U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog radio na radnom mestu ... u Odeljenju ... . Pravilnikom u izmenama i dopunama Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova koji je tuženi doneo 01.04.2011. godine smanjen je broj izvršilaca na tom radnom mestu sa 11 na 9 zaposlenih. Odlukom tuženog od 18.05.2011. godine o prestanku potrebe za obavljanjem određenih poslova utvrđena je lista od 9 zaposlenih koji su višak, među kojima se nalazi i tužilac. Tuženi je 02.06.2011. godine doneo rešenje kojim je utvrdio da tužiocu prestaje radni odnos i da mu je 30.05.2011. godine isplaćena otpremnina. Zaposlene za čijim radom je prestala potreba utvrdila je Komisija oformljena odlukom direktora tuženog od 11.04.2011. godine. Utvrđivanje zaposlenih za čijim je radom prestala potreba vršeno je korišćenjem ocena koji su neposredni rukovodioci dali za period od 01.09.2009. godine do 31.09.2010. godine u skladu sa Pravilnikom tuženog o ocenjivanju radnog učinka zaposlenih. Tužilac je dobio ocenu 2,97. u Odeljenju ekspedicije bilo je zaposlenih preko omladinske zadruge, na poslovima koje je tužilac mogao da obavlja. Prilikom ocenjivanja tužioca, primenjivan je jedan od kriterijuma - odsustvovanje tužioca sa rada zbog bolovanja, što je protivno odredbi člana 151. Zakona o radu, kojim je propisano da kriterijum za utvrđivanje viška zaposlenih ne može da bude odsustvovanje zaposlenog sa rada zbog privremene sprečenosti za rad.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev osnovan iz više razloga. Po nalaženju tog suda u vreme kada je osporeno rešenje doneto u Odeljenju ekspedicije tuženog bilo je zaposlenih lica preko omladinske zadruge na poslovima koje je tužilac mogao da radi i na koje je mogao biti raspoređen, da je tužilac mogao dokvalifikacijom da se obuči za obavljanje poslova koji su tuženom bili potrebni, da je tuženi postupio suprotno članu 172. stav 2. Zakona o radu, da je u Odeljenju ... zaposlio dva lica, a trebalo je da tužiocu da prednost u zapošljavanju, da je prilikom utvrđivanja viška zaposlenih primenjivao ocene koje se koriste za ocenu radnog učinka zaposlenih, a ne ocene utvrđene u postuku za utvrđivanje viška zaposlenih.

Drugostepeni sud je odbio žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu. Po stanovištu tog suda, u situaciji kada je razlog za otkaz ugovora o radu prestanak potrebe za radom zaposlenog usled organizacionih promena kojima se na određenim poslovima smanjuje broj izvršilaca, obrazloženje rešenja kojim se zaposlenom otkazuje ugovor o radu, mora da sadrži razloge zbog kojih poslodavac između većeg broja izvršilaca odlučuje da određenom zaposlenom otkaže ugovor o radu, da osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa 02.06.2011. godine ne sadrži obrazloženje koji su opravdani razlozi uslovili donošenje ovog rešenja.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kod su ocenili da je osporeno rešenje nezakonito i obavezali tuženog da tužioca vrati na rad.

Naime, odredbom člana 179. tačka 9. Zakona o radu (''Sl. glasnik RS'', br.24/2005), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoje opravdani razlozi koji se odnose na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Odredbom člana 158. stav 1. Zakona o radu propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu člana 179. tačka 9. ovog zakona zaposlenom isplati otpremninu u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu. Odredbom člana 185. stav 1. Zakona o radu propisano je da se ugovor o radu otkazuje rešenjem u pisanom obliku i obavezano sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku. Odredbom člana 157. Zakona o radu propisano je da kriterijum za utvrđivanje viška zaposlenih ne može da bude odsustvovanje zaposlenog sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, trudnoće, porodiljskog odsustva, nege deteta i posebne nege deteta.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe i utvrđeno činjenično stanje pravilno su nižestepeni sudovi našli da je rešenje tuženog broj 161-Š od 02.06.2011. godine, kojim je tužiocu prestao radni odnos nezakonito i obavezali tuženog da tužioca vrati na rad.

Naime, kada se radi o smanjenju obima posla, kao u konkretnom slučaju, i smanjenju broja izvršilaca na poslovima ..., u Odeljenju ... na kojima je tužilac bio raspoređen (smanjen je broj izvršilaca sa 11 na 9), bilo je nužno izložiti tužioca konkureniciji sa ostalim izvršiocima na istim poslovima, primenom kriteririjuma za utvrđivanje viška zaposlenih, u smislu člana 155. stav 1. tačka 4. Zakona o radu. Prilikom ocenjivanja tužioca tuženi se rukovodio kriterijumom odsustvovanja tužioca sa rada zbog bolovanja što je protivno odredbi člana 157. Zakona o radu, kojim je propisano da kriterijum za utvrđivanje viška zaposlenih ne može da bude odsustvovanje zaposlenog sa rada zbog privremene sprečenosti za rad. Osim toga, tužilac je mogao da bude raspoređen na drugo radno mesto odnosno na poslove na kojima je tuženi kontinuirano preko omladinske zadruge angažovao radnike.

Posledica nezakonite odluke o otkazu je reintegracija, odnosno pravo zaposlenog na vraćanje na rad, te su pravilno nižestepeni sudovi primenili odredbu člana 191. stav 1. Zakona o radu i obavezali tuženog da tužioca vrati na rad.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana u osporavanju pravilnosti primene materijalnog prava.

Vrhovni sud ne uzima u razmatranje navode revizije izvan dozvoljenih razloga za izjavljivanje ovog vanrednog pravnog leka, primenom člana 407. stav 1. ZPP. Odredbom stava 2. istog člana propisano je da se revizija ne može izjaviti zbog pogrešne i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Osporavanjem ocene dokaza u suštini se osporava utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno. Navodi revizije u odnosu na ocenu dokaza i navodi kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje, ostaju bez uticaja, kao protivni imperativnoj normi citirane odredbe člana 407. stav 2. ZPP. U pogledu primene materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje, revizijom se osporavaju zaključci i pravni razlozi nižestepenih sudova kod ocene o nezakonitosti rešenja otkaza ugovora o radu, ali revizija u tome nije osnovana iz razloga koji su izneti u ovoj i pobijanoj presudi drugostepenog suda, kojom je data pravilna ocena o pravnom značaju utvrđenih činjenica i primeni materijalnog prava.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković