.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3786/2023
21.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Atila Mraznica i Dragan Maravić, advokati iz ..., protiv tuženog „Delta DMD“ d.o.o. Beograd, čiji su punomoćnici Dušan Garašanin, Sandra Bandić i Ivana Drobac, advokati iz ..., radi utvrđenja zlostavljanja na radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 936/23 od 28.04.2023. godine, u sednici održanoj 21.02.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 936/23 od 28.04.2023, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 936/23 od 28.04.2023. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu P1 103/18 od 03.11.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je pretrpeo zlostavljanje na radu od strane BB, internog kontrolora i VV, svog neposrednog rukovodioca, na taj način što je u periodu od 08.11.2017. godine do 20.11.2017. godine neopravdano prekomerno nadzirao rad tužioca, što je pomoću tehničkog sredstva – GSP uređaja fizički pratio i fotografisao kretanje tužioca službenim automobilom, te pratio njegovo kretanje i ponašanje van vozila, dok je tužiocu, rukovodilac VV tokom decembra meseca 2017. godine određivao neprimerene rokove za izvršenje radnih zadataka, zbog čega je tužilac bio primoran da radi za vreme svog godišnjeg odmora u periodu od 04.12.2017. godine do 15.12.2017. godine, te je dana 08.01.2018. godine neposredni rukovodilac tužiocu neopravdano oduzeo službeni automobil, što predstavlja sredstvo potrebno za obavljanje posla tužioca. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade nematerijalne za pretrpljeni strah isplati 400.000,00 dinara sa pripadajućom kamatom. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 169.300,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 936/23 od 28.04.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i drugom izreke. Preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj presudi, tako što je obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 260.250,00 dinara. Obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove drugostepenog postupka. Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešene primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Tuženi je podeno odgovor na reviziju.
Po oceni Vrhovnog suda, uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 10/23) u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca u sporu za ostvarivanje sudske zaštite zbog zlostavljanja na radu (utvrđenjem da nije pretrpeo zlostavljanje na opisani način), kao i za naknadu nematerijalne štete. Uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti potreba za ujednačavanjem sudske prakse i novim tumačenjem prava u pogledu primene odredbe člana 6. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“, br. 36/10), kojim je pravno standardizovan pojam zlostavljanja i izvršioca zlostavljanja. Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o parnici radi utvrđenja zlostavljanja na radu i naknade štete, to odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, a razlozi revizije se pretežnim delom odnose na pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Spor zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom jeste radni spor (član 29. stav 4. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu). Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nisu predviđena posebna pravila o dozvoljenosti revizije. Odredbom člana 441. ZPP, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi zaštite od zlostavljanja na radu i naknade štete tužilac je podneo 18.05.2018. godine. Vrednost predmeta spora je 400.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se tražena pravna zaštita ne odnosi na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, a da vrednost predmeta spora pobijanog dela novčanog potraživanja ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju je odbijen primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 154. ZPP, jer isti nisu bili potrebni u revizijskom postupku.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
