.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 385/2021
29.11.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca – protivtuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Spasojević, advokat iz ..., protiv tuženog – protivtužioca Auto centar „Tehnički auto pregled i registracija“ DOO Beograd, čiji je zakonski zastupnik Zoran Vesnić, radi poništaja odluke i isplate, odlučujući o reviziji tuženog - protivtužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3266/19 od 15.09.2020. godine, u sednici veća održanoj 29.11.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog - protivtužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3266/19 od 15.09.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3266/19 od 15.09.2020. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Čačku P1 82/19 od 11.06.2019. godine tako što je, stavom prvim izreke, usvojen tužbeni zahtev tužioca – protivtuženog pa je poništeno kao nezakonito rešenje direktora tuženog – protivtužioca od 05.10.2012. godine, koje je kod tuženog zavedeno pod brojem ../2012 o suspendovanju sa radnog mesta tužioca, zaposlenog na radnom mestu ..., zbog teške povrede radne obaveze utvrđene 31.07.2012. godine; stavom drugim izreke, usvojen tužbeni zahtev tužioca – protivtuženog, pa je poništeno kao nezakonito rešenje direktora tuženog – protivtužioca, koje kod tuženog zavedeno pod brojem ../2012 od 13.11.2012. godine o otkazu ugovora o radu tužiocu zaposlenom na radnom mestu ... kod tuženog, zbog teške povrede radne obaveze; stavom trećim izreke, usvojen tužbeni zahtev tužioca – protivtuženog pa je poništeno kao nezakonita odluka direktora tuženog – protivtužioca koja je kod tuženog zavedena pod brojem ../2012 od 13.11.2012. godine o otkazu ugovora o radu tužiocu zaposlenom na radnom mestu ... zbog teške povrede radne obaveze; stavom četvrtim izreke, usvojen tužbeni zahtev tužioca – protivtuženog pa je obavezan tuženi – protivtužilac da na ime doprinosa za PIO koje je isplatio tužilac, a po zakonu je bio dužan da isplati tuženi, i na ime zarade, isplati pojedinačne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom po mesecima, u iznosima bliže označenim u ovom delu izreke u roku od 15 dana od prijema presude; stavom petim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tuženog – protivtužioca kojim je tražio da se obaveže tužilac – protivtuženi da mu na ime naknade štete isplati: iznos od 60.000,00 dinara za novčanu kaznu za pravno lice protivtužioca iz prekršajnog postupka koji se vodi u predmetu Pp 139/13, sa zakonskom zateznom kamatom od 22.11.2012. godine; iznos od 5.000,00 dinara za novčanu kaznu za odgovorno lice u pravnom licu iz prekršajnog postupka Pp 139/13, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 22.11.2012. godine do isplate; iznos od 177.135,00 dinara za novčanu naknadu za zakup objekta tehničkog pregleda protivtužioca sa zakonskom zateznom kamatom počev od 22.11.2012. godine do isplate; iznos od 79.840,00 dinara za novčanu taksu za otvaranje tehničkog pregleda protivtužioca sa zakonskom zateznom kamatom počev od 22.11.2012. godine do isplate; iznos od 110.000,00 dinara za novčanu naknadu za izgubljenu dobit zbog neostvarenog prihoda za jedan mesec sa zakonskom zateznom kamatom počev od 22.11.2012. godine do isplate i iznos od 126.554,58 dinara za novčanu naknadu i isplatu bruto zarade za tri radnika za jedan mesec kada protivtuženi nije radio sa zakonskom zateznom kamatom počev od 22.11.2012. godine do isplate, sve u roku od osam dana od dana prijema prepisa presude i stavom šestim izreke, obavezan je tuženi – protivtužilac da tužiocu – protivtuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 512.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do konačne isplate ukoliko iste ne plati u roku od 15 dana od dana prijema presude.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude reviziju je 06.11.2020. godine izjavio tuženi – protivtužilac.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13- US, 55/14 i 87/18) – u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 2) ZPP, propisano je da je revizija nedozvoljena ako nije izjavljena preko punomoćnika advokata, izuzev kada je stranka advokat. Prema odredbi člana 85. stav 6. istog zakona, stranku mora da zastupa advokat u postupku po vanrednim pravnim lekovima, izuzev ako je sama advokat.
U konkretnom slučaju, reviziju je izjavio direktor tuženog – protivtužioca Zoran Vesnić lično, a ne preko punomoćnika – advokata, pa je revizija prema članu 410. stav 2. tačka 2) ZPP, nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Katarina Manojlović Andrić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
