plate, da bi kasnije došlo do kašnjenja u isplati. Poslednja isplata stimulacije je izvršena 22.10.2018. godine, za mesec avgust 2017. godine, nakon čega je tužena prestala da vrši isplate. Ukupan iznos pripadajuće neisplaćene stimulacije, za period od septembra 2017. godine do 20.07.2018. godine, iznosi 172.750,38 dinara neto, odnosno u mesečnom iznosu po 15.704,58 dinara.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je stanovišta da ne postoji pravni osnov za obavezivanje tužene za isplatu spornog potraživanja u smislu člana 12 Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 34/01... 21/16). Statutom tužene iz 2008. godine koji je važio u vreme donošenja Odluke Upravnog odbora tužene od 25.10.2011. godine, te narednim Statutom tužene od 30.04.2012. godine, stimulacija za zaposlene nije regulisana, te time ni elementi za obračun i isplatu. Tužena se finansira iz budžetskih sredstava, a može da ostvaruje i sopstvene prihode. Stimulacija nema karakter očekivanog i konstantnog primanja. Za njenu isplatu nužno je da poslodavac ostvaruje prihode, zatim da je zaposlenio doprineo svojim radom poslovnom uspehu poslodavca i da je poslodavac opštim aktom odredio elemente za njen obračun i isplatu. Opštim aktom tužene nije bila predviđena njena isplata. Stimulacija za tužilju za period na koji se odnosi tužbeni zahtev nije isplaćivana, ali tužilji ne pripada automatski za svaki mesec u okviru istog maksimalni iznos stimulacije, kako se to tužbenim zahtevom traži. U toku postupka nisu predloženi dokazi da li je tužena ostvarila sopstvene prihode i u kom iznosu i na koji način je tužilja doprinela u ostvarenju tih prihoda.

Drugostepeni sud je stanovišta da je Upravni odbor tužene Odlukom broj .../...-... od 25.10.2011. godine, tužilji odobrio maksimalnu stimulaciju, a koja odluka ima karakter pojedinačnog akta kojim je poslodavac odlučio o pravu konkretnog zaposlenog, zbog čega je u obavezi da takvu odluku poštuje i postupa po njoj. Upravni odbor tužene u smislu člana 136. stav 1. tačka 7. Zakona o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS“, br. 107/05, 72/09 - dr. zakon 88/10, 99/10 i 57/11) odlučuje o korišćenju sredstava zdravstvene ustanove. Odlukom od 25.10.2011. godine konstituisao je pravo tužilje na traženu stimulaciju, pri čemu navedena odluka potom nije izmenjena, niti stavljena van pravne snage pa proizvodi pravno dejstvo. Stoga drugostepeni sud preinačava prvostepenu odluku i usvaja tužbeni zahtev.

Osnovano se navodima revizije tužene osporava pravilna primena materijalnog prava.

Prema članu 12. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 34/01... 21/16), javne službe koje ostvare prihode koji nisu javni prihodi u smislu Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima, mogu uvećati plate utvrđene u skladu sa ovim zakonom i aktom Vlade iz člana 8. ovog zakona do visine ostvarenog prihoda, a najviše do 30% po zaposlenom. Izuzetno za zaposlene u javnim službama iz člana 1. tačka 4) ovog zakona koji ostvaruju sopstvene prihode iz dopunskog rada i pružanjem drugih usluga u skladu sa zakonom, kao i za zaposlene u visokoškolskim ustanovama koje ostvaruju sopstvene prihode u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje, plate se mogu uvećati iz ostvarenog prihoda srazmerno učešću troškova rada u ostvarenom prihodu. Elementi za obračun i isplatu plata iz stava 2. ovog člana utvrđuju se opštim aktom poslodavca.

Pravilno prvostepeni sud zaključuje da tužilji ne pripada automatski stimulacija za svaki mesec, već bi prethodno trebalo utvrditi da li postoje uslovi za isplatu stimulacije koja bi se odredila za svaki mesec pojedinačno posebnim rešenjem. Odluka tužene broj .../...-... od 25.10.2011. godine, predstavlja pravni osnov za isplatu stimulacije, ali primena iste uslovljava da su ostvarena sredstva za isplatu jer se ista isplaćuje iz ostvarenih sopstvenih prihoda tužene u utuženom periodu. Tužilja nije pružila dokaze da joj za utuženi period pripada maksimalni iznos stimulacije.

Sledom navedenog, Vrhovni sud je primenom člana 416. stava 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Primenom člana 165. stava 2. u vezi članova 153. stava 1, 154. i 163. stavova 1. i 2. ZPP, tužilja je obavezana da tuženoj u skladu sa opredeljenim zahtevom naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara koji obuhvata nagradu punomoćniku za sastav revizije. Traženi troškovi na ime sudske takse na reviziju nisu priznati jer nisu opredeljeni u skladu sa članom 163. stav 2. ZPP.

Predsednik veća-sudija
Tatjana Matković Stefanović, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić