Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...10/23 – drugi zakon), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se ona može izjaviti, primenom člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tuženog u periodu od 14.11.2018. godine do 31.12.2021. godine neprekidno obavljala poslove radnog mesta „mlađi savetnik“ u Službi za katastar nepokretnosti ... - Odsek za pravne poslove ..., po osnovu više ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova: prvi ugovor od 09.11.2018. godine (za period 14.11.2018. -31.12.2018. godine), a poslednji ugovor od 31.08.2021. godine (za period 01.09.2021. - 31.12.2021. godine). Tužilja je poslove ovog radnog mesta (koji su sistematizovani kod tuženog Pravilnikom o sistematizaciji poslova) obavljala sa punim radnim vremenom sve do kraja oktobra 2021. godine (kada je prestala da radi zbog trudnoće), kao i zaposleni sa punim radnim vremenom i uz isplatu zarade.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev primenom odredaba članova 2. stav 1. i 48. stav 1. Zakona o državnim službenicima, ocenivši da tužilja nije stekla status državnog službenika, jer nije zasnovala radni odnos kod tuženog u skladu sa navedenim zakonom po osnovu javnog konkursa, pri činjenici da je poslove obavljala po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, koji nemaju karakter radnog odnosa, tako da se ne mogu upodobiti ugovorima na određeno vreme. Zaključili su da se nisu stekli uslovi za preobražaj radnog odnosa u smislu odredbe člana 37. Zakona o radu, a ni u smislu odredbe člana 63. Zakona o državnim službenicima, budući da rad po navedenim ugovorima ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme, s obzirom da se ne radi o radnom odnosu, već o radu van radnog odnosa. Dodatna argumentacija drugostepenog suda je tuženi javno preduzeće koje po članu 2. stav 1. tačka 5) Zakona o budžetskom sistemu spada u korisnike javnih sredstava, zbog čega se u odnosu na njega primenjuju odredbe tog zakona kojima je u spornom periodu bila propisana zabrana zasnivanja radnog odnosa sa novim licem radi popunjavanja slobodnih odnosno upražnjenih radnih mesta.

Po oceni Vrhovnog suda, nisu osnovani navodi revidenta da su nižestepeni sudovi u ovom sporu pogrešno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 32. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 54/09 sa izmenama i dopunama), propisano je da se ugovor o radu zaključuje pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku. Prema stavu 2.istog člana, ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi Ugovor o radu u skladu sa stavom 1. tog člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad. Odredbom člana 37. ovog zakona, propisano je da se ugovor o radu može zaključiti na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje predodređeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba (stav 1), a poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana na osnovu kog se radni odnos, sa istim zaposlenim, zasniva na period koji, sa prekidima ili bez prekida, ne može biti duži od 24 meseca (stav 2). Odredbom člana 187. stav 1., propisano je da za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu.

Odredbom člana 197. Zakona o radu (privremeni i povremeni poslovi), propisano je da poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa: 1) nezaposlenim licem; 2) zaposlenim koji radi nepuno radno vreme – do punog radnog vremena; 3) korisnikom starosne penzije. Ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuje se u pisanom obliku.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za pružanje tražene pravne zaštite tužilji primenom člana 37. Zakona o radu kojima se propisuju uslovi za preobražaj radnog odnosa sa određenog na neodređeno vreme. Ovo stoga što je tuženi korisnik javnih sredstava, to se po članu 2. stav 1. tačka 5. u odnosu na njega primenjuje Zakon o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 54/09...149/20), važeći u vreme nastanka spornog pravnog odnosa, kao lex specialis u odnosu na Zakon o radu.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik Republike Srbije“, br 108/13) u članu 27e. dodat je stav 34. kojim je propisano da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2015. godine, izuzev uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva. Odredba člana 27e. stav 34. navedenog zakona novelirana je više puta tako da je zabrana korisnika javnih sredstava da zasnivaju radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta postojala sve do 31.12.2020. godine.

Odredbom člana 105. Zakona o budžetskom sistemu propisano je da ako su odredbe drugih zakona, odnosno propisa u suprotnosti sa tim zakonom, primenjuju se odredbe tog zakona. Iz navedene odredbe proizlazi da se odredbe Zakona o budžetskom sistemu, kojima je propisana zabrana zasnivanja radnog odnosa sa novim licima radi popunjavanja slobodnih odnosno upražnjenih radnih mesta kod korisnika javnih sredstava, u odnosu na odredbe Zakona o radu nalaze u odnosu posebnog prema opštem zakonu i da se zato primenjuje pravilo da odredbe posebnog zakona derogiraju odredbe opšteg zakona.

Sledstveno izloženom, u vreme kada je započelo radno angažovanje tužilje kod tuženog po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima od 14.11.2018. godine odredbe posebnog Zakona o budžetskom sistemu zabranjivale su tuženom da zasnuje radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta, zbog čega je isključena mogućnost primene i odredbe člana 32. stav 2. Zakona o radu, o pravnoj fikciji zasnivanja radnog odnosa na neodređeno vreme u slučaju kada između zaposlenog i poslodavca nije zaključen pisani ugovor o radu pre stupanja zaposlenog na rad.

Postojanje izuzetka od zabrane novog zapošljavanja, predviđeno članom 27e. stavovima 35. – 37. Zakona o budžetskom sistemu, po shvatanju revizijskog suda ne utiče na drugačiju odluku o izjavljenoj reviziji. Prema tim odredbama, izuzetno od stava 34. tog člana, radni odnos sa novim licima mogao se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva; ukupan broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge, i lica angažovanih po drugim osnovima kod korisnika javnih sredstava ne može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih; izuzetno od stava 36. tog člana, broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovora o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovima kod korisnika javnih sredstava, može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih, uz saglasnost tela Vlade na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva. Date saglasnosti omogućavaju tuženom da zaposli nova lica (na određeno vreme, zbog povećanog obima posla) uz uslov da raspolaže potrebnim sredstvima, ali ga ne obavezuju da baš sa tužiocem zasnuje radni odnos, jer je tuženi poslodavac slobodan u izboru sa kojim licem po tom osnovu će zasnovati radni odnos. U konkretnom slučaju, prema stranačkom iskazu tužilje, po raspisanom konkursu za prijem u radni odnos na neodređeno vreme za ovo radno mesto iz 2021. godine (na koji je tužilja podnela prijavu) tuženi nije izabrao tužilju među prijavljenim kandidatima, što je u domenu autonomije volje tuženog kao poslodavca. Nema mesta ni primeni odredbe člana 27k. Zakona o budžetskom sistemu, unetu novelama tog zakona objavljenim u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 149/20. Označena odredba primenjuje se od 01.01.2021. godine i reguliše ograničenje zapošljavanja kod korisnika javnih sredstava i nema retroaktivno dejstvo. Ovo stoga što tužilja traži utvrđenje da je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme od 14.11.2018. godine, danom stupanja na rad kod tuženog. U parničnom postupku sud odlučuje u granicama zahteva koji su postavljeni u postupku (član 3. stav 1. ZPP), a u vreme kada je tužbenim zahtevom traženo utvrđenje da je radni odnos zasnovan važila je zabrana zapošljavanja propisana članom 27e. stav 34. Zakona o budžetskom sistemu, dok se odredba o ograničenju zapošljavanja iz člana 27k. tog zakona ne može retroaktivno primeniti.

Suprotno navodima revizije da se ugovori koje je tuženi zaključivao sa tužiljom ne mogu smatrati ugovorima o obavljanju privremnih i povremenih poslova, već radom na određeno vreme zbog povećanog obima posla s obzirom na karakter poslova koje je obavljala, trajanje radnog vremena i dužinu radnog angažovanja, po stavu revizijskog suda potreba tuženog za radnom snagom i zabrana novog zapošljavanja nametnula je potrebu da se problem nedostatka zaposlenih rešava kroz rad van radnog odnosa, u skladu sa odredbom 197. Zakona o radu. Stoga, tuženi zaključenjem ugovora o privremenim i povremenim poslovima nije zloupotrebio pravni institut privremenih i povremenih poslova, sa namerom da izbegne zasnivanje radnog odnosa sa tužiljom.

Ni navodima revizije da je tužilja uživala posebnu zaštitu od otkaza ugovora o radu, budući da je bila trudna u navedenom periodu ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane odluke. Posebna zaštita od otkaza ugovora o radu propisana je odredbom člana 187. Zakona o radu i odnosi se samo na lica koja imaju zaključen ugovor o radu. Tužilja je bila radno angažovana na osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova te se njihovim zaključenjem ne zasniva radni odnos, tako da zaposleni zaključenjem ovih ugovora nema prava koja ima zaposleni koji zasniva radni odnos. Sledom iznetog, rad na osnovu ovih ugovora ne može prerasti u radni odnos tzv „preobražaj“ radnog odnosa na neodređeno vreme (član 37. stav 6. Zakona o radu), kako to pravilno zaključuju nižestepeni sudovi, pa shodno navedenom ne postoje uslovi da tužilja ostvari pravo na posebnu zaštitu iz navedene odredbe Zakona o radu.

Pored toga, u konkretnom slučaju nije došlo do otpuštanja tužilje od strane tuženog protivno članu 8. (zaštita zaposlenja i nediskriminacija) Konvencije MOR o zaštiti materinstva kojim je propisano da otpuštanje žene sa posla za vreme trudnoće i odsustva iz člana 4. (porodiljsko odsustvo) ili 5. (odsustvo u slučaju bolesti ili komplikacija) u periodu nakon njenog povratka na posao propisanog domaćim zakonom ili propisima smatra se nezakonitim, osim iz razloga koji nemaju veze sa trudnoćom, porođajem i dojenjem kao njegovom posledicom, pri čemu teret dokazivanja da razlozi za otpuštanje nemaju veze sa trudnoćom, porođajem i dojenjem snosi poslodavac (tačka 1.). Ovo stoga što je tužilja pre isteka radnog angažovanja po poslednjem ugovoru o obavljanju privremenih i povremenih poslova (ugovor od 31.08.2021. godine za period 01.09.2021. - 31.12.2021. godine) sama prestala sa radom kod tuženog zbog visoke trudnoće krajem oktobra 2021. godine.

Navodi revizije tužilje koji se neposredno ili posredno odnose na sprovedeni dokazni postupak i ocenu dokaza, te upućuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje nisu posebno razmotreni budući da u smislu člana 407. stav 2. ZPP ne predstavljaju dozvoljen revizijski razlog.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković