Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 591/19 od 01.03.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 952/15 od 20.04.2018. godine u stavu prvom, drugom, trećem i petom izreke.

Protiv pravnosnažne drugostepene odluke tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 87/18), Vrhovnog kasacionog suda je našao da je revizija tuženog osnovana.

U redovnom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu prodavca. Tuženi je doneo rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji zbog učinjene povrede radne obaveze iz člana 134. stav 1. i 2. u vezi člana 132. stav 1. tačka 3. Pravilnika o radu tuženog a u vezi sa članom 20. stav 2. tačka 1. i 2. Ugovora o radu jer je tužilja učinila povredu radne obaveze iz člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu. Tužilja 28.02.2014. i 04.04.2014. godine prilikom kontrole maloprodjanog objekta – kioska tuženog u kojem je tužilja radila, nije sprovela aktivnu prodajnu politiku koja je u tom trenutku određena za takav način prodaje što je utvrđeno i prilikom kontrole od strane organizatora prodaje. Naime, direktor tužene doneo je Odluku broj .. od 14.02.2014. godine o organizovanoj aktivnoj prodaji robe dostavljača „Jafa“ počev od 17.02.2014. do 02.03.2014. godine te su zaposleni pa i tužilja u svim objektima bili dužni da vrše aktivnu prodaju čokoladica „Jafa“ i upaljača. Tužilja se nalazila u periodu od 30.04.2014. do 06.06.2014. godine na bolničkom lečenju. Nižestepeni sudovi nalaze da bez obzira što tužilja nije u navedeno vreme vršila aktivnu prodaju pomenutih proizvoda ona nije počinila povredu radne obaveze koja joj se stavlja na teret odnosno nema krivice za tu povredu jer tužilja kao zaposlena nije dužna da izvršava obaveze čijim izvršenjem bi učinila prekršaj. Naime, Zakonom o zaštiti potrošača je zabranjena takozvana nasrtljiva prodaja a postupanje tužilje u konkretnom slučaju na način kako je to od nje tražio tuženi kao poslodavac predstavljala bi vid nasrtljive poslovne prakse što je zakonom zabranjeno pa otuda u radnji tužilje nema elemenata povrede radne obaveze koja joj se stavlja na teret zbog čega su nižestepeni sudovi našli da je njen tužbeni zahtev osnovan pa su ga kao takvog i usvojili.

Zakon o radu („Službeni glasnik RS“ 24/05 i 61/05) je u članu179. tačka 2. propisao da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje, potrebu poslodavca i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu. Pravilnikom o radu tuženog od 17.12.2013. godine kao opštim aktom u članu 134. je propisano da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposeni svojom krivicom učini povredu radne obaveze kao što su neizvršavanje i neblagovremeno i nesavesno i nemarno izvršavanje radnih dužnosti i obaveza predviđenih zakonom, Pravilnikom i Ugovorom o radu ili ako zaposleni ne izvršava naredbe pretpostavljenog. Naredbom direktora tuženog, koji je bez sumnje pretpostavljeni tužilji propisana je takozvana aktivna prodaja odnosno obaveza prodavaca da se kupcima obraćaju rečima „Da li želite da probate, kupite čokoladicu „Jafa oranž“ proizvod je na akciji“. U postupku je nesumnjivo utvrđeno da je kontrolom od strane ovlašćenih lica u dva navrata u periodu u kome je postojala obaveza aktivne prodaje utvrđeno da tužilja takvu aktivnu prodaju nije vršila. Iz navedenog proizilazi da je tužilja izvršila radnju koja se može tretirati povredom radne obaveze u smislu napred citiranih odredaba zakona.

Stoji činjenica, o kojoj se izjašavaju nižestepeni sudovi da tužilja ne bi bila dužna da vrši obavezu čija radnja predstavlja protivpravno postupanje odnosno zabranjeno delovanje. U tom smislu nižestepeni sudovi smatraju da je aktivna prodaja koja je bila naložena tužilji u konkretnom slučaju zabranjena kao vid nasrtljive poslovne prakse iz Zakona o zaštiti potrošača. Međutim, ovakav zaključak nižestepenih sudova se ne može prihvatiti kao pravilan jer se zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Odredbom člana 24. i 25. Zakona o zaštiti potrošača („Službeni glasnik RS“ 73/10), koji se primenjuje u konkretnom slučaju (nižestepeni sudovi se pozivaju na kasnije doneti Zakon o zaštiti potrošača – član 22. i 23. koji su u osnovi identični pomenutim odredbama prethodnog zakona) su propisani slučajevi nasrtljive poslovne prakse odnosno oblici poslovne prakse koji se smatraju nasrtljivom poslovnom praksom. Iskaz koji je tužilja bila dužna da daje kupcima u konkretnom slučaju se može tretirati ponudom za zaključenje ugovora o kupoprodaji koju kupac ni u kom slučaju nije bio dužan da prihvati niti mu se u izgled stavljala bilo kakva šteta ako takvu ponudu ne prihvati. S obzirom da je odgovarajućim aktima poslodavca utvrđena obaveza tužilje kao zaposlene da ističe ponudu u vezi sprovođenja takozvane aktivne prodaje a da tužilja to nije uradila ona je svojom radnjom učinila povredu radne obaveze koja joj je stavljena na teret pa je otuda rešenje o otkazu ugovora o radu u smislu napred citiranih odredaba zakonito a samim tim i tužbeni zahtev tužilje neosnovan. Sve su to razlozi zbog kojih su preinačene nižestepene odluke i tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

Tužena je u sporu uspela, troškove opredelila i tražila i to na iznos od 83.950,00 dinara za prvostepeni postupka kao i za troškove revizije. Po vrednosti spora tužilji za pisanje revizije pripada iznos od 33.000,00 dinara po AT te takse na reviziju u iznosu od 3.400,00 dinara što sa troškovima prethodnog postupka od 83.950,00 dinara čini ukupne stvarne i nužne troškove od 119.650,00 dinara pa ih sud i dosuđuje na osnovu člana 154. i 155. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić