Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 13804/10 od 01.06.2012. godine, obavezani su tužioci da tuženoj Republici Srbiji solidarno isplate troškove parničnog postupka u iznosu od 56.250,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5855/11 od 30.10.2012. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 13804/10 od 11.04.2012. godine i rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 13804/10 od 01.06.2012. godine.

Odlukom Ustavnog suda Srbije Už 9360/12 od 25.05.2015. godine, usvojena je žalba AA i VV i stavom prvim izreke utvrđeno da je presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 13804/10 od 11.04.2012. godine i presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5855/11 od 30.10.2012. godine, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajamčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok je u preostalom delu ustavna žalba odbačena. Stavom drugim izreke, poništena je drugostepena presuda i određeno je da navedeni sud donese novu odluku o žalbama podnosilaca izjavljenim protiv prvostepene presude i rešenja. Stavom trećim izreke, odlučeno je da ova odluka ima pravno dejstvo i prema licima koja nisu podnela ustavnu žalbu, a nalaze se u istoj pravnoj situaciji kao i podnosioci ustavne žalbe, saglasno odredbi člana 87. Zakona o Ustavnom sudu.

Pravnosnažnim rešenjem Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 105/18 od 30.06.2021. godine, stavom prvim izreke, nastavljen je postupak. Stavom drugim izreke, razdvojen je postupak u ovoj pravnoj stvari u odnosu na tuženu Kompaniju „International CG“ d.p. u stečaju i Kompaniju „Generalexport“ d.p. u stečaju i određeno je odvojeno raspravljanje. Stavom trećim izreke, taj sud se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u odnosu na tuženu Kompaniju „International CG“ d.p. u stečaju i Kompaniju „Generalexport“ d.p. u stečaju. Stavom četvrtim izreke, određeno je da se nakon pravnosnažnosti rešenja spisi predmeta dostave Privrednom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu za dalje postupanje u odnosu na tužene Kompaniju „International CG“ d.p. u stečaju i Kompaniju „Generalexport“ d.p. u stečaju.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1321/23 od 03.11.2023. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda Gž1 1321/23 od 21.05.2024. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 13804/10 od 11.04.2012. godine u delu stava prvog izreke tako što je usvojen tužbeni zahtev tužilaca i obavezan tuženi Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije, kao pravni sledbenik Agencije za privatizaciju da tužiocima isplati određene novčane iznose u evrima, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sve bliže navedeno tim stavom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke u pogledu odluke o zateznoj kamati na iznos glavnog potraživanja od 30.05.2009. godine do isplate i u stavu trećem izreke i u tim delovima predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Stavom trećim izreke, odbijena je žalba tužilaca i potvrđena prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke koji se odnosi na tuženu Republiku Srbiju i u stavu drugom izreke. Stavom četvrtim izreke, odbijena je žalba tužilaca i potvrđeno rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 13804/10 od 01.06.2012. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije, kao pravni sledbenik Agencije za privatizaciju je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, radi potrebe razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava, u smislu člana 395. ZPP.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R4 4/24 od 29.11.2024. godine, predloženo je Vrhovnom sudu odlučivanje o izjavljenoj reviziji tužene Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije, kao pravnog sledbenika Agencije za privatizaciju, u smislu člana 395. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je, postupajući po navedenom predlogu Apelacionog suda u Beogradu, na osnovu člana 395. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji se u konkretnoj situaciji primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), zaključio da nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužene Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije, kao pravnog sledbenika Agencije za privatizaciju,, imajući u vidu stav izražen u presudi Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1341/2016 od 31.01.2018. godine.

Vrhovni sud je, ispitujući dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja, na osnovu odredbe člana 401. stav 2. tačka 5. a u vezi člana 404. ZPP, utvrdio da revizija tužene Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije, kao pravnog sledbenika Agencije za privatizaciju, nije dozvoljena.

Tužba je podneta 01.11.2010. godine. Vrednost predmeta spora najvišeg pobijanog dela je 5.400 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate.

Odredbom člana 394. stav 2. ZPP, je propisano, da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“, br.55/14, koji se primenjuje od 31.05.2014. godine), je propisano, da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Kako vrednost predmeta spora pobijane pravnosnažne presude na ime glavnog zahteva, ne prelazi merodavnu vrednost za ocenu dozvoljenosti revizije u iznosu od 40.000 evra, to revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu citiranih odredbi člana 394. stav 2. ZPP i člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbi člana 395. i 404. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković