Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2749/22 od 29.08.2022. godine, žalba tužioca je delimično usvojena i prvostepena presuda u delu kojim je tužba odbačena, u delu kojim je deo tužbenog zahteva za utvrđenje ništavosti tačke 3. podtačka 1. ugovora o radu od 26.06.2012. godine odbijen i u delu kojim je tužilac obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka ukida i predmet u tom delu upućen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, dok je u preostalom delu kojim je tužbeni zahtev odbijen, žalba tužioca odbijena,a prvostepena presuda u tom delu potvrđena.

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1065/22 od 04.11.2022. godine, stavom prvim izreke, tužbeni zahtev je usvojen. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je apsolutno ništava odredba ugovora o radu od 26.06.2012. godine i to tačka 3. podtačka 1. kojom je predviđeno zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme. Stavom trećim izreke, utvrđeno je da ugovor o radu od 26.06.2012. godine ispunjava uslov za punovažnost ugovora o radu na određeno vreme kojim je zaposleni zasnovao radni odnos za period dok zaposlenom AA traje mandat na funkciji ... Rukometnog saveza Vojvodine, te da je radni odnos tuženog prestao po sili zakona istekom vremena na koje je zaključen sa danom 10.08.2021. godine. Stavom četvrtim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 268/23 od 16.05.2023. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je usvojena i prvostepena presuda preinačena tako što je odbijen zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je apsolutno ništava odredba ugovora o radu od 26.06.2012. godine zaključenog između tužioca i tuženog i to odredba tačke 3. podtačka 1. kojom je predviđeno zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme, da se utvrdi da ugovor o radu od 26.06.2012. godine ispunjava uslov za punovažnost ugovora o radu na određeno vreme kojim je zaposleni zasnovao radni odnos za period dok tuženom traje mandat na funkciji ... Rukometnog saveza Vojvodine i da je radni odnos tuženog prestao po sili zakona istekom vremena na koje je zaključen sa danom 10.08.2021. godine. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u prvostepenoj presudi kojom je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka i obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove prvostepenog parničnog postupka u ukupnom iznosu od 90.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Protiv pravnosnažnih presuda donetih u drugom stepenu, revizije je blagovremeno izjavio tužilac zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2749/22 od 29.08.2022. godine, odlučuje primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, a protiv presude Gž1 268/23 od 16.05.2023. godine, primenom odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Tuženi je podneo odgovore na revizije tužioca.

Ispitujući pravilnost pobijane presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 268/23 od 16.05.2023. godine, u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku donošenja ove pobijane presude, nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je tuženi Odlukom upravnog odbora iz 2009. godine izabran na mesto ... Rukometnog saveza Vojvodine, ovde tužioca. Na skupštini RSV dana 26.06.2012. godine tuženi je ponovo izabran na funkciju ... . Istog dana zaključili su ugovor o radu i tuženi je zasnovao radni odnos kod tužioca. Iz ugovora o radu proizlazi da tuženi zasniva radni odnos na radnom mestu ... RSV, sa mestom rada u Novom Sadu, na neodređeno vreme, da je dužan da stupi na rad 26.06.2012. godine, utvrđena mu je zarada, i između ostalog prava i obaveze u slučaju da zaposleni ne bude reizabran na radno mesto ... i u slučaju otkaza ugovora o radu od strane poslodavca. Na izbornoj sednici skupštine RSV održanoj 17.06.2021. godine za ... tužioca izabrano je drugo lice, te je 29.06.2021. godine, izvršena primopredaja dužnosti. Tužilac je 11.08.2021. godine doneo rešenje o prestanku radnog odnosa tuženom zbog isteka mandata na koji je zaposleni izabran na mesto ... RSV. Tužilac u ovoj parnici traži da se utvrdi da osporeni ugovor o radu ispunjava uslove za punovažnost ugovora na određeno vreme, odnosno da su ništave odredbe tačke 3. podtačka 1 ugovora i tačka 25, te da je radni odnos tuženog prestao po sili zakona istekom vremena na koji je zaključen.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev nalazeći da ugovor o radu od 26.06.2012. godine ispunjava uslov za punovažnost ugovora o radu na određeno vreme kojim je zaposleni zasnovao radni odnos za period dok mu traje mandat na funkciji ... Rukometnog saveza Vojvodine, da osporena odredba tačke 3. podtačka 1 nije saglasna opštem aktu tužioca i zakonu i da je protivna prinudnim propisima i kao takva ništava, te da mu je radni odnos prestao po sili zakona istekom vremena na koje je zaključen, odnosno istekom mandata na mestu ..., u smislu odredbe člana 89. stav 3. Statuta, a u vezi odredbi člana 103. stav 1. i 105. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, člana 48. Zakona o radu i člana 34. stav 1. i 38. stav 1. Zakona o sportu.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev kao neosnovan, smatrajući da Statut tužioca, u delu koji reguliše zasnivanje radnog odnosa ..., ne predviđa ograničenje za zaključenje ugovora o radu na neodređeno vreme, te da iz ovih razloga osporena odredba ugovora (tačka 3. podtačka 1) nije u suprotnosti sa odredbama zakona i statuta.

Vrhovni sud nalazi da je pobijana presuda zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 89. stav 3. Statuta Rukometnog saveza Vojvodine od 01.03.2012. godine, predviđeno je da ... RSV zasniva radni odnos sa RSV ili zaključuje ugovor o angažovanju, za vreme trajanja mandata.

Odredbom člana 48. stav 1. Zakona o radu, propisano je da direktor, odnosno drugi zakonski zastupnik poslodavca može da zasnuje radni odnos na neodređeno ili određeno vreme. Stavom 2. istog člana, je predviđeno da se radni odnos zasniva ugovorom o radu, a stavom 3. da radni odnos na određeno vreme može da traje do isteka roka na koji je izabran direktor, odnosno do njegovog razrešenja.

Odredbom člana 38. stav 1. Zakona o sportu („Službeni glasnik RS“ br. 24/11 - važeći u vreme zaključenja ugovora o radu), propisano je da su opšti akti sportskog udruženja statut, pravilnik i odluka kojima se na opšti način uređuju određena pitanja, a stavom 2. istog člana, propisano je da je statut osnovni opšti akt sportskog udruženja.

Imajući u vidu navedene odredbe, u pogledu radnopravnog statusa ..., statut tužioca je opšti akt kojim se taj status uređuje, a odredba člana 88. stav 2. propisuje da ... RSV ima prava, ovlašćenja i odgovornosti poslovodnog organa RSV, odnosno kao direktor u pravnom licu, u skladu sa zakonom i drugim propisima kojima se uređuje rad i radni odnosi. Statutom tužioca definisani su uslovi koje mora da ispuni lice koje se imenuje za ..., a predviđeno je i da ... može da zasnuje radni odnos ili zaključi ugovor o angažovanju, za vreme trajanja mandata. Znači, Zakon o radu propisuje da direktor može da zasnuje radni odnos na određeno ili neodređeno vreme, a Statut tužioca članom 89. stav 3. konkretizuje pitanje radnopravnog statusa izabranog lica tako što predviđa da to lice može da zasnuje radni odnos ili da zaključi ugovor o radnom angažovanju, ali u oba slučaja samo za vreme dok mu traje mandat. Iz navedenog proizlazi da je tuženi sa Rukometnim savezom mogao da zasnuje samo radni odnos na određeno vreme kako je to pravilno zaključio i prvostepeni sud. Sledom navedenog, pravilan je zaključak da je ništava osporena odredba ugovora (član 3. podtačka 1), te da je tuženom prestao radni odnos po sili zakona istekom vremena (mandata) na koje je zaključen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2749/22 od 29.08.2022. godine, Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011 ... 10/2023), Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o ovoj reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.

Predmet tražene pravne zaštite, u ovom delu, je utvrđenje ništavosti odredbe člana 25. Ugovora o radu kojom je ugovorena isplata zarada u trajanju od šest meseci ukoliko tuženi ne bude reizabran i novčane naknade u slučaju otkaza od strane poslodavca, a nižestepenim odlukama zahtev tužioca u ovom delu je odbijen kao neosnovan, s obzirom da navedena odredba nije u suprotnosti sa prinudnim propisima radnopravnog zakonodavstva, jer se u suštini radi o ugovaranju navedenih isplata koje su ugovorene između tužioca i tuženog. Navedene naknade za prestanak funkcije i radnog odnosa mogu slobodnom voljom ugovornih strana biti ugovorene i u ugovoru o radu na određeno vreme i u ugovoru o radu na neodređeno vreme. Vrhovni sud iz ovih razloga nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer su odluke sudova o osnovanosti ovog dela tužbenog zahteva zasnovane na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, pa ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao ni potrebe novog tumačenja prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužioca izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2749/22 od 29.08.2022. godine u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca u odnosu na ovu presudu nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 11.08.2021. godine, radi utvrđenja ništavosti odredbe ugovora o radu.

Odredbom člana 441. ZPP, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, pa van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim o dopuštenosti ovog pravnog leka, a prema vrednosti spora.

Naime, iako je u konkretnom slučaju reč o sporu iz radnog odnosa, ne radi se o parnici iz radnih sporova u smislu člana 441. ZPP (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa. Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je našao da je revizija tužioca nedozvoljena u ovom delu, primenom člana 441. ZPP.

Na osnovu iznetog, a primenom člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu trećem izreke.

Odluku o troškovima revizijskog postupa Vrhovni sud je doneo na osnovu člana 165. stav 2, 154. i 163. ZPP, tako što je tužiocu dosudio opredeljene troškove za sastav revizije na presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 268/23 od 16.05.2023. godine, s obzirom da je po istoj uspeo, u iznosu od 49.500,00 dinara, prema važećoj AT. Troškovi na ime sudske takse nisu priznati, jer zahtev za naknadu ovih troškova nije opredeljen u smislu člana 163. stav 2. ZPP.

Tužilac nije uspeo u revizijskom postupku u odnosu na presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2749/22 od 29.08.2022. godine zbog čega mu troškovi za sastav revizije ne pripadaju, a zahtevi tuženog za naknadu troškova za sastav odgovora na revizije su odbijeni, jer ovi troškovi nisu bili nužni i neophodni za donošenje odluka o revizijama, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu četrvtom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković