.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3767/2019
28.11.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, dr Ilije Zindovića, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Volarević, advokat iz Novog Sada, protiv tuženih „BB“ AD ..., čiji je punomoćnik Vesna Stanimirović, advokat iz ... i AD „VV“ ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog „BB“ AD ... izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 719/19 od 23.04.2019. godine, u sednici održanoj 28.11.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog „BB“ AD ... izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 719/19 od 23.04.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog „BB“ AD ... izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 719/19 od 23.04.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Subotici P1 618/18 od 27.11.2018. godine, stavom prvim i drugim izreke odbijen je prigovor stvarne nadležnosti suda i prigovor pasivne legitimacije tuženog „BB“ AD. Stavom trećim izreke usvojen je tužbeni zahtev. Stavom četvrtim i petim izreke obavezani su tuženi da tužiocu za period od 01.03.2015. godine do 01.09.2015. godine solidarno isplate i to: na ime troškova za ishranu u toku rada 25.758,86 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 06.11.2018. godine do isplate i 10.223,43 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate, kao i na ime troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora 10.662,66 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 23.10.2018. godine do isplate i 4.275,30 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate. Stavom šestim izreke obavezani su tuženi da tužiocu naknade troškove postupka od 54.900,00 dinara, u slučaju docnje sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 719/19 od 23.04.2019. godine, delimično je preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj presudi tako što je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova postupka preko 41.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke u preostalom delu, žalbe tuženih su odbijene i prvostepena presuda potvrđena. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tuženog AD „VV“ ... za naknadu troškova sudske takse na žalbu.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi „BB“ AD je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom, odlučeno je o isplati tužiocu na ime neisplaćene naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora sa pripadajućom kamatom, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan, a tuženi su solidarno obavezani da navedene naknade tužiocu plate za period od 01.03.2015. godine do 01.09.2015. godine. O ovom pravu tužioca i o visini tražene naknade, sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate tužiocu na ime naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora podneta je 26.03.2018. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 50.920,25 dinara. Ovaj iznos, prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarsku protiv-vrednost ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
