U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Stamenić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Policijske uprave u Smederevu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Požarevcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1173/19 od 31.05.2019. godine, u sednici održanoj 29.01.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1173/19 od 31.05.2019. godine, tako što se ODBIJA žalba tužene i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Smederevu P1 51/18 od 28.09.2018. godine.

OBAVEZUJE SE tužena da tužiocu naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 25.244,00 dinara.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Smederevu P1 51/18 od 28.09.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da mu naknadi troškove prevoza za dolazak na posao i odlazak sa posla u iznosima sa zakonskom zateznom kamatom bliže opisanim u tom delu izreke. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1173/19 od 31.05.2019. godine, preinačena je prvostepena presuda, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca u celosti i odbijeni kao neosnovani zahtevi tužene za naknadu troškova prvostepenog postupka i postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija dozvoljena kao redovna na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zaposlen u MUP-u RS, Odeljenje u ... . U spornom periodu od decembra 2010. godine zaključno sa junom 2011. godine obavljao je poslove ovlašćenog službenog lica. Gradski saobraćaj u ... nije funkcionisao tako da omogućava neprestani saobraćaj kao što je u Beogradu, a tužilac je imao i prekovremeni rad i rad noću. U utuženom periodu tužiocu nisu plaćeni troškovi prevoza.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio zahtev, dok je drugostepeni sud preinačio presudu i odbio zahtev tužioca jer zaposleni nije podnosio zahtev tuženom za priznanje troškova prevoza rukovodiocu organa, pa kako mu to pravo nije priznato pojedinačnim aktom tužene, tužilac nema pravo na ovu naknadu.

Stanovište drugostepenog suda nije pravilno.

Tužilac je državni službenik, tako da se o njegovom pravu na naknadu troškova vezanih za rad odlučuje na osnovu Zakona o platama državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS“, br. 62/06... 99/10). Po članu 37. stav 1. ovog zakona državni službenik, između ostalog, ima pravo na naknadu troškova za dolazak na rad i odlazak sa rada. Stavom 2. istog člana propisano je da se uslovi za naknadu troškova, njihova visina i način na koji se ostvaruju propisuju Uredbom Vlade. Uredba Vlade koja reguliše ovu materiju je Uredba o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS“, broj 98/07, prečišćen tekst), kojom je u članu 2. stav 1. tačka 1. propisano da državnom službeniku i namešteniku naknađuju se troškovi prevoza za dolazak na rad i odlazak sa rada, a članom 3. ove Uredbe propisano je da državnom službeniku i namešteniku naknađuju se troškovi prevoza za dolazak na rad i za odlazak sa rada u visini cene mesečne pretplatne karte u gradskom, prigradskom, odnosno međugradskom saobraćaju.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravo na isplatu troškova prevoza nije uslovljeno podnošenjem zahteva. Ovo pravo zaposlenih zasnovano je na citiranoj odredbi člana 37. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika i na osnovu člana 3. Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika. Tužena je zato u obavezi da tužiocu naknadi troškove koje je imao za dolazak na rad i za odlazak sa rada. Pravo zaposlenog na troškove prevoza zasnovano je neposredno na zakonu i podzakonskom aktu, a da li će rukovodioci organa da o tom pravu odlučuju posebnim rešenjem za svakog zaposlenog pojedinačno i da li je protiv tog rešenja izjavljivana žalba, nije od uticaja na obavezu naknade troškova prevoza. Imajući u vidu da je tužena svojim nezakonim radom (neisplaćivanjem troškova prevoza u određenom periodu) tužiocu prouzrokovala štetu, u obavezi je da ovu štetu naknadi na osnovu čl. 154. stav 1. i 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Na osnovu člana 165. stav 2. ZPP tužiocu su dosuđeni troškovi revizijskog postupka i to na ime sastava revizije iznos od 12.000,00 dinara, takse na reviziju 5.297,60 dinara i takse na odluku po reviziji 7.946,40 dinara, sve odmereno prema važećoj AT i TT.

Predsednik veća sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić