U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Željko Jurić, advokat iz ..., protiv tuženog „COLD SOFT“ D.O.O. Beograd u likvidaciji, sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Predrag Savić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1194/18 od 15.05.2019. godine, u sednici održanoj dana 02.09.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1194/18 od 15.05.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1478/14 od 20.10.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i poništeno rešenje tuženog od 01.07.2014. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu. Stavom drugim izreke, Prvi osnovni sud u Beogradu se oglasio stvarno nenadležnim u odnosu na tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu naknadi štetu u vidu izgubljene zarade za period od jula 2014. godine u iznosu od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS uvećan za iznos zakonske zatezne kamate počev od 01.07.2014. godine do isplate i za avgust 2014. godine u iznosu od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS uvećan za iznos zakonske zatezne kamate počev od 01.08.2014. godine do isplate, a na ime naknade umesto vraćanja na rad tužiocu isplati iznos od 36.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS sa zakonskom zateznom kamatom od 01.07.2014. godine do isplate, te je odlučeno da se po pravnosnažnosti rešenja predmet dostavi Privrednom sudu u Beogradu kao stvarno nadležnom sudu. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 225.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1194/18 od 15.05.2019. godine, stavom prvim izreke odbijena je, kao neosnovana, žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu drugom i trećem izreke i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u granicama propisanim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20) i odlučio da revizija tuženog nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnim povredama odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog po ugovoru o radu od 22.09.2011. godine na poslovima ..., a rešenjem direktora tuženog od 01.07.2014. godine mu je otkazan ugovor o radu zbog nepoštovanja radne discipline kod poslodavca i određeno da mu radni odnos prestaje dana 01.07.2014. godine. Prema razlozima sadržanim u obrazloženju rešenja, zaposlenom je otkazan ugovor o radu jer je utvrđeno da već duže vreme ne poštuje radnu disciplinu prilikom obavljanja poslova na kojima radi, te da je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su utvrdili da donošenju osporenog rešenja nije prethodilo ni usmeno ni pismeno upozorenje zaposlenom na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, zbog čega je isto nezakonito, jer ne sadrži činjenični opis radnji koje su tužiocu stavljene na teret, odnosno vreme i način kršenja radne discipline i uskraćeno mu je pravo na odbranu, jer je osporeno rešenje doneto u nezakonito sprovedenoj proceduri. Protivno članu 180. Zakona o radu, tužiocu nije dostavljeno pismeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu i omogućeno da se izjasni i iznese svoju odbranu.

Vrhovni kasacioni sud je našao da su nižestepeni sudovi pri tako utvrđenom činjeničnom stanju pravilno primenili materijalno pravo kada su poništili rešenje tuženog kao nezakonito.

Odredbom člana 179. tačka 3) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05, 54/09) propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Odredbom člana 180. istog Zakona, propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. tač. 1) - 6) ovog zakona zaposlenog pismenim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja (stav 1.).U upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje (stav 2.).

Odredbom člana 184. stav 1. Zakona o radu propisano je da otkaz ugovora o radu iz člana 179. tač. 1), 2), 3), 5) i 6) ovog zakona poslodavac može dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od šest meseci od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza, a odredbom člana 185. istog Zakona da se ugovor o radu otkazuje rešenjem, u pismenom obliku, i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.

Shodno citiranim zakonskim odredbama, nepoštovanje radne discipline propisane aktom poslodavca je fakultativni osnov iz kog poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu. Pre otkaza ugovora o radu iz ovog otkaznog razloga, poslodavac je dužan da zaposlenog pismenim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. Poslodavac je dužan da u upozorenju navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje. Otkaz ugovora o radu iz naznačenog otkaznog razloga poslodavac, u smislu člana 184. Zakona o radu, može dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od šest meseci od dana nastupanja činjenice koje su osnov za davanje otkaza. Obrazloženje odluke o otkazu ugovora o radu zaposlenom od strane poslodavca mora da sadrži vreme i način, odnosno činjenični opis radnji koje se zaposlenom stavljaju na teret, a koje poslodavac smatra nepoštovanjem radne discipline zbog kog zaposleni ne može da nastavi rad kod poslodavca, te činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu.

Suprotno navedenim pravilima, osporeno rešenje osim navođenja osnova po kom se zaposlenom otkazuje ugovor o radu, ne sadrži druge bitne elemente obrazloženja, zbog čega je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je to dovoljan razlog nezakonitosti osporenog rešenja. Takođe, osporeno rešenje doneto je u nezakonito sprovedenoj proceduri, jer zaposlenom nije dostavljeno pismeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, čime mu je uskraćeno pravo na odbranu.

Iz navedenih razloga, na osnovu odredaba člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić