Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), i našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zasnovao radni odnos na određeno vreme kod tuženog ugovorom o radu od 21.10.2014. godine, do 20.11.2014. godine, po kom je obavljao poslove ... . Nakon toga, između parničnih stranaka je zaključeno više ugovora o radu na određeno vreme s tim da su zaključno sa ugovorom od 01.08.2016. godine, ugovori zaključivani bez navođenja osnova a nakon toga tuženi je sa tužiocem sukcesivno zaključivao ugovore u kojima je kao osnov zaključenja navedena „realizacija projekta“. Poslednji ugovor zaključen je 01.02.2021. godine za period od 01.02. do 28.02.2021. godine. Rešenjem tuženog od 26.02.2021. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu od 01.02.2021. godine zbog isteka vremena na koji je ugovor zaključen. Tužilac je u radnom odnosu kod tuženog bio bez prekida od 21.10.2014. godine do 28.02.2021. godine. Radio je sve vreme iste poslove.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužilac kod tuženog bez prekida radio iste, odnosno istovrsne poslove duže od 24 meseca, da je potreba za radom tužioca kod tuženog bila stalna i da je kontinuirani rad tužioca u trajanju od nekoliko godina predstavljao odraz stalne potrebe poslodavca. Takođe su zaključili da ugovori nisu zaključeni po dva razlitiča osnova, odnosno da tuženi nije dostavio dokaze kojima bi bili potvrđeni navodi da su Aneksi ugovora isključivo vezani za projekat.

Međutim, s obzirom na to da je tuženi korisnik javnih sredstava, nižestepeni sudovi su različito primenili odredbe Zakona o budžetskom sistemu i pravila o teretu dokazivanja u vezi sa primenom tog zakona. Prvostepeni sud je ocenio da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan budući da je tužilac radio u periodu kada je na snazi bila zabrana primanja u radni odnos na neodređeno vreme kod korisnika javnih sredstava, što jeste tuženi, u smislu člana 27. stav 34. Zakona o budžetskom sistemu a da je u konkretnom slučaju izostala saglasnost tela Vlade uz prethodno pribavljanje mišljenja Ministarstva za zapošljavanje novih lica, pa i tužioca, radi popune radnih mesta kod tuženog. Nasuprot tome, primenom istih zakonskih odredbi, drugostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužioca osnovan iz razloga što tuženi nije dostavio dokaz o tome da je pokušao da pribavi saglasnost Vlade niti za tužioca niti za drugog zaposlenog.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je preinačenjem prvostepene presude i usvajanjem tužbenog zahteva, pogrešno primenio materijalno pravo na šta tuženi osnovano u reviziji ukazuje.

Prema odredbama Zakona o radu, radni odnos se zasniva ugovorom o radu, koji zaključuju zaposleni i poslodavac pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku. Takođe je propisano šta ugovor o radu sadrži u smislu člana 33. Zakona o radu. Ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme za zasnivanje radnog odnosa čiji je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba. Poslodavac može da zaključi jedan ili više ugovora o radu na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca, s tim što se pod prekidom ne smatra prekid rada kraći od 30 dana, a izuzetno ugovor o radu na određeno vreme može se zaključiti za rad na projektu čije je vreme unapred određeno, najduže do završetka projekta. Radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje 5 radnih dana o isteku roka za koji je zasnovao radni odnos, što propisuje član 37. Zakona o radu.

U konkretnom slučaju, tužilac je bio u radnom odnosu na određeno vreme, bez prekida, u periodu od 21.10.2014. godine do 28.02.2021. godine, po ugovorima o radu na određeno vreme. Međutim, tuženi je korisnik javnih sredstava, što je isticao i u toku postupka, a što proizlazi i iz evidencije korisnika javnih sredstava koja se vodi u Ministarstvu finansija – Uprava za trezor. Naime, tuženi spada u ostale korisnike javnih sredstava, a nalazi se pod kontrolom rada Ministarstva odbrane koje je direktni budžetski korisnik. S obzirom na to da je tuženi korisnik javnih sredstava u odnosu na njega se primenjuje Zakon o budžetskom sistemu koji je lex specialis u odnosu na odredbe Zakona o radu.

Zakonom o budžetskom sistemu, kao i Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“ br. 108/13 koji je stupio na snagu 07.12.2013. godine) i kasnijim izmenama i dopunama, članom 27e stav 34. propisano je da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2020. godine a izuzetno od stava 34. ovog člana, radni odnos sa ovim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva. Članom 105. istog zakona propisano je da ako su odredbe drugih zakona, odnosno propisa u suprotnosti sa ovim zakonom primenjuju se odredbe ovog zakona.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“ br. 149/20 od 11.12.2020. godine), čija primena je počela 01.01.2021. godine. Članom 3. ovog zakona, dodat je posle člana 27j član 27k kojim je propisano da je korisnicima javnih sredstava dozvoljeno da bez posebnih dozvola i saglasnosti u tekućoj kalendarskoj godini prime u radni odnos na neodređeno vreme i radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika do 70% ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos na neodređeno vreme po bilo kom osnovu u prethodnoj kalendarskoj godini, umanjen za broj novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u toj kalendarskoj godini, dok po prijemu novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika iznad tog procenta odlučuje telo Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva.

Tužilac je kod tuženog radio po osnovu ugovora o radu na određeno vreme zaključenih u periodu od 21.10.2014. godine do 28.02.2021. godine, pa se na konkretan slučaj ima primeniti član 27k Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“ br. 149/20 od 11.12.2020. godine).

Kako tužilac u toku postupka nije isticao činjenicu da su u periodu od 01.01.2021. godine do 28.02.2021. godine kada mu je prestao radni odnos, bili ispunjeni uslovi da ga tuženi primi u radni odnos na neodređeno vreme, bez posebnih dozvola i saglasnosti, u smislu člana 27k Zakona o budžetskom sistemu, to činjenica da radni odnos tužioca prestao nakon što je ublažena zabrana zapošljavanja u odnosu na ranije važeći član 27e Zakona o budžetskom sistemu nije od uticaja i tužbeni zahtevi tužioca nisu osnovani.

Pravilna je odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu njegov ishod.

Zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka je odbijen, jer tužilac u postupku po žalbi nije uspeo.

Shodno izloženom, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

S obzirom na uspeh tuženog u postupku po reviziji, odmereni su troškovi koji mu pripadaju na osnovu odredbe člana 165. stav 2. u vezi sa članom 153. stav 2. i 154. ZPP i to na ime sastava revizije u iznosu od 36.000,00 dinara, primenom važeće Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata. Troškovi sudskih taksi na reviziju i odluku po reviziji tuženom nisu priznati budući da u tom delu zahtev tuženog nije bio opredeljen u smislu člana 163. stav 3. ZPP.

Iz tih razloga Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković