Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP. Zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju se revizijom ukazuje, revizija se ne može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila raspoređena na radno mesto ... kod tuženog u Odeljenju za opšte poslove u zgradi ..., rešenjem od 12.06.2013. godine. Usmenim nalogom pomoćnika direktora i pismenim nalogom zamenika direktora Službe za opšte poslove od 23.07.2013. godine, naloženo je da će tužilja zbog potrebe posla, ... obavljati u zgradi Gradske uprave u ul. 27. Marta br.43-45 u Sektoru za opšte, prevozne i ugostiteljske poslove. Zamenik direktora Službe za opšte poslove podneo je predlog za pokretanje disciplinskog postupka protiv tužilje dana 24.07.2013. godine zbog teže povrede radne obaveze i odbijanja usmenog naloga pomoćnika direktora tuženog da se radno angažuje na poslovima ... u drugom objektu Gradske uprave. Navedeno je da je tužilja odbila usmeni nalog i da je nakon toga po starom rasporedu došla u ..., nakon čega je odbila prijem pismenog naloga i postupanje po istom. Pismenim nalogom od 25.07.2013. godine, tužilji je naloženo da zbog potreba Gradske uprave u navedenom periodu obavlja poslove ... u drugoj zgradi i tužilja je navedenim aktom istovremeno upozorena na posledice nepostupanja. Rešenjem tuženog od 15.09.2013. godine, tužilja je oglašena odgovornom zbog odbijanja da postupi po usmenom nalogu od 19.07.2013. godine i odbijanja prijema pismenih naloga od 23.07.2013. godine i 25.07.2013. godine. Na taj način je učinila težu povredu radne obaveze iz člana 5. stav 1. tač.1. i 8. Pravilnika o disciplinskoj odgovornosti zaposlenih i rukovodećih radnika u Gradskoj upravi Grada Beograda i člana 59. stav 1. tačka 8. Zakona o radnim odnosima u državnim organima (odbijanje naloga poslodavca bez opravdanog razlaga, odbijanje poslova radnog mesta na koje je zaposleni raspoređen i neizvršenje radnih obaveza). Zbog toga je tužilji izrečena disciplinska mera prestanak radnog odnosa. Prigovor tužilje protiv prvostepenog rešenja odbijen je rešenjem od 31.10.2013. godine. Tužilji je rešenjem od 08.11.2013. godine prestao radni odnos dana 05.11.2013. godine zbog izrečene disciplinske mere prestanka radnog odnosa, a prigovor tužilji protiv navedenog rešenja odbijen je rešenjem tuženog od 20.11.2013. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev nalazeći da je tužilja izvršila težu povredu radne obaveze – neizvršavanje ili nesavesno, neblagovremeno i neažurno vršenje radnih obaveza, odnosno odbijanje i vršenje poslova radnog mesta na koje je zaposleni raspoređen ili odbijanje naloga načelnika Gradske uprave ili rukovodećih radnika bez opravdanog razloga, zbog čega je po oceni tog suda, prestanak radnog odnosa zakonit. Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada poništio kao nezakonito rešenje tuženog kojim je tužilji otkazan ugovor o radu, dajući jasne, potpune i pravilne razloge, pa navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

Prema članu 14. Zakona o radnim odnosima u državnim orgnima („Sl. glasnik RS“, br.48/91...23/13), ako potrebe državnog organa zahtevaju, funkcioner koji rukovodi državnim organom može rasporediti zaposlenog na drugo radno mesto u istom organu koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima. Zaposleni u državnom organu dužan je da izvršava naloge funkcionera koji rukovodi državnim organom, odnosno neposrednog rukovodioca ako su oni u u granicama zakona (član 22. st.1-4. Zakona). Protiv svakog rešenja ili drugog akta kojim je odlučeno o pravima i obavezama, zaposleni, odnosno postavljeno lice ima pravo da podnese prigovor (član 71. Zakona). Načelnik gradske uprave vrši raspoređivanje zaposlenih u gradskoj upravi (član 90. Odluke o Gradskoj upravi grada Beograda).

Pravilna je ocena drugostepenog suda da nalozi od 23.07.2013. godine i 25.07.2013. godine upućeni tužilji ne predstavljaju radne naloge, već da je reč o odlukama o raspoređivanju na drugo mesto rada koju po internom aktu tuženog donosi načelnik uprave i koja u cilju pravne zaštite zaposlenih, mora biti doneta u pismenoj formi sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku. U odsustvu takve odluke tuženog, radnja (ponašanje) koje se tužilji stavlja na teret ne predstavlja težu povredu radne obaveze i osnov prestanaka radnog odnosa, budući da tužilja nije nepravdano odbijala radni nalog poslodavca, kao ni poslove na koje je raspoređena. Zbog toga je rešenje pravilno poništeno kao nezakonito, a tužena obavezana da tužilju vrati na rad, primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Kako se revizijskim navodima ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane presude, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić