.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3967/2023
02.09.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Dragane Mirosavljević, Zorice Bulajić i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Gordana Rakočević, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Pešić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2276/2023 od 21.06.2023. godine, u sednici održanoj 02.09.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv stavova prvog i trećeg izreke presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2276/2023 od 21.06.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv stavova prvog i trećeg izreke presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2276/2023 od 21.06.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 3387/2020 od 19.01.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je tuženi obavezan da mu na ime neisplaćene zarade za obavljeni rad u periodu od 03.08.2015. godine do 05.10.2015. godine isplati 58.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 06.10.2015. godine pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da u korist tužioca na iznos osnovice iz stava prvog izreke izvrši uplatu doprinosa za socijalno osiguranje nadležnim fondovima PIO za period od 03.08.2015. godine do 05.10.2015. godine, po stopi na dan uplate. Stavom trećim izreke, utvrđeno je da je tužba tužioca protivtuženog u delu kojim je tražio da sud utvrdi da je tužilac bio u faktičkom radnom odnosu kod tuženog u periodu od 03.08.2015. godine do 05.10.2015. godine, što je tuženi dužan da prizna, povučena. Stavom petim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 165.940,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 157.500,00 dinara počev od izvršnosti presude pa do isplate.
Apelacioni sud u Nišu je, presudom Gž1 2276/2023 od 21.06.2023. godine, stavom prvim izreke potvrdio presudu Osnovnog suda u Nišu P1 3387/2020 od 19.01.2023. godine, u stavu prvom izreke i tom delu žalbu tuženog odbio, kao neosnovanu. Stavom drugim izreke preinačena je presuda Osnovnog suda u Nišu P1 3387/2020 od 19.01.2023. godine, u stavu drugom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud tuženog obaveže da u korist tužioca uplati na iznos osnovice iz stava prvog izreke prvostepene presude, uplatu doprinosa za socijalno osiguranje nadležnim fondovima PIO za period od 03.08.2015. godine do 05.10.2015. godine, po stopi na dan uplate. Stavom trećim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u stavu četvrtom izreke iste presude, tako što je tuženi obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 156.940,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 148.500,00 dinara počev od izvršnosti presude pa do isplate, dok je u preostalom delu zahtev za naknadu troškova postupka preko dosuđenog, a do iznosa od 165.940,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na tu razliku počev od izvršnosti presude do isplate, odbijen.
Protiv stava prvog i trećeg izreke pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011... 10/2023) u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/2023), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog.
Predmet tražene pravne zaštite je naknade štete tužiocu na ime neisplaćene zarade u utuženom periodu. Pobijana odluka kojom je tužbeni zahtev tužioca usvojen zasnovana je na utvrđenom činjeničnom stanju da je tužilac, u utuženom periodu, radio kod tuženog na gradilištima u ... na poslovima zidara, armirača i tesara za ugovorenu naknadu za 300,00 dinara/sat tako što je dnevno radio u proseku oko 10 časova, a tuženi mu nije isplatio ugovorenu naknadu u celosti, pa je njegov tužbeni zahtev usvojen primenom odredbe člana 104. stav 1. i 32. stav 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 61/2005... 75/2014). Odluka nižestepenih sudova ie odstupa od sudske prakse u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu.
Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da u parnicama iz radnih sporova revizija uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim slučajevima, revizija nije dozvoljena, osim kada se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje. Tada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela, u smislu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku. Tom odredbom Zakona, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 27.09.2016. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 58.000,00 dinara.
Imajući u vidu da ovo nije parnica u radnom sporu koja za predmet ima zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa kod kojih je revizija uvek dozvoljena, a da je pobijana vrednost predmeta ispod 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena.
Odredbom člana 28. Zakona o parničnom postupku, propisano je da ako je za utvrđenje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u tom zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1), dok se kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2).
Revident revizijom takođe pobija i odluku o troškovima postupka koja ne predstavlja rešenje protiv kog se revizija može da izjavi u smislu odredbe člana 420. Zakona o parničnom postupku, pa revizija izjavljena protiv ove vrste odluke koja se odnosi na troškove postupka, nije dozvoljena. Preinačenje odluke o troškovima postupka reviziju ne čini dozvoljenom ni prema odredbi člana 403.s tav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, jer je preinačena odluka o troškovima postupka, a ne o glavnom zahtevu stranke.
Na osnovu odredbe člana 413. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
