U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Radoslave Mađarov i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupaju punomoćnici Bogdan Popović i Teodora Bošković, advokati iz ..., protiv tužene „Api Bank“ a.d. Beograd, koju zastupa punomoćnik Ana Lazarević, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1132/23 od 22.03.2023. godine, u sednici održanoj 16.01.2026. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1132/23 od 22.03.2023. godine.

ODBIJAJU SE zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1132/23 od 22.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2837/22 od 09.11.2022. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilje AA iz ... kojim je tražila da se poništi kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu br. ../2019 od 26.02.2019. godine, doneto od strane tužene „Api Bank“ a.d. Beograd i da se obaveže tužena da tužilji, umesto vraćanja na rad, isplati naknadu štete na ime osamnaest bruto tužiljinih zarada u iznosu od 13.483.836,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom do 09.11.2022. godine, kao dana presuđenja do isplate, kao neosnovan, a obavezana je tužilja da tuženoj naknadi trošokve parničnog postupka u iznosu od 279.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana nastupanja uslova za izvršenje, do konačne isplate. Stavom drugim i trećim izreke odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/11...10/23), pa je utvrdio da izjavljena revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. istog zakona na koju se u reviziji ukazuje, jer u postupku nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene bilo koje odredbe Zakona o parničnom postupku. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju se u reviziji takođe ukazuje, nije propisana kao revizijski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod pravnog prethodnika tuženog zasnovala radni odnos 15.08.2015. godine na radnom mestu direktora Sektora ..., a aneksom broj ../2015 od 10.09.2015. godine određeno je da će tužilja raditi na radnom mestu člana Izvršnog odbora. Rešenjem tuženog ../2019 od 26.02.2019. godine tužilji je otkazan ugovor o radu od 15.07.2015. godine sa pripadajućim aneksima, zbog učinjene povrede radne obaveze koja se sastoji u zloupotrebi položaja, nesavesnom izvršavanju radne obaveze, nemanju potrebnih znanja i sposobnosti propisano članom 179. stav 1. tačka 1. i stavom 2. tačka 1, 2. i 5. Zakona o radu, članom 46. i 47. Zakona o bankama i zbog drugih povreda radnih obaveza utvrđenih opštim aktima banke, kao i zbog učinjene povrede radne discipline koja se sastoji u nepoštovanju radnog vremena i drugom ponašanju zaposlenog zbog koje nije moguće da isti nastavi rad kod poslodavca, a koja je propisana članom 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu i članom 8. ugovora o radu.

Tužilji je stavljeno na teret da je dana 30.01.2019. godine sa poslovno- korisničkog naloga poslala strogo poverljive podatke i dokumentaciju, bliže navedenu u obrazloženju, na svoj privatni nalog registrovan kdo javnog provajdera, čime je grubo prekršila procedure, ugrozila sigurnost poslovnih banaka, te zloupotrebila svoj položaj i nesavesno izvršavala radne obaveze u nameri da tuženoj prouzrokuje štetu, zbog čega su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu iz člana 179. stav 2. tačka 1. i 2. Zakona o radu. Takođe, tužilji je stavljeno na teret da je zloupotrebila službeni položaj, jer je dana 30.01.2019. godine pristupila prostorijama tužene u prisustvu trećeg lica, koje je neovlašćeno i bez prethodne prijave na prijavnici uvela u prostorije banke, omogućila istom pristup u prostorijama i dokumentacijama tužene, nakon čega je iz prostorije tužene, zajedno sa trećim licem, iznela veću količinu poslovne dokumentacije. Pored toga, tužilja nije posvetila dužnu pažnju kod preporučivanja saradnje sa poslovnim partnerom „3 Bridghe Consulting“ doo. Povreda radne discipline se sastoji u tome što tužilja nije poštovala radno vreme u dužem vremenskom periodu, imala je učestale izostanke sa radnog mesta koje ničim nije opravdala, a što je utvrđeno iz pregleda prisustva po danima za mesec novembar i za mesec decembar 2018. godine, te za januar 2019. godine.

Nižestepeni sudovi su na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev, a za svoje odluke dali su dovoljne i jasne razloge, koje u svemu prihvata i Vrhovni sud.

Neosnovano se u reviziji ukazuje na posebne nadležnosti radnog mesta na kome je tužilja radila, pa time i ovlašćenje da službene mejlove može da prosleđuje na privatne provajdere. Međutim, iz odredbe člana 47. Zakona o bankama i politike sigurnosti informacionog sistema proizlazi da je tužilja postupila suprotno pravilima predviđenim navedenim zakonskim aktima i opštim aktima poslodavca jer nije poštovala utvrđenu proceduru i na svoj lični nalog prosledila podatke (poslovne mejlove i priloge) čime je te podatke učinila dostupnim i trećim licima. Pri tome, tužilja nije sporila da je bila svesna da navedena dokumenta nije dozvoljeno prebacivati na lični mejl, ali je to učinila uprkos zabrani, iz čega proizlazi krivica tužilje za učinjenu povredu radne obaveze. Takođe, tužilja nije dokazala da su članovi Izvršnog odbora imali generalno ovlašćenje da dolaze i odlaze sa posla prema svom nahođenju, pa je bila svesna da joj od strane poslodavca nije odobreno fleksibilno radno vreme, iz čega proizlazi krivica tužilje za učinjenu povredu radne discipline koja joj je stavljena na teret.

Na pravilnost pobijane presude ne utiču navodi revizije kojima se ukazuje da je tužilja prosledila podatke na svoj privatni nalog da bi te podatke upotrebila u slučaju vođenja sudskog spora, jer joj je usmeno saopšteno da od 30.01.2019. godine više ne radi u banci. Tužilja je ostala u radnom odnosu kod tužene do donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu od 26.02.2019. godine, nakon što je sproveden postupak koji je propisan pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu (tužilji je dostavljeno upozorenje za postojanje razloge za otkaz ugovora o radu od 05.02.2019. godine na koje se tužilja izjasnila 12.02.2019. godine).

Vrhovni sud je cenio i ostale navode izjavljene revizije kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Tužilja nije uspela u revizijskom postupku, a sastav odgovora na reviziju tužene nije bila potrebna radnja za donošenje odluke o reviziji, zbog čega parnične stranke nemaju pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, koje su tražile i opredelile, u smislu člana 153. i člana 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. i člana 165. Zakona o parničnom postupku.

Pedsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković